Srbija će zabraniti ulazak Aleksandru Lukašenku na njenu teritoriju. Tako će predsednik Belorusije koji je ne tako davno u Srbiji bio rado viđen gost, u buduće biti nepoželjan i to sve po osnovu odluke koju je Evrpska unija usvojila 31. januara. Sve je dakle po pravilima, osim što je Beograd i ovog puta, čini se, upozoren da ako teži ka statusu kandidata za članstvo u EU mora poštovati i pravila Unije. A od toga nije izuzet i odnos koji se mora zauzeti prema režimu beloruskog diktatora.
U Ministarstvu inostranih poslova potvrđeno nam je da je odluka o uvođenju sankcija Belorusiji doneta na osnovu akta koji je poslednjeg dana januara Savet ministara usvojio u Briselu.
Aleksandar Lukašenko na skijanju u Belorusiji, februar 2009.
Nešto više od mesec dana kasnije Srbija je, prenose neki mediji, suočena sa upozorenjima iz sedišta Evropske unije po kojima nije moguće tražiti status kandidata a istovremeno se ponašati suprotno spoljnoj politici u pitanjima o kojima je u Briselu postignut konsenzus.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac zamoljen za komentar u uputio je na resor inostranih poslova, uz objašnjenje da sve odluke o izvozu, pa čak i vojne opreme, odobravaju na toj adresi.
“Konačan stav ima Ministarstvo inostranih poslova, iako dozvole izdaje Ministarstvo za ekonomiju. Ministarstvo odbrane je zaduženo samo za transport tehnologije, tako da vrlo često se u javnosti ispada da se Ministarstvo odbrane pita za izvoz naoružanja, što nije tačno”, kazao je Šutanovac.
Šef diplomatije Vuk Jeremić je sa predsednikom države u poseti Japanu, dok se njegov zamenik Borko Stefanović priprema za pregovore Prištine i Beograda. Stoga u Ministarstvu nisu mogli da nam obezbede adekvatnog sagovronika.
No podsetimo, Savet Evrpske unije je zamrznuo sredstva i zabranio putovanja za oko 160 zvaničnika Vlade Belorusije i druge pojedince za koje se veruje da su učestvovali u predizbornim prevarama i postizbornom progonu političkih protivnika, što je za posledicu imalo ulične sukobe i policijsko nasilje nad demonstrantima.
Raspolućenost između interesa
Brisel je odgovorio sankcijama koje Srbija uvodi mesec dana kasnije. Stav vlasti u Beogradu često je nejasan, zbog toga redovno i dolazi u poziciju one koju iz sedišta Evropske unije upozoravaju na principe organizacije kojoj teži, ocenio je politikolog Jovan Komšić.
“Srbija je inače zemlja koja se nalazi u vrlo protivurečnoj poziciji i po spoljno politikim i po unutrašnjim kapacitetima i prioritetima. Raspolućena je između trenutnih i dugoročnih interesa. Evropska unija po mom sudu zna poziciju ali ima interesa, po mom sudu, da drži dovoljno blizu Srbiju kako ne bi otišla iz orbite EU. Nije ništa iznenađujuće što kasnimo sa tim odlukama ali istovremeno ako hoćemo da budemo bliže Evropi, mora biti sve manje slučajeva u kojima ćemo biti disonantni u odnosu na politiku EU. Potrebno je više koordinacije i ja verujem da će to zavisiti od stvarnog tempa približavanja Srbije statusu kandidata. Ipak mislim da nije reč o namernom ignorisanju odluka EU. Tamo gde se jasno utvrde prioriteti ne događaju se propusti ove vrste”, kazao je Komšić.
Nesumnjivo potez koji je Beograd preduzeo urušiće dobre odnose Belorusije i Srbije učvršćene u vreme Miloševića, ali i dodatno osnažene nakon pada srpske diktature.
Lukašenko je poslednji put u Srbiji bio marta 2009. godine, skoro pa u tajnoj poseti, tokom koje je na sastancima sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i tadašnjim vicepremijerom Mlađanom Dinkićem dogovoreno produbljivanje ekonomske saradnje dve države. U narednom minutu na to ćemo vas podsetiti:
Nakon ove posete je Srbija u Minsku potpisala Sporazum o slobodnoj trgovinskoj zoni sa Belorusijom. Javnost je o tome obavesito tadašnji ministar Mlađan Dinkić podcrtavajući da je time omogućeno srpskoj privredi da bez carina izvozi na tržište koje broji oko deset miliona stanovnika.
Dogovor pod tako dogovorenim uslovima omogućio je samo u 2010. godini izvoz iz Srbije u Belorusiju u vrednosti od više od 41 milona dolara, ali i uvoz u Srbiju u duplo većoj vrednosti, preko 84 miliona dolara.
Mere koje je utvrdila EU restriktivne su prema okruženju predsednika Belorusije pa je teško utvrditi koliko se reflektuju na privredu. U svakom slučaju jasno je da će ukoliko ponovo poželi da poseti Kopaonik, a to mu bude zabranjeno, to biti najmanja šteta od odluke kojoj se i Beograd priključio.
U Ministarstvu inostranih poslova potvrđeno nam je da je odluka o uvođenju sankcija Belorusiji doneta na osnovu akta koji je poslednjeg dana januara Savet ministara usvojio u Briselu.
Nešto više od mesec dana kasnije Srbija je, prenose neki mediji, suočena sa upozorenjima iz sedišta Evropske unije po kojima nije moguće tražiti status kandidata a istovremeno se ponašati suprotno spoljnoj politici u pitanjima o kojima je u Briselu postignut konsenzus.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac zamoljen za komentar u uputio je na resor inostranih poslova, uz objašnjenje da sve odluke o izvozu, pa čak i vojne opreme, odobravaju na toj adresi.
“Konačan stav ima Ministarstvo inostranih poslova, iako dozvole izdaje Ministarstvo za ekonomiju. Ministarstvo odbrane je zaduženo samo za transport tehnologije, tako da vrlo često se u javnosti ispada da se Ministarstvo odbrane pita za izvoz naoružanja, što nije tačno”, kazao je Šutanovac.
Šef diplomatije Vuk Jeremić je sa predsednikom države u poseti Japanu, dok se njegov zamenik Borko Stefanović priprema za pregovore Prištine i Beograda. Stoga u Ministarstvu nisu mogli da nam obezbede adekvatnog sagovronika.
No podsetimo, Savet Evrpske unije je zamrznuo sredstva i zabranio putovanja za oko 160 zvaničnika Vlade Belorusije i druge pojedince za koje se veruje da su učestvovali u predizbornim prevarama i postizbornom progonu političkih protivnika, što je za posledicu imalo ulične sukobe i policijsko nasilje nad demonstrantima.
Raspolućenost između interesa
Brisel je odgovorio sankcijama koje Srbija uvodi mesec dana kasnije. Stav vlasti u Beogradu često je nejasan, zbog toga redovno i dolazi u poziciju one koju iz sedišta Evropske unije upozoravaju na principe organizacije kojoj teži, ocenio je politikolog Jovan Komšić.
Komšić: Srbija je inače zemlja koja se nalazi u vrlo protivurečnoj poziciji i po spoljno politikim i po unutrašnjim kapacitetima i prioritetima.
“Srbija je inače zemlja koja se nalazi u vrlo protivurečnoj poziciji i po spoljno politikim i po unutrašnjim kapacitetima i prioritetima. Raspolućena je između trenutnih i dugoročnih interesa. Evropska unija po mom sudu zna poziciju ali ima interesa, po mom sudu, da drži dovoljno blizu Srbiju kako ne bi otišla iz orbite EU. Nije ništa iznenađujuće što kasnimo sa tim odlukama ali istovremeno ako hoćemo da budemo bliže Evropi, mora biti sve manje slučajeva u kojima ćemo biti disonantni u odnosu na politiku EU. Potrebno je više koordinacije i ja verujem da će to zavisiti od stvarnog tempa približavanja Srbije statusu kandidata. Ipak mislim da nije reč o namernom ignorisanju odluka EU. Tamo gde se jasno utvrde prioriteti ne događaju se propusti ove vrste”, kazao je Komšić.
Nesumnjivo potez koji je Beograd preduzeo urušiće dobre odnose Belorusije i Srbije učvršćene u vreme Miloševića, ali i dodatno osnažene nakon pada srpske diktature.
Lukašenko je poslednji put u Srbiji bio marta 2009. godine, skoro pa u tajnoj poseti, tokom koje je na sastancima sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i tadašnjim vicepremijerom Mlađanom Dinkićem dogovoreno produbljivanje ekonomske saradnje dve države. U narednom minutu na to ćemo vas podsetiti:
Nakon ove posete je Srbija u Minsku potpisala Sporazum o slobodnoj trgovinskoj zoni sa Belorusijom. Javnost je o tome obavesito tadašnji ministar Mlađan Dinkić podcrtavajući da je time omogućeno srpskoj privredi da bez carina izvozi na tržište koje broji oko deset miliona stanovnika.
Dogovor pod tako dogovorenim uslovima omogućio je samo u 2010. godini izvoz iz Srbije u Belorusiju u vrednosti od više od 41 milona dolara, ali i uvoz u Srbiju u duplo većoj vrednosti, preko 84 miliona dolara.
Mere koje je utvrdila EU restriktivne su prema okruženju predsednika Belorusije pa je teško utvrditi koliko se reflektuju na privredu. U svakom slučaju jasno je da će ukoliko ponovo poželi da poseti Kopaonik, a to mu bude zabranjeno, to biti najmanja šteta od odluke kojoj se i Beograd priključio.
