Iako je premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti sredinom jula najavio da njegova Vlada namerava da otvori glavni most na Ibru u Mitrovici, iz vojne misije NATO-a na Kosovu (KFOR) u odgovoru za Radio Slobodna Evropa napominju da svaka odluka koja se tiče otvaranja mosta mora biti doneta u okviru dijaloga Kosova i Srbije, koji se vodi posredstvom Evropske unije.
Dodaju da NATO podržava ovaj dijalog, te da je KFOR tu da doprinese bezbednom okruženju za sve građane Kosova, u svakom trenutku i na nepristrasan način.
"To uključuje i stalno prisustvo na mostu u Mitrovici i redovne patrole u okolni", navode iz KFOR-a. Nisu odgovorili na pitanje da li ih je neko iz Vlade Kosova kontaktirao povodom ovog pitanja.
Italijanski vojnici u okviru misije KFOR se nalaze na samom mostu na preko reke Ibar, dok se u neposrednoj blizini nalaze i pripadnici Policije Kosova.
Civilni sektor na Kosovu zbog toga napominje da je ključan faktor u otvaranju mosta zapravo KFOR, jer mora pomeriti svoje vojnike, odnosno dati saglasnost.
Inače, glavni most na Ibru deli Mitrovicu na južni deo sa albanskom većinom i severni gde živi većinska srpska zajednica. Trenutno je otvoren samo za pešake, iako je u okviru dijaloga dogovoreno da se otvori i za saobraćaj.
Dok Vlada Kosova smatra da bi se otvaranjem mosta obezbedila sloboda kretanja za sve, Srbija to pitanje vidi kao "provokaciju".
Premijer Kosova je 17. jula pitanje otvaranja mosta na Ibru pokrenuo i na sastanku sa ambasadorima zemalja Kvinte i šefom kancelarije EU na Kosovu, nakon čega je izjavio da "niko ne može da kaže da to nije dobra i ispravna stvar".
Kvintu čine Sjedinjene Države, Francuska, Nemačka, Italija i Velika Britanija.
"Želimo da se zakon primenjuje, da se poštuje sloboda kretanja, ali i da imamo mir i bezbednost za sve", rekao je Kurti novinarima 18. jula govoreći o otvaranju mosta u Mitrovici.
Šta kaže Kvinta?
Iz ambasade Velike Britanije na Kosovu su u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveli da je stav njihove zemlje da se most u Mitrovici treba otvoriti u skladu sa relevantnim sporazumima, postignutim u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
"Ostajemo otvoreni za razgovor sa Vladom Kosova kako se to može postići", naveli su iz ove ambasade.
RSE se obratio i ostalim ambasadama zemalja Kvinte na Kosovu sa upitom koji je njihov stav kada je reč o otvaranju mosta u Mitrovici, te da li podržavaju nameru Vlade Kosova da se on otvori za saobraćaj. Međutim, do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Nisu odgovorili ni i iz Evropske unije, ali su ranije podsetili da je to pitanje bila tema dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, te da se zbog toga sve odluke trebaju donositi u okviru dijaloga uz učešće zvaničnih delegacija Prištine i Beograda.
EU je takođe pozvala strane da bez odlaganja implementiraju sve nerešene sporazume postignute u okviru dijaloga, uključujući i Sporazum o mostu, ali da se ne ugrozi stabilnost na terenu.
Šta predviđaju Briselski sporazumi o mostu?
Kosovo i Srbija su otvaranje mosta preko Ibra u Mitrovici za saobraćaj dogovorili u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa 2014.
Predviđena je takozvana revitalizacija mosta sa ciljem uklanjanja svih barikada i funkcionalizacije mosta.
Prve barikade na mostu su postavili lokalni Srbi 2011. u znak protivljenja Prištini da uspostavi vlast na severu zemlje.
Te barikade su 2014. zamenjene betonskim žandinjerama sa drvećem, koje su lokalne vlasti u Severnoj Mitrovici na čelu sa Srpskom listom nazvale "Park mira". Ovaj park je uklonjen 2016, nakon čega je most trebao da bude pušten za saobraćaj.
Kosovo i Srbija su se iste godine (2016.) dogovorili novi implementacioni plan, čiji je cilj bio prevazilaženje nesuglasica oko različite interpretacije prethodnih zaključaka.
Prema novom planu implementacije, potpuno otvaranje mosta je trebalo da se desi u januaru 2017. godine.
Ipak, radovi na revitalizaciji mosta su završeni tek u junu 2018. godine. U taj projekat je uloženo 1,5 miliona evra.
U konačnici, most ipak nije otvoren za motorna vozila, već samo za pešake.
Kako otvoriti most bez ugrožavanja stabilnosti na terenu?
Iz Vlade Kosova nisu odgovorili na upit RSE na koji način bi most na Ibru mogao da bude otvoren a da se ne ugrozi stabilnost na terenu, kako to traži međunarodna zajednica.
Arton Demhasaj iz nevladine organizacije Čohu, smatra da se glavni most u Mitrovici treba otvoriti radi lakšeg kretanja svih građana, ali napominje da to mora biti urađeno u punoj koordinaciji sa KFOR-om i zemljama Kvinte.
"Svaka jednostrana i nekoordinisana akcija, koja može biti propraćena međuetničkom eskalacijom situacije, može imati suprotan efekat", kaže Demhasaj u izjavi za RSE.
On dodaje da bi Vlada Kosova, zajedno sa KFOR-om i Kvintom, trebala da razgovara sa građanima Južne i Severne Mitrovice o značaju otvaranja mosta.
"Most treba otvoriti (za saobraćaj) onda kada se postigne dogovor", smatra on.
Građani sa južne i severne strane mosta drugačije gledaju na njegovo otvaranje. Oni koji dolaze iz redova albanske zajednice su ranije za RSE rekli da bi most trebao da se otvori jer bi to doprinelo saradnji i slobodi kretanja, dok Srbi smatraju da to pitanje može da podigne etničke tenzije.
Miodrag Marinković iz nevladinog Centra za afirmativne društvene akcije, ukazuje da je u mandatu KFOR-a da obezbedi mir i stabilnost na celoj teritoriji Kosova, te da je njihovo prisustvo na mostu poslednjih godina bilo garant toga.
On smatra i da "rezervisanost" KFOR-a, kada je reč o otvaranju mosta, može da izazove to što se kosovske vlasti ponovo ne konsultuju sa zajednicom koju njihova odluka pogađa.
"Jedini način da se most otvori a da ne bude tenzija je da se to desi u jednom simboličnom prostoru u kome učestvuju legitimni predstavnici obe zajednice i u kome će doći do dogovora kako će to sve da izgleda", kaže Marinković za RSE.
Inače, Srpska lista, vodeća stranka Srba na Kosovu koja uživa podršku Beograda, ranije je izrazila protivljenje sprovođenju odluke o otvaranju mosta na Ibru. Kako su naveli, takav potez ima za cilj "dalju destabilizaciju situacije na terenu".
Srpska lista je pozvala i međunarodnu zajednicu da "poruči Kurtiju da se otvaranje mosta ne može sprovesti bez pristanka Srba koji žive na severu Kosova".
Miodrag Marinković smatra i da je otvaranje mosta preko glavnog mosta na Ibru "simboličan čin kosovskih vlasti da pokažu da su osvojile sever".
U četiri opštine na severu Kosova živi većinsko srpsko stanovništvo, koje godinama unazad odbija da se integriše.
"Postoji tri ili četiri mosta kojima se ljudi kreću sa juga na sever, tu je put, ljudi se kreću. Taj glavni most ima više simboličku vrednost, jer je bio žarišna tačka sukoba između Srba i Albanaca. Zato je on zatvoren, da bi se postigla stabilnost. Ukoliko se u njegovo otvarane sada ne uključe obe strane, postoji mogućnost da se ta stabilnost naruši", podvlači Marinković.
Ko je nadležan za otvaranje mosta?
Odbornici Skupštine opštine Severna Mitrovica su aprila prošle godine usvojili odluku o otvaranju mosta preko Ibra, koja je potom prosleđena Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova i Ministarstvu administracije lokalne samouprave.
RSE se obratio ovim ministarstvima sa upitom da li se i na koji način razmatra otvaranje mosta na Ibru, ali odgovor nije stigao.
Potpredsednik Skupštine opštine Severna Mitrovica, Skender Sadiku, krajem maja je rekao da su za implementaciju ove odluke sada nadležne centralne institucije, KFOR i Evropska unija.
Naveo je da bi sa tom odlukom morale da se slože i lokalne vlasti u Južnoj Mitrovici.
Facebook Forum