Čim kroči na tle Srbije, glumac Žarko Laušević mogao bi da bude poslat na odsluženje kazne od 13 godina zatvora zbog ubistva Dragora Pejovića i Radovana Vučinića, i ranjavanja Andrije Kažića, koje se dogodilo u podgoričkom kafeu Epl, u julu 1993. godine.
Četrdesetdevetogodišnji glumac uhapšen je 2. jula u Sjedinjenim Američkim Državama zbog toga što nije imao emigrantsku vizu, i tamošnje vlasti razmotriće uslove za njegovu deportaciju.
Advokat Toma Fila, koji ga je branio tokom sudskog procesa u Crnoj Gori, rekao je za naš program da Laušević ima samo srpsko državljanstvo, zbog čega će najverovatnije biti deportovan u Srbiju, gde je za izvršenje njegove kazne zadužen Treći opštinski sud:
"Dakle, on je uhvaćen kao i svako drugo lice koje je ušlo bez papira. Amerika se obratila nama da vidi o čemu se radi, i tada se dolazi do toga da postoji poternica za njim. Amerika, imajući to u vidu, mora da ga pošalje u Srbiju. Sada, Srbija može da digne ruke od te poternice, što je vrlo teško zamislivo, ili da Laušević dobije pomilovanje."
Fila kaže da nije u kontaktu sa bivšim klijentom, ali da je ukoliko želi pomilovanje predsednika Srbije neophodno da glumac sam uputi zahtev Borisu Tadiću. Međutim, iz kabineta predsednika saopšteno je da takve molbe za sada nema.
Nakon presude podgoričkog suda na četiri godine zatvora, Žarko Laušević je 1998. iz zatvora u Spužu pušten posle odležanih četiri godine i sedam meseci, odlukom sudije Svetlane Vujanović, supruge predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića. Godinu dana kasnije otišao je u Ameriku.
Vrhovni sud Crne Gore 22. marta 2001. je preinačio presudu i ponovo ga osudio na 13 godina zatvora. Ubrzo je usledila i poternica zbog dosluženja zatvorske kazne. Kako Laušević ima prebivalište u Beogradu, predmet je, nakon raspada državne zajednice Srbija i Crna Gora, ustupljen ovdašnjem sudu.
Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže da Laušević, ako navede posebne razloge, u Srbiji može zatražiti odlaganje izvršenja kazne, i ocenjuje da Crna Gora nije zainteresovana za ovaj slučaj jer za njim ne postoji crnogorska poternica:
"To je najblaže rečeno neobičan stav, da jedna država za odluku koju je najviši sud te države doneo smatra da po toj odluci ne treba postupati i da je, praktično, činjenicom da je Treći opštinski sud u Beogradu izdao potragu za Lauševićem, što se tiče Crne Gore stvar rešena. I ako ćemo po nekoj logici stvari, čini mi se da odluka crnogorskog suda obavezuje, pre svega, Crnu Goru."
Žarko Laušević, kao nekadašnja zvezda jugoslovenskog glumišta, i dalje ima nepodeljene simpatije u Srbiji, pa su se njegove kolege založile da mu se omogući povratak i nastavak normalnog života.
Savez dramskih umetnika Srbije je apelovao da se Laušević poštedi medijskog pritiska i naveo da on nije pobegao u Ameriku, već da je legalno otišao posle odslužene kazne.
Glumica Danica Maksimović je rekla za naš program da će umetnička javnost zatražiti bolji tretman za Žarka Lauševića:
"Mislim da je to tragičan događaj, i njegov život i sve, i mislim da bi apsolutno trebalo da nešto učinimo tim povodom. Mislim da su pušteni mnogo veći kriminalci i ljudi koji zaslužuju da su iza rešetaka. A što se tiče Žarka, on je toliko darovit glumac. Nastao je jedan vakuum u kinematografiji, niko se sa takvom harizmom nije pojavio da bi mogao da ga zameni."
Posle izlaska iz zatvora sa odsluženja četvorogodišnje kazne, Žarko Laušević je igrao glavnu ulogu u filmi po knjizi Nož, koju je napisao Vuk Drašković. Kao čovek koji je dobro poznavao Žarka Lauševića, Drašković kaže da bi njegov slučaj, posle svih stvari koje su se desile, trebalo rešiti pomilovanjem:
"Pa ne bi to, zaista, bio nikakav čin milosrđa, nego ispunjenje pravde. On je teški mučenik. Mučenik je već zbog toga što će ga do kraja života pratiti patnja i bol zbog onoga što se desilo davne 1993. godine. On, dakle, sigurno pati zbog toga i to što se desilo sigurno opterećuje njegov život. S druge strane, on je svoju kaznu odležao."
Interesantno je da je 1993, u godini u kojoj se dogodila tragedija u Podgorici, Žarko Laušević završavao film Bolje od bekstva, koji je predvideo njegovu dalju sudbinu. U tom filmu on tumači uspešnog glumca koji igrom nesrećnog slučaja dospeva u zatvor i, zatim, odlazi u Ameriku. Sa njim je igrala i Danica Maksimović:
"Maltene je preslikan njegov život. Njemu se to dogodilo na filmu, a zatim sledi i tragedija u životu. Na premijeru je poslao čak jednu poruku koju smo čitali – svi smo plakali, bilo je jako potresno i emotivno. Samo da ljudi ne nose oružje, jer ko ga nosi kad-tad će ga se latiti."
Pre nego što je emigrirao, Žarko Laušević je u jednom intervjuu rekao:
"Nisam govorio završnu reč na poslednjem suđenju, a hteo sam ponovo da kažem tim nesrećnim porodicama da shvate, ako mogu, koliko sam svestan zla koje sam im naneo, tragedije koju su doživeli i koju preživljavaju. Ali, sve moje reči, svi napori drugih ljudi i samog suda, ostajale su bez razumevanja i prihvatanja. Znam da bol ne čuje, ali od mene ne bi bilo srećnijeg čoveka na kugli zemaljskoj da se to nije desilo, da sam mogao drugačije, da sam mogao da pucam u noge, da sam mogao da ne pucam uopšte – ali nisam umeo ni smeo. Da jesam, koliko bi mi lakša zora bila. Odlučio sam da se sklonim, da ustupim vremenu prolaz. Ako će to nešto značiti nesrećnicima koji su ostali bez svoje dece."
Presuda ostavljena na izvršenje sudu u Beogradu
U Ministarstvu pravde Crne Gore kažu da je taj predmet "Laušević" odavno u rukama Beograda. Snežana Maraš, savjetnik na poslovima međunarodne pravne pomoći:
"Presuda je ostavljena na izvršenje III Opštinskom sudu u Beogradu prema mjestu prebivališta osuđenog, III Opštinski sud je bio stvarno i mjesno nadležan u to vrijeme da sprovede izvršenje."
Maraš dodaje da je sada nakon Lauševićevog hapšenja u Americi na vlastima u Beogradu da se dogovore oko njegovog izručenja Srbiji gdje bi trebalo da odsluži ostatak zatvorske kazne koja mu je izrečena:
"Vezano za ovo mogu da dodam još da je sa Republikom Srbijom potpisan ugovor o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima. Ugovor datira od 29. 05.2009. godine i njime je previđeno da se međusobno izvršavaju krivične presude koje su postojale pravosnažne prije 03.06.2006. godine kao domaće presude što znači da se presuda Višeg suda u Podgorici može izvršavati kao domaća presuda u Republici Srbiji."
Četrdesetdevetogodišnji glumac uhapšen je 2. jula u Sjedinjenim Američkim Državama zbog toga što nije imao emigrantsku vizu, i tamošnje vlasti razmotriće uslove za njegovu deportaciju.
Advokat Toma Fila, koji ga je branio tokom sudskog procesa u Crnoj Gori, rekao je za naš program da Laušević ima samo srpsko državljanstvo, zbog čega će najverovatnije biti deportovan u Srbiju, gde je za izvršenje njegove kazne zadužen Treći opštinski sud:
"Dakle, on je uhvaćen kao i svako drugo lice koje je ušlo bez papira. Amerika se obratila nama da vidi o čemu se radi, i tada se dolazi do toga da postoji poternica za njim. Amerika, imajući to u vidu, mora da ga pošalje u Srbiju. Sada, Srbija može da digne ruke od te poternice, što je vrlo teško zamislivo, ili da Laušević dobije pomilovanje."
Fila kaže da nije u kontaktu sa bivšim klijentom, ali da je ukoliko želi pomilovanje predsednika Srbije neophodno da glumac sam uputi zahtev Borisu Tadiću. Međutim, iz kabineta predsednika saopšteno je da takve molbe za sada nema.
Nakon presude podgoričkog suda na četiri godine zatvora, Žarko Laušević je 1998. iz zatvora u Spužu pušten posle odležanih četiri godine i sedam meseci, odlukom sudije Svetlane Vujanović, supruge predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića. Godinu dana kasnije otišao je u Ameriku.
Vrhovni sud Crne Gore 22. marta 2001. je preinačio presudu i ponovo ga osudio na 13 godina zatvora. Ubrzo je usledila i poternica zbog dosluženja zatvorske kazne. Kako Laušević ima prebivalište u Beogradu, predmet je, nakon raspada državne zajednice Srbija i Crna Gora, ustupljen ovdašnjem sudu.
Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže da Laušević, ako navede posebne razloge, u Srbiji može zatražiti odlaganje izvršenja kazne, i ocenjuje da Crna Gora nije zainteresovana za ovaj slučaj jer za njim ne postoji crnogorska poternica:
"To je najblaže rečeno neobičan stav, da jedna država za odluku koju je najviši sud te države doneo smatra da po toj odluci ne treba postupati i da je, praktično, činjenicom da je Treći opštinski sud u Beogradu izdao potragu za Lauševićem, što se tiče Crne Gore stvar rešena. I ako ćemo po nekoj logici stvari, čini mi se da odluka crnogorskog suda obavezuje, pre svega, Crnu Goru."
Žarko Laušević, kao nekadašnja zvezda jugoslovenskog glumišta, i dalje ima nepodeljene simpatije u Srbiji, pa su se njegove kolege založile da mu se omogući povratak i nastavak normalnog života.
Savez dramskih umetnika Srbije je apelovao da se Laušević poštedi medijskog pritiska i naveo da on nije pobegao u Ameriku, već da je legalno otišao posle odslužene kazne.
Glumica Danica Maksimović je rekla za naš program da će umetnička javnost zatražiti bolji tretman za Žarka Lauševića:
"Mislim da je to tragičan događaj, i njegov život i sve, i mislim da bi apsolutno trebalo da nešto učinimo tim povodom. Mislim da su pušteni mnogo veći kriminalci i ljudi koji zaslužuju da su iza rešetaka. A što se tiče Žarka, on je toliko darovit glumac. Nastao je jedan vakuum u kinematografiji, niko se sa takvom harizmom nije pojavio da bi mogao da ga zameni."
Posle izlaska iz zatvora sa odsluženja četvorogodišnje kazne, Žarko Laušević je igrao glavnu ulogu u filmi po knjizi Nož, koju je napisao Vuk Drašković. Kao čovek koji je dobro poznavao Žarka Lauševića, Drašković kaže da bi njegov slučaj, posle svih stvari koje su se desile, trebalo rešiti pomilovanjem:
"Pa ne bi to, zaista, bio nikakav čin milosrđa, nego ispunjenje pravde. On je teški mučenik. Mučenik je već zbog toga što će ga do kraja života pratiti patnja i bol zbog onoga što se desilo davne 1993. godine. On, dakle, sigurno pati zbog toga i to što se desilo sigurno opterećuje njegov život. S druge strane, on je svoju kaznu odležao."
Interesantno je da je 1993, u godini u kojoj se dogodila tragedija u Podgorici, Žarko Laušević završavao film Bolje od bekstva, koji je predvideo njegovu dalju sudbinu. U tom filmu on tumači uspešnog glumca koji igrom nesrećnog slučaja dospeva u zatvor i, zatim, odlazi u Ameriku. Sa njim je igrala i Danica Maksimović:
"Maltene je preslikan njegov život. Njemu se to dogodilo na filmu, a zatim sledi i tragedija u životu. Na premijeru je poslao čak jednu poruku koju smo čitali – svi smo plakali, bilo je jako potresno i emotivno. Samo da ljudi ne nose oružje, jer ko ga nosi kad-tad će ga se latiti."
Pre nego što je emigrirao, Žarko Laušević je u jednom intervjuu rekao:
"Nisam govorio završnu reč na poslednjem suđenju, a hteo sam ponovo da kažem tim nesrećnim porodicama da shvate, ako mogu, koliko sam svestan zla koje sam im naneo, tragedije koju su doživeli i koju preživljavaju. Ali, sve moje reči, svi napori drugih ljudi i samog suda, ostajale su bez razumevanja i prihvatanja. Znam da bol ne čuje, ali od mene ne bi bilo srećnijeg čoveka na kugli zemaljskoj da se to nije desilo, da sam mogao drugačije, da sam mogao da pucam u noge, da sam mogao da ne pucam uopšte – ali nisam umeo ni smeo. Da jesam, koliko bi mi lakša zora bila. Odlučio sam da se sklonim, da ustupim vremenu prolaz. Ako će to nešto značiti nesrećnicima koji su ostali bez svoje dece."
Presuda ostavljena na izvršenje sudu u Beogradu
U Ministarstvu pravde Crne Gore kažu da je taj predmet "Laušević" odavno u rukama Beograda. Snežana Maraš, savjetnik na poslovima međunarodne pravne pomoći:
"Presuda je ostavljena na izvršenje III Opštinskom sudu u Beogradu prema mjestu prebivališta osuđenog, III Opštinski sud je bio stvarno i mjesno nadležan u to vrijeme da sprovede izvršenje."
Maraš dodaje da je sada nakon Lauševićevog hapšenja u Americi na vlastima u Beogradu da se dogovore oko njegovog izručenja Srbiji gdje bi trebalo da odsluži ostatak zatvorske kazne koja mu je izrečena:
"Vezano za ovo mogu da dodam još da je sa Republikom Srbijom potpisan ugovor o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima. Ugovor datira od 29. 05.2009. godine i njime je previđeno da se međusobno izvršavaju krivične presude koje su postojale pravosnažne prije 03.06.2006. godine kao domaće presude što znači da se presuda Višeg suda u Podgorici može izvršavati kao domaća presuda u Republici Srbiji."
