Odgovor srpskog premijera Aleksandra Vučića na zahtev da se Vojislav Šešelj vrati u haški pritvor
Pušten s haškog dna,
Poleteo je Voja Šešelj na dug put.
Zašto – ko da zna?
Al' za svoj mandat bejah vrlo zabrinut.
Ko da ću i ja sleteti s njim,
Ko da ću vlast da izgubim,
To smisao je sakriven
Iza haških odluka.
Hapsim li ga sad,
Da l' pustiće ga ponovo na lečenje?
Da l' sledi Vlade pad?
Zar džaba nam je bilo celo krečenje?
Nek' Šešelj drži govore,
Neka ga sami zatvore,
Hapsim li ga sad,
Zaustavljen da l' biću u svom snu?
O podrži me sad,
Jako, najbolje što znaš:
„Ne, nemoj Hagu Voju da predaš!
Ma ne, ne brini,
Imaš konsenzus –
Kad te ruši Zapad, dizaće te Rus!“
O mojim menama
Zapad džaba umuje,
I ja ponekad ne znam šta mu je,
Što luduje,
Zar ne zna da sam ja
Jedna prosta greška briselska?
Ne plaši me glas
Milion posto da smo s Vojom propali.
Ne znate vi nas,
Vlast ne damo kad već smo se dokopali.
Zašto se sve to dešava?
Što Hag to sam ne rešava?
Il' je Voja tu
Da naprednjake svet iskušava?
O podrži me sad,
Jako, najbolje što znaš,
Pa Voja možda bude adut naš.
Ma ne, ne brini,
Vlast sačuvat zna
Moja Srpska stranka napredna.
U mojim venama
Voja Šešelj zimuje
I s prolećem se lepo rimuje.
Nek' ne brine
Da biće izručen,
On je meni stigo kao naručen.
