“Nemam razumevanje za rehabilitacije kolaboracionista”, rekao je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa ambasador Izraela u Srbiji, Josef Levi (Yossef Levy), osvrćući se na proces rehabilitacije predsednika kolaboracionističke vlade u vreme nacističke okupacije Srbije, Milana Nedića, koji je u toku pred Višim sudom u Beogradu. Sa njim smo razgovarali dan nakon što je u Skupštini Srbije održana rasprava o Zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine od žrtava Holokausta, a kome su podršku najavile sve parlamentarne stranke.
Zakon se odnosi se na imovinu Jevreja ubijenih u Holokaustu, a iza kojih nisu ostali naslednici, s obzirom da su često pobijene i čitave porodice. Ilsutracije radi, Levi podseća da je u Jugosalviji pre Holokausta živelo 82.000 Jevreja. „Velika većina njih ubijena je na veoma brutalan način. Ako se ne varam, ubijeno je 67.000 od 82.000 njih. Na teritoriji današnje Srbije, živelo je 33.000 do 34.000 Jevreja, od čega je gotovo 31.000 njih ubijena. Znači, gotovo 90 odsto njih je ubijeno u Holokaustu“, podseća Levi.
Zakon koji bi uskoro trebalo da bude i usvojen, predviđa da Srbija, počevši od od 1.1.2017. godine, 25 godina isplaćuje 950.000 evra godišnje Savezu jevrejskih opština. Taj novac će, kako se navodi u Predlogu zakona, biti upotrebljen za proučavanje i dokumentovanje perioda Holokausta, obeležavanje značajnih datuma iz perioda Holokausta, komemoracije u Republici Srbiji, naučno-istraživačke projekte u vezi sa Holokaustom, obrazovanje o Holokaustu, finansiranje školovanja i stipendiranje studenata, mladih talenata i naučnika iz Republike Srbije, finansijsku podršku preživelim žrtvama Holokausta koje su imale prebivalište na teritoriji Srbije, finansijska podrška postojećoj Jevrejskoj zajednici u Republici Srbiji, jačanje veza Jevrejske zajednice u Srbiji sa sunarodnicima u drugim državama, snošenje troškova i obaveza jevrejske opštine i Saveza nastalih upravljanjem imovinom...
„Veoma nas je nadahnula dobra volja srpske vlade i srpskog Parlamenta i naravno Agencije za restituciju Srbije. Pokazali su da veliki osećaj za istorijsku odgovornost i visok moral. Time su i pozdravili odlične bilateralne i istorijske odnose Srba i Jevreja. Nisam iznenađen što je Srbija, koje ne spada u najbogatije države Evrope, jedna od prvih koja usvaja jedan takav plemenit i velikodušan akt i pokazuje svoje veliko srce kada je u pitanju strašna istorija Jevreja za vreme okupacije nacističke Nemačke. Ovo je posebna nagrada i posebna demonstracija visokog morala, primer koji moraju da prate i druge evropske države“, rekao nam je Levi.
Ambasador Izraela ističe da zakon nije kompenzacija za živote koje je Holokaust odneo, kao ni za kompletnu oduzetu imovinu. „Ljudi su iza sebe ostavili polja, kuće, stanove, groblja... Te nekretnine su i dalje tu, 70 godina nakon rata, u mnogim slučajevima bez zahteva. Ovaj zakon donosi simboličnu kompenzaciju za većinu jevrejskog naroda u Evropi, ljude koji su pobijeni i izbrisani sa lice zemlje, iza kojih nije ostao ni jedan naslednik. Niko. Ni supruga, ni dete, ni unuče... Šta će biti sa imovinom porodica koje su pobijene do poslednjeg člana, a čija su imena i dalje upisana u katastru? I u Srbiji i na drugim mestima. To je veoma komplikovano pitanje – psihološki, istorijski, moralno, pravno... Nisam siguran da postoji jedno jedinstveno rešenje“, rekao nam je Levi.
On, istovremeno, ukazuje da je donošenje Zakona važno za srpsko – jevrejske odnose, ali pre svega, za srpsko – srpske. „To je pre svega srpsko pitanje, a trebalo bi tako da bude i u drugim državama. To je evropsko pitanje, to je pitanje moralnog diktata evropske nacije da obezbedi zakasnelu pravdu za Jevreje koji su ubijeni. Tu se ne radi o kompenzaciji za živote, to je simbolična kompenzacija za deo imovine koju su ti ljudi ostavili iza sebe“
Poslanici su, tokom rasprave o Zakonu, pokrenuli i pitanje rehabilitacije Milana Nedića.
„Verujem da bi Srbija trebalo da bude veoma obazriva i veoma oprezna o istorijskim implikacijama i imidžu zemlje kada je u pitanju pravljenje razlike između dobra i zla“, kaže Levi, uz napomenu da govori kao ambasador Izraela, te da je u tom smislu veoma oprezan kada je u pitanju pravosuđe zemlje domaćina. „Govorim i kao Jevrejin i kao neko ko voli Srbiju“, dodaje Levi.
„Jedna od stvari koja Srbiju čini tako posebnom, jeste da antisemitizam u njoj nikada nije bio jako popularan. Za razliku od drugih država, velika većina Srba nije sarađivala sa zlom. Za razliku od drugih zemalja, koje su na hiljade Jevreja pobile sopstvenim rukama, Srbi to nisu radila. Većina Srba to nije radila iako je bilo kolaboracionista. Nemam razumevanja za rehabilitaciju kolaboracionista. Nisam ni istoričar i ostavljam posao ljudima koji se bave istorijom, pravdom i politikom. Ne želim da se u to mešam i ne želim da naljutim nikoga ko sada ovo sluša, ali, kao Izraelac i Jevrejin verujem da Srbija treba da zadrži svoj profil zemlje i njene populacije koja je rekla ne zlu i lošim stvarima u Drugom svetskom ratu i koja se u to vreme borila protiv nacističke Nemačke. Dakle, verujem da će se to nastaviti, ali, kao što sam već rekao, ne želim ni na jedan način da se mešam u „mehanizam pravde“ u Srbiji. Ostavio bih to u rukama Srba“, ističe Levi.
Ambasdora Izraela podsetili smo na pitanje koje je svojevremeno postavio na jednom javnom skupu - Da li kuće pamte one koji su u njima nekada živeli? „Stan porodice Finkelštajn ili mesto na kome je živeo jevrejski lekar koga su nemački nacisti ubili na Banjici... Ta mesta su i dalje tu. Neka od njih. Ljudi koji su u njima živeli su ubijeni. Ne znam da li kuće i stanovi pamte, ali mi pamtimo“, kaže Levi. „Kada razgovaram sa ljudima, oni znaju. Znaju da Srbija nije bogata zemlja, pre da se može reći da je siromašna. A ta siromašna država će davati 950.000 evra godišnje za reuspostavljanje i renesansu jevrejskih zajednica. To nije nešto što dolazi automatski, to pokazuje koliko je za Srbe važno da se suoče sa prošlošću njihovih komšija Jevreja. Mislim da je to plemenit i velikodušan čin i još jednom, nisam iznenađen što je upravo Srbija jedna od prvih koja to čini.“
