Za Mašana Jonovanovića, iz Leposavića na severu Kosova, eksproprijacija zemljišta koju je Vlada Kosova započela u ovoj regiji većinski naseljenoj srpskim stanovništvom je "uzurpacija ili otimanje lične svojine".

Tvrdi da bi osam hektara njegove šume u selu Mekiniće, koji se nalaze uz porodičnu kuću u kojoj živi na teritoriji opštine Leposavić, trebalo da bude predmet eksproprijacije. Objašnjava da su mu tako rekli bivši opštinski zvaničnici.

Leposavić je među onim opštinama čiji su zvaničnici iz redova srpske zajednice nezadovoljni odlukama Vlade Kosova o preregistraciji vozila sa srpskim tablicama, podneli ostavke pre šest meseci.

U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE), Jovanović ocenjuje da Vlada Kosova sprovodi "nelegalan" proces oduzimanja imovine.

"Narod je ogorčen i uporan. Hoćemo da opstanemo tu, da očuvamo svoje, što kažu svojinu", navodi Jovanović.

Sličan stav su za RSE izneli i meštani sela Dren i Zaselje, iz iste opštine, koji veruju da bi njihova imovina takođe trebala da bude deo eksproprijacije, ali nisu hteli da daju izjavu za medije.

Vlasnici parcela su se obratili i Narodnom advokatu u Prištini, Naimu Ćaljaju (Naim Qalaj), iz čije kancelarije su za RSE naveli da je "istraga u toku".

Poručuju i da će "nakon istrage slučajeva na osnovu zakonskih odredbi, Narodni advokat (Ombudsman) izaći sa javnim stavom".

S druge strane, iz Vlade Kosova poručuju da je cilj eksproprijacije "realizacija infrastrukturnih projekata od javnog značaja" te da protiče u skladu sa zakonom.

Iz Policije Kosova je za RSE potvrđeno da se na eksproprisanom prostoru planira izgradnja policijske stanice.

Iz Evropske unije su upozorili, da su zabrinuti zbog "osnivanja policijskih baza na zemljištu u privatnom i društvenom vlasništvu".

Zašto je sporna eksproprijacija na severu?

Vlada Kosova je proces eksproprijacije u opštini Leposavić i Zubin Potok započela sredinom januara kada je jedan deo zemlje proglasila "nepokretnom imovinom od posebnog javnog interesa, koja je potrebna za realizaciju infrastrukturnih projekata od javnog interesa".

Potom je 2. februara usvojila odluku kojom se ovlašćuje Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture da "izvrši pripremne radove za utvrđivanje potencijalne podobnosti jedne ili više parcela nepokretnosti za realizaciju infrastrukturnih projekata od javnog interesa".

U međuvremenu, u selu Dren počelo se sa izvođenjem radova na izgradnji stanice granične Policije Kosova, čemu se lokalno stanovništvo usprotivilo protestima.

Iz Policije Kosova je tada za RSE rečeno da je cilj izgradnje ove stanice da se "obezbedi sigurnost građana, upravljanje granicom i sprečavanje krijumčarenja u tom regionu".

Nakon što su meštani protestima sprečili nastavak radova, Vlada Kosova je sredinom februara održala javne debate u Leposaviću i Zubinom Potoku, na kojima su mogle da se čuju uglavnom optužbe za kršenje zakonskih procedura od strane centralnih vlasti.

Meštani čija je zemlja predmet eksproprijacije, ovo pitanje su pokrenuli pred Osnovnim i Vrhovnim sudom u Prištini.

Njihov advokat Nebojša Vlajić, je na javnim debatama isticao da meštani ne mogu da se slože o pitanju javnog značaja ukoliko im nije zvanično rečeno šta će biti na lokaciji koja je predmet eksproprijacije. Takođe navodi da je celi proces netransparentan.

RSE se Vlajiću ponovo obratio 15. maja ali je on odbio da govori uz obrazloženje da je za izjave oko eksproprijacije zadužena Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije, koja ga je angažovala.

Iz te kancelarije, do objave ovog teksta, nisu pristali da daju izjavu.

Inače, eksproprijaciji na severu se usprotivila i Srpska lista, najveća partija Srba na Kosovu koja ima podršku zvaničnog Beograda.

Koliko zemlje je predmet eksproprijacije?

Na sednici 10. maja, Vlada Kosova je usvojila i preliminarnu odluku o eksproprijaciji zemljišta u Leposaviću i Zubinom Potoku.

Avni Zogjani, zamenik ministra životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture, je na istoj sednici rekao da je Odeljenje za eksproprijaciju konstatovalo da su zadovoljene pravne odredbe, te da je zato odlučeno da se Vladi prosledi preliminarni predlog odluke za odobrenje zakonitosti eksproprijacije.

Nije saopšteno koliko zemlje je predmet eksproprijacije, ali je ranije Zoran Todić, bivši gradonačelnik Leposavića, rekao da je reč o oko 83 hektara zemlje u toj opštini.

On je u ranijoj izjavi za RSE izjavio da je trinaest parcela u privatnom vlasništvu, šest u društvenoj svojini i jedna u vlasništvu kosovske opštine Leposavić.

Za opštinu Zubin Potok se samo zna da se zemljište nalazi u katastarskim zonama mesta Brnjak, Zubin Potok, Velji Breg, Banje i Gornji Jasenovik.

Šta kažu iz Vlade Kosova?

Iz Vlade Kosova nisu konkretno odgovorili na uput RSE kolika površina zemljišta je tačno predmet eksproprijacije. Pojašnjavaju da je njena svrha izgradnja projekata koji će "uticati na stvaranje uslova za sveobuhvatan razvoj".

Navode i da ovo nije prvi put da Vlada Kosova vrši eksproprijaciju na severu radi javnog interesa, te ukazuju da se do sada niko nije bunio.

Nije precizirano koliko zemljišta je do sada bilo predmet eksproprijacije ili šta je na njima izgrađeno.

Iz Vlade Kosova tvrde i da je proces eksproprijacije u skladu sa zakonom, te da se radi o transparentnom procesu.

"Vlada je održala javne rasprave sa vlasnicima imovine u opštinama Leposavić i Zubin Potok, gde je odziv bio dobar i sva pitanja u vezi sa procesom su razmotrena sa vlasnicima imovine", navode.

Dodaju i da će svi vlasnici zemljišta, koje je predmet eksproprijacije, dobiti novčanu nadoknadu koju će utvrditi Kancelarija za procenu nepokretnosti, na osnovu cena koje se kreću tržištu.

Šta kaže zakon?

U Zakonu o eksproprijaciji se navodi da Vlada Kosova može da izvrši eksproprijaciju pod određenim uslovima, ali da u tim slučajevima opština, na čijoj se teritoriji vrši eksproprijacija, ima prava da ospori pred sudom zakonitost eksproprijacije i/ili visinu naknade.

Osim tih radnji za ostvarivanje prava predviđenih zakonom, nijedna opština ili opštinski javni autoritet ne sme da spreči ili ometa eksproprijaciju.

Takođe se navodi da se eksproprijacija nepokretne imovine može izvršiti samo ukoliko imovina nije birana radi sprovođenja nekog diskriminatornog cilja.

Advokat Fljorin Ljata (Florin Lata) za RSE objašnjava da Zakon o eksproprijaciji nepokretne imovine predviđa mogućnost da Vlada Kosova izvrši eksproprijaciju u "legitimne javne svrhe", što može biti i "izgradnja ili proširenje zgrade ili objekta koji će koristiti centralni javni organ za vršenje svoje javne funkcije".

"S obzirom da se izgradnja objekata-policijskih stanica-smatra neophodnom u vršenju javne funkcije Vlade, onda se smatra da Vlada ima pravo da izvrši eksproprijaciju imovine za tu namenu", navodi on.

On, međutim, dodaje da Zakon predviđa i pravo žalbe vlasnika zemljišta, koji procene da eksproprijacija nije neophodna i da ne ispunjava zakonske uslove.

"Vlasnici nepokretne imovine imaju pravo da se obrate sudu u roku od 30 dana, koji može poništiti postupak eksproprijacije u celini ili delimično. Ako sud odbije njihovu žalbu, postupak eksproprijacije se nastavlja i vlasnici više nemaju pravo da se protive eksproprijaciji i svako dalje ometanje od strane njih biće nezakonito i rizikuje da budu krivično gonjeni", navodi Ljata.

Poruke EU

U međuvremenu, Kancelarija Evropske unije na Kosovu je apelovala na kosovske vlasti da se "striktno pridržavaju zakonskih procedura oko eksproprijacije nepokretne imovine" i obezbede poštovanje imovinskih prava vlasnika.

"Da se striktno pridržavaju zakonskih procedura u eksproprijaciji nepokretne imovine", i "da se poštuje odgovarajući proces i imovinska prava", navedeno je u saopštenju.

Izražena je zabrinutost zbog "osnivanja baza Kosovske policije na zemljištu u privatnom i društvenom vlasništvu – u nekim slučajevima pre pokretanja postupka eksproprijacije".

Prethodno je reagovala i izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo, Viola von Cramon, uz poruku da je svesna odluke Vlade Kosova oko eksproprijacije, ali da u ovom trenutku "ne treba dolivati benzin na vatru".

Pitanje eksproprijacije dolazi nakon tenzija na severu Kosova krajem prošle godine. Tada je lokalno stanovništvo podiglo barikade sa ciljem da Vladu Kosova spreči u sprovođenju odluke oko preregistracije vozila sa srpskim tablicama.