Libanska oružana organizacija Hezbolah je 28. oktobra imenovala Naima Kasema za svog novog generalnog sekretara, izabravši ga iz, kako izgleda, male grupe kandidata.
Kasem, koji je bio zamenik generalnog sekretara Hezbolaha od 1991. godine, preuzima dužnost od dugogodišnjeg lidera Hasana Nasralaha, koji je ubijen u velikom izraelskom vazdušnom napadu 27. septembra.
Izraelci su nedelju dana kasnije ubili i Hašema Safiedina za kojeg se očekivalo da će biti Nasralahov naslednik, ostavljajući Hezbolah bez drugog izbora osim da izabere Kasema.
Hezbolah – koji takođe ima političku stranku zastupljenu u libanonskom parlamentu – SAD smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija stavila na crnu listu samo njegovo naoružano krilo.
Kasemu se često pripisuje da je predvodio napore Hezbolaha od uglavnom militantne grupe postane dominantna politička snaga u Libanu. Tekstovi koje je pisao uglavnom su fokusirani na ideološke i verske osnove te grupe, a ne na vojnu strategiju.
Imenovanje iskusne političke figure može sugerisati da se Hezbolah sprema da razgovara s Izraelom kako bi okončao aktuelni sukob, mada Izrael nije pokazao interesovanje za to.
Rođen 1953. u južnom libanskom gradu Kfar Fila, Kasem se pridružio Hezbolahu u ranim godinama formiranja organizacije 80-ih. Iako nije bio jedan od osnivača, brzo se probio i imenovan je za zamenika generalnog sekretara Abasa al-Musavija, tadašnjeg šefa Hezbolaha i jednog od njegovih osnivača.
Musavi je godinu dana pošto je imenovan ubijen u izraelskoj operaciji i Nasralah je imenovan za novog šefa Hezbolaha, a Kasem je zadržao svoju poziciju.
Kao i Nasralah, Kasem ima veoma bliske veze s Teheranom. Međutim, za razliku od njegovog prethodnika, njegovi odlasci u Iran nisu bili prikriveni. Često se slikao s iranskim zvaničnicima i boravio je u Teheran u julu da prisustvuje inauguraciji predsednika Masuda Pezeškijana.
SAD su Kasema označile kao "posebno označenog globalnog teroristu" 2018. godine, a kasnije su uvele sankcije protiv njega u okviru širih mera protiv Hezbolahove finansijske mreže.
Predvodeći političke napore grupe, Kasem je u velikoj meri bio uključen u organizovanje političkih kampanja Hezbolaha otkako je ta organizacija počela da učestvuje na parlamentarnim izborima 1992.
Kasem je imao ključnu ulogu u oblikovanju Hezbolahovog ideološkog i verskog stava, često pišući o političkim i verskim osnovama grupe. Objavio je knjigu 2005. godine pod nazivom "Hezbolah: Priča iznutra" u pokušaju da ponudi insajderski pogled na početke grupe i njene ciljeve, uključujući borbu protiv Izraela.
Hezbolah je pretrpeo značajne neuspehe poslednjih meseci dok Izrael nastavlja da smenjuje njegove vojne kapacitete i eliminiše njegovo vođstvo. Kasem je zapravo jedina preostala ličnost iz Hezbolaha s nekakvom prepoznatljivošću imena van granica Libana.
Iako Hezbolahovo Šura veće, koje donosi odluke, nije imalo mnogo izbora u odluci o Nasralahovom nasledniku, imenovanje Kasema takođe može da signalizira spremnost grupe da okonča sukob s Izraelom.
"Umesto da izaberu prevashodno vojnu ličnost, birajući Naima Kasema, Iran i Hezbolah se pripremaju za kraj aktuelnog rata sa Izraelom", napisala je na mreži X Lina Hatib, direktorka Bliskoistočnog instituta pri Londonskoj školi za orijentalne i afričke studije.
"Hezbolahu je potreban iskusan politički sagovornik na čelu u iščekivanju političkih pregovora s njegovim protivnicima", dodala je ona.
Međutim, izraelski ministar odbrane Joav Galan nije gubio vreme da odbaci mogućnosti diplomatije s organizacijom koju podržava Iran i na mreži X je o Kasemovom unapređenju napisao: "Privremeno imenovanje. Ne zadugo."