Dostupni linkovi

Ljajić: Šešelj neće biti isporučen Hagu 26. maja


Premijer Aleksandar Vučić i glavni haški tužilac Serž Bramerc u Beogradu, 25. maja
Premijer Aleksandar Vučić i glavni haški tužilac Serž Bramerc u Beogradu, 25. maja

U slučaju povratka Vojislava Šešelja u pritvor Haškog tribunala postupaće se u skladu sa zakonom Srbije i međunarodnim javnim pravom, izjavio je posle sastanka sa glavnim tužiocem Haškog suda Seržom Bramercom premijer Srbije Aleksandar Vučić. Čelnik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić kaže, međutim, da 26. maj kao krajnji rok za isporuku Šešelja Hagu nije realan termin.

U Ministarstvo pravde Srbije, kako javljaju mediji u ponedeljak popodne, stigao je dopis iz Haškog tribunala o povratku Šešelja u pritvor.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić prethodno je u ponedeljak rekao da Vlada Srbije još nije dobila zvaničan zahtev Žalbenog veća Haškog tribunala za povratak Vojislava Šešelja u pritvorsku jedinicu, a da će po dobijanju dobijanju tog zahteva, postupiti po zakonu Srbije i u skladu sa međunarodnim javnim pravom.

I Rasim Ljajić, ministar i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom, izjavio je za javni TV servis da će se u slučaju Šešelja postupiti po Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom, s obzirom da je haški optuženik kazao da se neće dobrovoljno vratiti u Hag. Naglasio je, međutim, da 26. maj nije realan rok za Šešeljev povratak u haški pritvor.

„Za njega važe sve odredbe Zakona o saradnji sa Tribunalom, što znači da bi morao da se pokrene kompletan postupak pred domaćim pravosudnim organima. Šešelj u tome aktivno učestvuje, što znači da ima pravo da uloži žalbu na odluke domaćih sudova. Taj postupak traje od 10 do 14 dana, u zavisnosti od toga kada ta odluka bude doneta, prema tome – to ne može da se izvrši 26. maja ni u kom slučaju“, decidiran je Ljajić.

Tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc u poseti je Beogradu u okviru priprema za redovni šestomesečni izveštaj Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji treba da podnese u prvoj nedelji juna. Njegova poseta pada, međutim, u trenutku kada Žalbeno veće Tribunala očekuje da lider SRS Vojislav Šešelj 26. maja bude vraćen u Haški sud.

Premijer Vučić umirio je ton na temu povratka Šešelja u Hag, a učinio je to pre njega i ministar policije Nebojša Stefanović, izjavivši da će premijer i Vlada odluku doneti u skladu sa Ustavom Srbije.

Cirkus samo po sebi

Ustav decidno navodi da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava sastavni deo pravnog poretka Srbije i da se neposredno primenjuju.

Otuda Bogoljub Milosavljević, profesor prava na Univerzitetu Union, nema dilemu šta je premijer zapravo rekao izjavom da će se u predmetu Šešelj postupiti u skladu sa zakonom Srbije i međunarodnim javnim pravom. Kada, dakle, stigne decidan nalog Apelacionog veća Haškog tribunala da se optuženik za ratne zločine Vojislav Šešelj vrati u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu.

„Ukoliko bi Haški tribunal decidno formulisao zahtev za vraćanje Vojislava Šešelja na suđenje, to bi se onda obavilo u skladu sa domaćom procedurom, dakle, domaći sud bi odlučio o tome i došlo bi potom do realizacije te odluke. To bi značilo da se ekstradicija obavlja u skladu sa međunarodnim pravom i međunarodnim obavezama koje je Republika Srbija preuzela“, objašnjava Milosavljević.

Haški optuženik Vojislav Šešelj ovih dana je poručivao da će tužilac Serž Bramerc morati na leđima da ga nosi u Hag. Ponavlja da se dobrovoljno neće predati, da će nastaviti lečenje, „pa neka me hapse“. Upitan plaši li se cirkusa kada dođe trenutak Šešeljeve ekstradicije Tribunalu, ministar Rasim Ljajić je odgovorio da se aktuelna vlast toga ne boji:

„Ne plašimo se cirkusa iz prostog razloga što je ovo cirkus samo po sebi. Ovo je najveći cirkus koji postoji, koji je Hag napravio. Sve drugo je manje u odnosu na ovo što je sam Tribunal napravio“.

U međuvremenu je, prema istraživanju Stratedžik marketinga, rejting Šešeljevih „radikala“ porastao za oko od 3% otkada im se lider u novembru prošle godine vratio iz Haga i sada uživaju podršku 6,8% registrovanih birača. I prvi čovek Vlade ukazao je nedavno na rast popularnosti ekstremno-desnih opcija, posebno među mladima.

Zoran Lučić iz CESID-a smatra, međutim, da je neznatni rast rejtinga SRS i Šešelja politički potpuno irelevantan:

„To vreme je prošlo. Sećate se Šešeljevih rejtinga ranije? Pa, on je na predsedničkim izborima ’97. godine zapravo pobedio. Dakle, imao je milionsko biračko telo, ali je to biračko telo u međuvremenu nekako propalo kroz prste, nema ga više. I neće se vratiti; nikad se više neće dogoditi da on bude onoliko popularan koliko je bio te ’97. godine. Skočili su sad 2%. Jaka stvar! Da su skočili 20%, pa da imamo o čemu da razgovaramo...Ti procenti koji oni sada mogu da osvoje relativno su mali. Oni više nemaju biračko telo, SNS je njima oteo biračko telo; njih je SNS upropastio. Odakle da uzmu? Jedino da uzmu ponovo SNS-u, ali nešto mi se ne čini da je to moguće u ovom trenutku“, kaže Lučić.

XS
SM
MD
LG