Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je izjavio da Zajednica opština sa srpskom većinom "nije glavni prioritet" za normalizaciju odnosa sa Srbijom – već Osnovni sporazum koji su dve strane prihvatile na predlog EU.
Ovaj sporazum o normlaizaciji odnosa su Kosovo i Srbija prihvatili krajem februara prošle godine, dok je sredinom marta usaglašen i Aneks dokument za njegovu implementaciju. Međutim, Srbija nije pristala da se taj sporazum potpiše a saopštene su i crvene linije, odnosno da se neće privatiti nezvisnost Kosova ili članstvo u Ujedinjenim nacijama.
Ipak, EU je saopštila da je ovaj sporazum pravno obavezujući za obe strane, a pored ostalog predviđa obavezu Kosova da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom, koja bi Srbima na Kosovu omogućila određeni nivo samomenadžiranja.
Srbija se sa druge strane obavezala da neće blokirati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, da će poštovati teritorijalni integritet i priznati simbole.
Kurti je na konferenciji za novinare 11. januara, nakon sastanka sa premijerom Irske Leom Varadkarom, rekao da pitanje statuta za formiranje Zajednice ne treba izdvajati iz sporazuma.
"Tražim da se nacrt statuta ili Zajednicu ne izvlače iz paketa kao posebno pitanje", rekao je Kurti.
Njegov kolega iz Irske je međutim naveo da se Zajednica treba formirati, ali ne stvaranjem "mikro-države" unutar Kosova.
Zvanična Priština je ranije izrazila bojazan da bi Zajednica mogla da preraste u Republiku Srpsku poput entiteta u Bosni i Hercegovini, te da bi to uticalo na unutrašnju funkcionalnost.
Inače, izaslanici EU, Sjedinjenih Država, Nemačke, Francuske i Italije su oktobra 2023. Kosovu i Srbiji predstavili nacrt statuta za formiranje Zajednice, koji su premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u načelu prihvatili.
Međutim, nakon izjave specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka da je pitanje statuta unutrašnje pitanje Kosova, Kurti je rekao da bi onda Kosovo trebalo da bude i autor tog dokumenta.
Iz Evropske unije su međutim poručili da je Kosovo imalo priliku da u poslednjih deset godina predstavi predlog nacrta za formiranje Zajednice, te da sada očekuju da krene sa konkretnim koracima.
O ekproprijaciji na severu Kosova
Premijer Kosova Kurti je na konferenciji za novinare rekao i da njegova Vlada poštuje sve odluke sudova, te da nastoji da implementacija projekata bude u skladu sa zakonima koji su na snazi.
On je tako prokomnetarisao odluku Osnovnog suda u Prištini da Vlada Kosova ponovo treba da razmotri pitanje ekproprijacije u Zubinom Potoku i Leposaviću, opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova.
"Sudovi su tu ako ima bilo kakvih dilema, znači naši savetnici u Vladi i Ministarstvu za prostorno planiranje i infrastrukturu će razmotriti odluku suda i doneće novi predlog Vladi", rekao je Kurti.
Meštani na severu Kosova, čija je zemlja bila predmet ekproprijacije maja 2023. godine, su ustvrdili da im Vlada Kosova na "nelegalan" način "otima" imovinu, te su na sudu zatražili da se takva odluka poništi ili proglasi nevažećim aktom.
Osnovni sud u Prištini je potom 18. decembra 2023. godine poništio odluku Vlade Kosova i predmet vratio na ponovno razmatranje i oldučivanje. Ova odluka prištinskog suda je u javnost objavljena 10. januara 2024. godine.
Vlada Kosova je proces ekproprijacije na severu počela uz obrazloženje da im je zemljište potrebno zarad "realizacije infrastrukturnih projekata od javnog značaja", ali su meštani tvrdili suprotno, odnosno da izgradnja policijskih stanica nikako nije od javnog značaja.
Iz Policije Kosova su za RSE ranije potvrdili da je na eksproprisanom prostoru planirana izgradnja policijske stanice.
Na pitanje problema oko ekproprijacije je reagovala i međunarodna zajednica a iz Evropske unije su izrazili zabrinutost zbog "osnivanja policijskih baza na zemljištu u privatnom i društvenom vlasništvu".
O zabrani uvoza robe iz Srbije
Premijer Kurti je govorio i odluci zabrane uvoza robe iz Srbije, koja je doneta sredinom jula 2023. godine iz "bezbednosnih" razloga, kada je trojicu kosovskih policajaca uhapsila srpska policija.
Policajci su u međuvremenu pušteni da se brane sa slobode, ali je odluka o zabrani uvoza srpske robe ostala na snazi.
“Bezbedonosni uslovi oko naših granica sa Srbijom još uvek nisu dobri ali oko toga koja se roba pušta obratite se Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova i Carini”, rekao je Kurti.
Dodao je da Vlada Kosova ne želi “diskriminaciju”, te da ne postoje nikakve trgovinske mere prema Srbiji, već da se radi isključivo o pitanju “beybednosti”.
Ipak, nije objasnio kako uvoz robe iz Srbije utiče na bezbedonosnu situaciju.
Privrednici sa severa Kosova su krajem decembra pokrenuli i peticiju sa zahtevom da se povuče odluka o zabrani uvoza robe iz Srbije.
Portparol Evropske unije Peter Stano je ranije za RSE poručio da je odluka Vlade Kosova o zabrani uvoza robe iz Srbije na Kosovo u suprotnosti sa sporazumom CEFTA (Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini), Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Kosova sa EU i sporazumima iz dijaloga o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda.
I u izveštaju Evropske komisije o napretku Kosova za 2023. godinu se ukazuje da odluka Vlade Kosova o zabrani uvoza robe iz Srbije nije u skladu sa obavezama koje proizilaze CEFTA-e.
Ranije su i iz ambasade SAD na Kosovu za RSE naveli da Kosovo i Srbija treba da preduzmu korake ka promociji slobodnog prekograničnog protoka robe, a ne da preduzimaju akcije koje bi ga ometale.
