Velika je verovatnoća da se na kraju pregovora o izlasku Britanije iz EU ponovo raspiše referendum – kaže za RSE Džejms Ker-Lindzi (James Ker Lindsay), predavač na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE).
On smatra EU neće primiti balkanske zemlje po ubrzanoj proceduri samo zato što je Britanija otišla pa bi se njihovim ulaskom popunila ta praznina.
"Dakle, neće to učiniti po svaku cenu. To znači da reforme moraju da se nastave i to će biti poruka EU svim balkanskim zemljama", ističe Lindzi.
RSE: Da li je referendumska odluka britanskih građana o napuštanju EU definitivna, odnosno da li se može promeniti?
Lindzi: Smatram da se mora prihvatiti da je to definitivna odluka, iako je ona savetodavnog karaktera pa Vlada formalno ne mora da je se pridržava. Međutim, sveopšte raspoloženje u Britaniji je da bi bilo kakvo dovođenje u pitanje volje građana bio udar i uvreda za demokratiju. Iako mnogi nisu oduševljeni odlukom o izlasku iz EU, svako njeno preinačivanje bi izazvalo političke i društvene probleme u zemlji, jer bi to značilo ignorisanje stava većine.
Međutim, to ne znači da nije moguće organizovati u budućnosti još jedan referendum ako britanska vlada tokom pregovora sa EU napravi podesan plan. Mislim da postoji velika verovatnoća za takav scenario jer uoči nedavnog glasanja građanima nije predočeno šta konkretno znači i kakve su posledice izlaska Britanije iz evropskog bloka.
RSE: Odmah nakon referenduma, zvaničnici u Briselu su pozvali Britaniju da što pre započne proceduru izlaska, dok se vlastima u Londonu, čini se, ne žuri previše. Kako će izgledati ovaj "razvod", odnosno procedura koja će očito dugo trajati?
Lindzi: U ovom trenutku to nije jasno. Naime, britanska vlada nije uoči referenduma ozbiljno razmatrala ovakav scenario, tako da nisu pravljeni nikakvi detaljni planovi osim da se očuva stabilnost finansijskog tržišta.
Odbrojavanje od dve godine, koliko je predviđen postupak, počeće kada britanske vlasti aktiviraju član 50. Lisabonskog sporazuma. Ukoliko se na kraju tog perioda ne postigne dogovor, Britanija će morati da definitivno napusti EU, osim ako Brisel ne pristane na produženje pregovora.
Vlada u Londonu je itekako svesna da će u trenutku kada aktivira član 50. EU biti u poziciji da diktira uslove. Stoga je važno da u međuvremenu pripremi sveobuhvatnu strategiju za pregovore o čitavom procesu, uključujući i o budućim odnosima sa EU. Zbog toga smatram da će britanske vlasti nastojati da odugovlače što je duže moguće pokretanje procedure, sve dok ne definišu plan šta tačno žele da izdejstvuju u pregovorima sa Briselom.
RSE: O čemu će zapravo pregovarati, sem tehničkih aspekata napuštanja Unije? Britanija će svakako nastojati da sačuva neke od benefita, odnosno specijalne odnose sa evropskim blokom.
Lindzi: Ima mnogo pitanja koja moraju da se reše. Najpre, kakvi će biti trgovinski odnosi. EU je najveći trgovinski partner Britanije. Ako se ne postigne sporazum, to će imati katastrofalne posledice po britansku ekonomiju.
Takođe, postavlja se pitanje statusa građana EU koji žive u Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i britanskih građana na starom kontinentu. Da li će morati da odu, da li će biti uvođene vize za njih.
Tu su i problemi sa zdravstvenim i penzionim osiguranjem, finansiranjem evropskih istraživačkih pojekata, zatim fondovima za univerzitete, jer je u igri veliki novac koji je veoma važan za britansko visoko školstvo. Neizvesno je i šta će biti sa programom studentske razmene "Erazmus", zatim da li će zvanični London slediti evropsku regulativu u zaštiti životne okoline, kakva će biti sudbina evropskih institucija baziranih u Britaniji, kao što su agencija za zdravstvo i regulatovna bankarska komisija.
Dakle, reč je o mnoštvu pitanja koja proističu iz više od četiri decenije članstva Britanije i za pregovore o njima biće potrebno najmanje pet godina. Cela britanska vlada moraće uglavnom da se fokusira na pronalaženje rešenja a troškovi za njihovu primenu dostići će milijarde. Već stižu najave iz mnogih poslovnih krugova da su zamrzli svoje projekte u iščekivanju raspleta.
RSE: Da li će Britanija u međuvremenu, još dok je formalno članica EU, nastojati da utiče na ključne tokove i odluke, kao što su sankcije Rusiji ili prijem balkanskih zemalja, ili će ostati po strani?
Lindzi: Britanija je tehnički članica EU sve dok definitivno ne izađe, međutim u praksi biće veoma teško da demonstrira tvrdu poziciju oko nekih pitanja kao ranije. Čuo sam nezvanično da su na nekim sastancima evropski zvaničnici oštro reagovali na prigovore britanskih predstavnika, podsećajući ih da njihova zemlja napušta Uniju te da nije u redu da koči dogovore.
Tereza Mej sračunato postavila pristalice Bregzita na ključna mesta
RSE: Da li će pozicicija britanske vlade biti jedinstvena s obzirom da je nova premijerka Tereza Mej (Thereza May) najpre bila za izlazak iz EU, da bi potom podržavala ostanak. Istovremeno, Boris Džonson (Jonhson) je kao jedan od najvećih pobornika napuštanja evropskog bloka izabran za ministra inostranih poslova?
Lindzi: Da, Tereza Mej je bila evroskeptik da bi kasnije podržavala ostanak u EU. Međutim, osim jednog govora nije aktivno učestvovala u kampanji obilazeći zemlju kao Dejvid Kameron (David Cameron).
S druge strane, očekivalo se da će Džonson podržati članstvo Britanije u EU, ali je zbog svojih ambicija promenio stranu. Interesantno je da su na tri ključne poziicje u predstojećim pregovorima sa EU imenovani političari koji su su najaktivne promovisali izlazak Britanije.
Dejvid Dejvis (David Davis) će biti na čelu pregovaračkog tima, zatim je tu ministar trgovine Lim Foks (Liam Fox). To je veoma važna oblast jer je presudno za Britaniju da sačuva većinu dosadašnjih trgovinskih veza sa evropskim tržištem. Premijerka može reči novom ministru, vi ste se zalagali za napuštanje EU – onda isposlujte što povoljniji aranžman sa evropskim partnerima.
Na kraju, ministarstvo spoljnih poslova na čijem je čelu Džonson. Kao što sam rekao, mnogi smatraju da je premijerka Tereza Mej povukla ovakav kadrovski potez da bi mogla da im predoči – vi ste zdušno podržavali izlazak i na vama je da izdejstvujete što povoljniji aranžman. Ako u tome ne uspeju, ona može reći – ja sam se zalagala za opstanak u evropskom bloku i pokazalo se da sam bila u pravu. To može otvoriti put za novi referendum za nekoliko godina.
Mnoge kompanije razmatraju preseljenje iz Britanije u EU
RSE: Kakve će biti ekonomske posledice po Britaniju odluke o napuštanju evropskog bloka?
Lindzi: To će se veoma negativno odraziti na njenu ekonomiju kratkoročno i srednjoročno čak iako uspe da izdejstvuje povoljan trgovinski aranžman sa EU i ostalim partnerima u svetu. Međutim, taj boljitak se neće desiti preko noći. Naime, na biznis se veoma loše odražava neizvesnost. Poslovni ljudi ne vole situaciju u kojoj ne znaju šta će se desiti jer ne mogu da donose strateške odluke o investiranju – a upravo je takvo stanje stvari sada u Britaniji.
Kompanije koje u velikoj meri posluju sa EU razmišljaju da presele sedišta na stari kontinent a da u Britaniji ostave samo predstavništva. To može izazvati negativnu lančanu reakciju i lako dovesti do recesije.
Jedan od loših znakova je pad funte. Doduše, neki smatraju da je to dobro za britanski izvoz. Međutim, to nije tačno jer Britanija ne proizvodi robu koja je osetljiva na cene. Na primer, neće su skupoceni auto "jaguar" sada bolje prodavati zato što je nešto jeftiniji.
RSE: Kakva će biti uloga grada Londona kao svetskog finansijskog centra?
Lindzi: Mnogo toga će zavisiti od reakcije EU. Naime, Brisel može da zatraži od kompanija sa sedištem u Londonu da posluju po pravilima Unije, što znači da premeste svoje operacije u neku od zemalja članica.
Pretpostavljam da će mnoge firme to uraditi, mada ne verujem da će baš sve napustiti London i da će on u izvesnoj meri zadržati svoj značaj, ali će teško očuvati sadašnju poziciju kao svetskog finansijskog centra, što mnoge brine.
RSE: Na političkom planu, zanimljivo je da je lider desničarske partije UKIP Najdžel Faraž (Nigel Farage) podneo ostavku odman nakon referenduma. Da li je razlog to što je uvideo negativne posledice pa želi da izbegne odgovornost?
Lindzi: Faraž je povukao najmudriji mogući potez kada je reč o njegovoj pozicji. Međutim, to je zabrinjavajuće. On je dobio svoju bitku odlukom o izlasku Britanije iz EU, ali nije mogao da dobije više da je ostao lider partije. Faraž očito želi da vidi kako će izgledati čitav proces.
U slučaju da Britanija izdejstvuje sporazum sa EU o pristupu njenom jedinstvenom tržištu, dozvoljavajući pri tom migracije sa starog kontinenta. Faraž može iskoristiti takvu situaciju da se vrati na političku scenu potencirajući da je to besmisleno i šamar britanskim biračima koji su glasali protiv migracija što će naići na odjek kod njegovih pristalica.
Ukoliko, pak, Britaniji ne bude omogućen pristup jedinstvenom evropskom tržištu – što bi izazvalo velike ekonomske probleme – Faraž može iskoristiti i tu situaciju optužujući Vladu da je nesposobna i da nije ozbiljno shvatila odluku birača o napuštanju EU. Dakle, on se nada da će u bilo kakvom razvoju događaja moći da se vrati na političku scenu za nekoliko godina i ponovo zaigra na kartu populizma.
To je veoma zabrinjavajuće jer Faraž predstavlja najgore u britanskoj politici. Međutim, on se neće politički penzionisati i nestati sa scene.
Opasnost od novih sukoba u Severnoj Irskoj
RSE: Škotska je najavila da će ponovo raspisati referendum, jer želi da ostane u EU. Ukoliko ona ode, zatim tu je i pitanje Severne Irske, to bi značilo raspad Ujedinjenog Kraljevstva.
Lindzi: Škotska vlada je saopštila da su njeni građani glasali za opstanak u EU i da neće dozvoliti da je Englezi izvuku iz nje. S druge strane, britanska vlada insistira da je na referendumu svaki glas važio podjednako. Pošto je većina bila za napuštanje EU, to se onda odnosi na Britaniju kao celinu. To će biti veoma vruće pitanje.
Premijerka Nikola Stardžen (Nicola Sturgeon) je najavila da će otići u Brisel i predočiti da Škotska želi da ostane u EU. Mnogi smatraju da je sada zgodna prilika za Škotsku da napusti Ujedinjeno Kraljevstvo.
Međutim, veći problem je Severna Irska. Nema izgleda za njenu nezavisnost, ali je pitanje da li će ostati deo Britanije ili se eventualno priključiti Republici Irskoj. U obe varijante postoji opasnost od ponovnog izbijanja tenzija.
Mirovni sporazum (Good Friday Agreement iz 1998.) kojim su okončani višedecenijski sukobi u ovoj regiji, tesno je povezan sa EU. Ukoliko se evropski blok ukloni iz ove veoma složene jednačine, otvoriće se mnoštvo važnih i teških pitanja. Niko u ovom trenutku ne može da zamisli kako će se ovaj problem rešavati.
RSE: Ne samo EU, nego i svet u celini, neće biti isti kao pre referenduma u Britaniji. Kako će se to odraziti na ideju ujedinjenog starog kontinenta, s obzirom da već duže vreme postoje problem u funkcionisanju EU? U Danskoj se, na primer, već čuju glasovi za raspisivanje sličnog referenduma.
Lindzi: U ovom trenutku teško je reći kakve će biti posledice. Zanimljivo je da u evroskeptičnim zemljama odluka na britanskom referendum izazvala neku vrstu šoka te ne žele da pođu tim putem. Tako istraživanja javnog mnjenja u Danskoj pokazuju da, zapravo, raste broj pristalica EU, što je iznenađujuće. Očito se u ovim zemljama pribojavaju neizvesnoti, pa i neke vrste haosa nakon odluke Britanaca da napušte evropski blok.
Sada je ključno na koji način EU razmišlja o sebi i kakvu će strategiju pripremiti za budućnost. Naime, ukoliko se ništa ne učini za nekoliko godina u reformama EU, u evroskeptičnim članicama - koje su se sada povukle korak nazad - može ponovo ojačati nezadovoljstvo i odluče se da krenu britanskim putem.
Stoga je veoma važno da EU sprovede neophodne strukturne promene u mnogim oblastima. Međutim, problem je što evropski blok ima tradiciju da umesto da izvuče pouke iz kriznih situacija, kao što je poslednja sa britanskim referendumom, ubrzo na to zaboravi i nastavi po starom.
RSE: Međutim, EU nije jedinstven entitet već kolekcija članica različite snage i interesa. U poslednje vreme se ukazuje na problem nemačke dominacije evropskim blokom. Da li će to biti još izraženije nakon izlaska Britanije, koja je bila jedna od protivteža?
Lindzi: Da, Britanija je igrala tu balansirajuću ulogu, što je i Nemačka priznala. Imam utisak da u ovom trenutku mnogi na starom kontinentu osećaju olakšanje nakon odluke Britanije da ode, jer je često bila neugodan partner, odbijajući da potpiše mnoge sporazume, kao što su o monetarnoj uniji i viznom režimu. Međutim, vremenom će mnogi uvideti da je London igrao važnu ulogu kao protivteža, kao pokretač raznih inicijativa i njegov odlazak će se osetiti na starom kontinetnu.
Balkan neće popunjavati prazninu u EU odlaskom Britanije
RSE: Mnogi na Balkanu se pribojavaju da će se Bregzit negativno odraziti na evropske integracije ove regije. S druge strane, ima i mišljenja da bi Brisel u nastojanju da pokaže snagu evropske ideje mogao da ubzra prijem balkanskih zemalja.
Lindzi: Da, postoje dve škole mišljenja. Prva smatra da su Evropskoj uniji potrebni novi projekti te da u tom kontekstu treba nastaviti proširenje ubrzanim prijemom balkanskih zemalja. Ja, međutim, ne verujem u taj scenario. Primer Rumunije i Bugarske pokazuje koliko su štetne posledice ulaska u evropski blok zemalja koje nisu za to spremne.
Dakle, zvaničnici iz Brisela će ponavljati svoju privrženost prijemu balkanskih zemalja ali neće biti ubrzane procedure, jer smatraju da integritet i funkcionalnost EU zavisi od ispunjavanja kriterijuma koji proizilaze iz članstva. Očito je da evropski blok ne želi da ponovi greške iz prošlosti.
RSE: Pesimisti smatraju da će čitav proces biti dodatno usporen nakon britanskog referenduma, naročito u slučaju Srbije zbog Kosova, jer parlamenti evroskeptičnih zemalja mogu da stave veto.
Lindzi: Priznanje Kosova od strane Srbije je posebno pitanje. Ukoliko članice EU procene da su balkanske zemlje ispunile kriterijume, verujem da će biti spremne da ih prime. Međutim, neće to uraditi samo zato što je Britanija otišla pa bi se ulaskom balkanskih zemalja popunila ta praznina. Dakle, neće to učiniti po svaku cenu. To znači da reforme moraju da se nastave i to će biti poruka EU svim balkanskim zemljama.
Facebook Forum