Sve probleme koje građani Srbije mogu imati u vezi sa regulativom Centralne banke Kosova, koja zabranjuje korišćenje srpskog dinara, Vlada Kosova će brzo rešiti, kaže premijer Kosova Aljbin Kurti u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.
Dodaje da od današnjeg sastanka glavnih pregovarača u Briselu u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije očekuje konkretne stvari.
Ipak, naglašava da je za izdavanje dinara uvek bilo različitih opcija.
Kurti nije želio da govori o mogućim predlozima za rešavanje situacije, jer je, prema njegovim rečima, pregovaračka pozicija Kosova narušena ukoliko se oni prerano otkriju.
On, međutim, kaže da je to proces koji traje, "ali nema predloga koje smo prihvatili, a koji su u suprotnosti sa novom uredbom Centralne banke Kosova".
RSE: Gospodine premijeru, u Briselu se održavaju sastanci na nivou glavnih pregovarača. Najavljeno je da će se razgovarati o pitanju dinara. U međuvremenu, predsednica Kosova je juče [18. marta] izjavila da postoji saglasnost za deo američkog predloga. Možete li nam reći o čemu se radi?
Kurti: Zamenik premijera Besnik Bislimi, kao glavni pregovarač Republike Kosovo, je u Briselu i tamo vodi razgovore, u kom slučaju ne znam da li će biti trilateralnog sastanka ili samo dva bilateralna sastanka sa evropskim posrednikom i specijalni emisar [EU Miroslav] Lajčak. Mislim da bi on trebalo da nam kaže o kojim temama se tačno razgovaralo i do kojih zaključaka se moglo doći.
Ali, moram da kažem da nije reč o dinaru, u pitanju je Centralna banka Kosova, nezavisna institucija naše Republike. Dakle, nije pitanje da li imate dinar ili nemate, već da li CBK treba da bude nezavisna institucija ili ne. Smatram da tako treba i to je naša ustavna i zakonska obaveza. Dinar na Kosovu nije zabranjen, ali Ustav u Članu 11. kaže da može biti samo jedna valuta kao sredstvo plaćanja i to mora biti evro.
U međuvremenu, brzo ćemo rešiti sve probleme koje građani Srbije mogu imati. Opet, Centralna banka Kosova, koja preuzima vođstvo u ovom procesu – pošto je njena nova uredba od 27. decembra nezavisna odluka Centralne banke – ona se sa njima bavi u deset koraka koje je predvidela u planu sa tromesečnim prelaznim faza.
Sada će 27. marta biti tri meseca, a verujem da svi oni koji su predviđali apokalipsu 1. februara, nije se desila ni 1. februara, ni 1. marta, a neće ni 1. aprila.
RSE: O čemu je predsednica [Kosova Vjosa Osmani] govorila kada je rekla da postoji saglasnost u onome što su rekli Amerikanci?
Kurti: Sada imam glavnog pregovarača tamo i verujem da će on razgovarati u okviru normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, gde smo, [sa] čime možemo da napredujemo. Ali, preuzimam i odgovornost da određene posledice, koje mogu nastati na terenu, mogu biti stvar Vlade. Ne odluka kao takva, koja je suverena Centralne banke Kosova, nego još jednom, mi samo sprovodimo zakon i Ustav na terenu. Ukoliko postoje određene posledice koje se upućuju na naše ministre po pitanju dinara. Ali smatram da ovaj krug sastanaka treba da se završi da bismo mogli precizno da razgovaramo.
RSE: Očekujete li da će danas biti nešto konkretno?
Kurti: Uvek očekujem da će biti nešto konkretno.
RSE: Šta?
Kurti: Očekujem da će biti u smislu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije jer se sastanci, kako na nivou glavnih pregovarača tako i na visokom nivou koji se održavaju u Briselu, odvijaju upravo u tu svrhu.
RSE: Želim da se vratim na ono što sam ranije rekao. Predsednica je rekla da postoji neka vrsta dogovora o tome. Da li ste se konsultovali sa predsednicom?
Kurti: Uvek su postojale različite opcije za pitanje dinara. Ne verujem da o njima sada treba razgovarati, jer se šteti pregovaračka pozicija Kosova ako se otkriju pre vremena. Ono što mogu da kažem je da Vlada radi najbolje što je moguće, sa maksimalnom posvećenošću i naravno to imamo kao podršku za novu regulativu Centralne banke Kosova. Nema nikakvih kazni za Srbe. Dakle, nova uredba nije kazna, već je sledeći veoma ozbiljan pokušaj formalizacije i legalizacije finansijskih transakcija.
Vi znate da smo izdvojili budžet za Albance u Preševu, Medveđi i Bujanovcu. Novčanu pomoć tamo šaljemo u evrima, dok se u tamošnjim bankama dobija u dinarima. Moglo bi biti isto i ovde. Dakle, doznaka koja dolazi u dinarima mogla bi da se primi u evrima.
RSE: Hoće li se to dogoditi i na Kosovu?
Kurti: Da, tako će se desiti i tako se već dešava jer imamo preko 33.000 tekućih računa kosovskih Srba na koje dobijaju evre iz republičkog budžeta kao socijalnu pomoć, kao penziju, dečiji dodatak u tekući računi majke i tako dalje. I do danas nemamo nijednog Srbina koji je rekao 'odbijam evro'. Ne postoji. Dakle, nijedan Srbin ne kaže il' dinar, il' ništa".
RSE: Ali da li je Srbija pristala da ovu uplatu izvrši u evrima?
Kurti: Srbija ima jedinstvenu šansu da guverner Narodne banke Srbije odgovori guverneru Centralne banke Kosova Ahmetu Ismailiju – i na taj način dve centralne banke otklone svaku nejasnoću.
Dakle, jedna od opcija za rešavanje ovog pitanja, o čemu su obavešteni i međunarodni partneri, jeste da guverner Ismaili konačno dobije pismo odgovora.
RSE: Kakvi su predlozi bili [izaslanik Vašingtona za Zapadni Balkan, Gabrijel] Eskobara?
Kurti: Oni stalno daju predloge. Nije rečeno da ću njihove predloge javno iznositi u svojstvu portparola ambasada. Ne mogu da radim taj posao. Kažem vam da smo dostavili pismo Narodnoj banci Srbije od guvernera, koji u ovom slučaju sve nas predstavlja kao građane Republike, vas kao novinare, mene kao premijera, i čekamo odgovor sa druge strane.
RSE: I, očekujete odgovor...
Kurti: Što se tiče opcija koje su dali Amerikanci, Nemci i drugi, smatram da treba da govore za sebe.
RSE: Da li to znači da predlozi koje je dao Eskobar nisu odbijeni?
Kurti: Vidite, to je proces koji je u toku i postoji nekoliko predloga. Međutim, nema predloga koje smo mi prihvatili koji su protivni novom uredbi CBK-a i istovremeno možemo da se bavimo delom podrške na terenu samo ako postoje problemi. Zbog problema koji mogu biti izazvani, Centralna banka Kosova neće nužno moći da ih sve reši. U demokratskoj republici, dužnosti i funkcije su razdvojene.
RSE: Šta se promenilo u vašoj Vladi da ovo pitanje dinara bude deo dijaloga?
Kurti: 27. decembra usvojena je nova uredba. Bez reakcije. Više od dve nedelje, bez odgovora.
RSE: Od koga?
Kurti: Iz Srbije i međunarodnih predstavnika, bez reakcije. Od kosovskih Srba, bez reakcije. Dan pre mog odlaska u Davos, na Svetski ekonomski forum, predsednik Srbije [Aleksandar Vučić], koji je otišao dan ranije, daje vest, tešku vest da će 1. februara početi katastrofa na Kosovu po srpsku zajednicu. Kada je video da nema reagovanja na terenu po pitanju zamene dinara za evro kao sredstva plaćanja, počeo je da pravi apokaliptička predviđanja.
Tek nakon toga, strani ambasadori su počeli da se sastaju sa guvernerom Ismailijem, ministrom [finansija, Hekuran] Muratijem, zamenikom premijera Bislimijem, sa mnom i tako dalje. Dakle, samo tada. Apsolutno, dok se predsednik Srbije nije oglasio, na Kosovu nije bilo problema. I, progovorio je jer je primetio da pripreme teku dobro. Predsednik Srbije se nadao da će biti reakcije odozdo. Kada je video da nema reakcije odozdo, onda je reagovao odozgo. Pa kada ga je pešadija izneverila, upotrebio je artiljeriju. Dakle, mi smo u ovom problemu. Preterano reagovanje i maltretiranje iz Beograda uzrok je problema, a ne regulativa Centralne banke Kosova.
To je postalo još ozbiljnije kada je krajem januara o istom pitanju progovorila i Marija Zaharova iz Kremlja, baš kao i Vučić. Kada se Vučiću pridružila Marija Zaharova, tada je međunarodna uzbuna postala još veća.
Dakle, katastrofe nije bilo ni 1. februara, ni 1. marta, niti će je biti 1. aprila. Ali alarm, zabrinutost se dešava u Beogradu i Moskvi, a onda se eho ove zabrinutosti čuje i na Kosovu.
RSE: Kako odgovarate na kritike međunarodnog faktora koji kaže da Srbima koji žive na Kosovu nije dato dovoljno vremena da se prilagode, odnosno sa prelaska sa korišćenja dinara na evro?
Kurti: Prvo, reč je o adaptaciji, staroj više od dve decenije. Od 1999. godine imamo nemačku marku, a od 1. januara 2002. imamo evro kao valutu u našoj zemlji. Od 1. januara 2002. godine nastupila je prelazna faza adaptacije. Ako više od dve decenije nije bilo dovoljno, a verujem da su bile dovoljne, onda za svaku eventualnu brigu postoje tri dodatna meseca Centralne banke Kosova sa tih deset koraka, koje je predvidela.
Još jednom, naglašavam, kod nas nema ni odbijača evra ni mučenika dinara.
RSE: Da li se požurilo oko ovog pitanja, donošenja te odluke?
Kurti: Nije se požurilo, možemo reći da se kasnilo jer član 11. Ustava Kosova kaže da treba da postoji samo jedna valuta kao sredstvo plaćanja. S druge strane, takozvana Komercijalna banka, koja je poslovala kao filijala na Kosovu, ostala je bez majke, pošto je prodata Novoj Ljubljanskoj banci, slovenskoj NLB.
Komercijalna banka na Kosovu imala je tri opcije koje joj je dala Centralna banka Kosova i izabrala je jednu od tih, dobrovoljnu likvidaciju. Dobrovoljna likvidacija je završena prošle godine. Sada, kada su ostali bez Komercijalne banke, za svoje nezakonite finansijske radnje, za finansiranje terorizma, što je prošle godine dokazano da je postojalo, ostala im je samo gotovina.
Dakle, ceo problem zapravo nije evro-dinar, već transparentnost ili netransparentnost, zvanični bankarski i nebankarski finansijski kanali ili kese sa dinarima. Žele ovo drugo, jer je politički pluralizam na Kosovu među srpskom zajednicom ugušen novcem koji dolazi iz Beograda. Novac u kešu ne možemo da dozvolimo.
Dakle, dinar koji je u džakovima stizao na Kosovo više ne dolazi, a Beograd ne muči to što Srbi ne mogu da koriste evro, već što ne mogu da šalju dinare. Pogledajte samo intervjue predsednika Srbije ili tamošnjih ministara Vlade.
Svaki put kada govore, govore u evrima. O kapitalnim projektima govore u evrima, u evrima se govori i kada izdaju stanove u Beogradu. Tako da uvek govore u evrima. Oni hoće da imaju dinar za punjenje kesa sa novcem koji završe kod ljudi koji se jave Milanu Radoičiću.
RSE: Da li ste imali priliku da se sretnete sa predstavnicima srpske zajednice da razgovarate o ovim pitanjima?
Kurti: Vidite, imam ministra [zajednice i povratka] Nenada Rašića. [Rašić] ima zamenika ministra [Raodicu]Radomirovića. Ja sam premijer Republike Kosovo, koji ima ugledno ministarstvo sa najvećim budžetom u smislu rasta, pored Ministarstva kulture, sporta i omladine... Nenad Rašić je i najpopularniji srpski političar u našoj zemlji. Dakle, ne samo ministar i njegov zamenik, već i druge institucije imaju [zapošljavaju] Srbe, sa kojima komuniciram i sarađujem.
RSE: Šta će biti nakon prelaznog roka, koji ističe za četiri do pet nedelja? Da li će Srbi moći da koriste dinar na Kosovu?
Kurti: U dinarima ćete moći da štedite, niko vas ne sprečava. Uplate iz Srbije će moći da se dobijaju kao novčana pomoć u dinarima. Međutim, sredstvo plaćanja na Kosovu je evro. Verujem da ste videli na severu Kosova u restoranima, na meniju imate [cene] i u evrima i u dinarima. Nekada je bilo samo u dinarima.
Verujem da polako ali sigurno idemo ka evru kao valuti, koja je jedino sredstvo plaćanja. I da ne zaboravimo da Srbima ne kažem da koriste albanski lek kao sredstvo plaćanja, niti im kažem da [koriste] novu valutu "Dardana" Republike Kosovo, već evro.
Zato smo i mi predložili, ali nije prihvaćeno, da se sastanak guvernera Ismajlija i njegove koleginice iz Srbije održi u Frankfurtu, kod Kristin Lagard [predsednice Evropske centralne banke], gde se nalazi Evropska centralna banka. Evro, Evropa... To je ono što o čemu mi pričamo.
RSE: Pređimo na pitanje dijaloga na visokom nivou... Šta se dešava sa procesom dijaloga na visokom nivou između Kosova i Srbije? Gde je zaglavljen?
Kurti: Zapeo je na kršenjima sporazuma koje Srbija čini. Srbija je prekršila najmanje osam od 11 članova osnovnog sporazuma. A, to je kulminiralo pismom bivše premijerke Ane Bernabić, koja će sada biti predsednica Skupštine Srbije, gde ona kaže da se praktično povlače iz osnovnog sporazuma i iz implementacionog aneksa [do kojeg je došlo] u Ohridu. Osnovni dogovor je barem uzajamno priznanje, de facto. Možda čak i više, ali je bar de fakto priznanje.
A povukli su se jer su rekli "nikada nećemo prihvatiti nezavisnost Kosova, nikada nećemo prihvatiti teritorijalni integritet Kosova, niti stolicu Kosova u Ujedinjenim nacijama".
Oni su praktično istupili iz sporazuma nakon što su ga kršili tokom cele godine. Problem koji imam sa evropskim i američkim posrednicima je to što su tolerisali kršenje sporazuma, nepoštovanje sporazuma u kontinuitetu što je Beograd činio tokom meseci, nedelja, pa čak i dana 2023. godine, što je kulminiralo 13. decembra na samitu Evropskog saveta, gde je gospođa Bernabić rekla da se povlače iz ovog sporazuma.
Dakle, ne možemo sprovesti sporazum bez poštovanja. Brisel i Vašington su više puta insistirali na primeni sporazuma, ali kako sprovesti sporazum koji se ne poštuje?! Svaki dan krše dogovor. A dva glavna događaja koja smo imali prošle godine su 24. april, kada je Kosovo prošlo prvu fazu ka članstvu u Savetu Evrope, a predsednik Srbije Vučić održao konferenciju na kojoj je rekao da je sever Kosova zauzet, ne prihvata sporazum i tako dalje do ovog odbijanja, koje je Bernabić izrekla sredinom decembra.
U međuvremenu, na terenu smo u maju imali paravojne napade na bezbednosno osoblje, gde je teško i lakše povređeno preko 90 vojnika KFOR-a, kao i policajaca i novinara, kao i ubistvo kosovskog narednika, našeg heroja Afrima Bunjakua 24. septembra. 27. februara postižemo sporazume, 18. je aneks implementacije. Vidite šta će se desiti kasnije.
RSE: Kao proces, iz svega što ste nam rekli, da li je proces zapeo tamo gde je bio ili ide unazad?
Kurti: Verujem da postoje i koraci unazad. Jer u trenutku kada se prekrši sporazum i arbitar, posrednik ne kažnjava ovo kršenje, to je korak unazad. Zato što će razbijač ugovora ovo uzeti kao licencu da nastavi sa starim glasom
.
RSE: Mislite li da se može naći alternativa koja može da podstakne obe strane napred ka napretku?
Kurti: Obe strane, ne znam... Znam za Republiku Kosovo. Republika Kosovo, čiji sam premijer, je u potpunosti posvećena Osnovnom sporazumu, koji sam pet puta ponudio da potpišem na različitim sastancima. Pet puta sam bio odbijen. U međuvremenu, za drugu stranu, verujem da odlučuju Brisel i Vašington. Da li nameravaju da ga sankcionišu za terorističke i kriminalne napade na Kosovu, s jedne strane, i za kontinuirano kršenje sporazuma, s druge strane?
RSE: Kada je reč o napadu... Američki zvaničnici potvrdili su da istražuju organizacione veze [sa Srbijom] za napad koji se dogodio u Banjskoj. Imate li informacije o ovom pitanju od bezbednosnih organa Kosova?
Kurti: Za informaciju koju imam, kao premijer, zahvaljujući se pre svega Ministarstvu unutrašnjih poslova i Kosovskoj obaveštajnoj agenciji, šta je bilo neophodno da obavestimo javnost, mi smo to uradili na konferenciji zajedno sa ministrom Svečlom na kraju prošle godine, kada je, ako se ne varam, prošlo tri meseca od terorističkog napada u Banjskoj u kojem je ubijen naš policijski narednik Afrim Bunjaku. Međutim, kosovsko tužilaštvo će 24. marta obeležiti šest meseci od kada nije podignuta optužnica protiv Milana Radiočića.
Po mom mišljenju, to je problem, ne mogu tužiti. Ja ne mogu podići optužnicu, to treba da podigne Specijalno tužilaštvo Kosova, Državno tužilaštvo. Sada, 24. marta navršava se šest meseci otkako Milan Radoičić nije optužen za teroristički napad u kojem je ubijen naš policajac.
RSE: Da li bi možda bilo bolje da sačekamo prikupljanje informacija i onda podignemo optužnicu?
Kurti: Koliko da se čeka, na primer?
RSE: Na period dok se ne prikupe svi dokazi i ekspertize?
Kurti: Pa on je sam priznao... Rekao je da je to uradio. U Srbiji je Milan Radoičići izjavio da je organizovao i izveo napad u kojem je ubijen Afrim Bunjak i da na Kosovu nema optužnice. Šta se dešava?! Nađite mi drugu demokratsku državu, gde je ocena, saglasnost, kredibilitet predsednika, premijera i predsednika parlamenta duplo veći od sistema pravde.
Može biti i suprotno, kada sudije, tužioci, pravosudni sistem imaju duplo veću ocenu od šefova država. Ali na Kosovu je suprotno.
Predsednica Osmani, predsednik parlamenta Konjufca i ja kao premijer ocenjujemo pravosudni sistem dvostruko više.
RSE: Da govorimo o pitanju Dečana...Da li je sve završeno po pitanju zemljišta oko manastira Dečana?
Kurti: Obavešteni smo da od tri preduslova za koja je rečeno da su moguća, u stvari postoji samo jedan. I, ovo se desilo nakon posete koju je predsednik parlamenta [Glauk] Konjufca imao sa zamenikom ministra inostranih poslova [Kreshnik] Ahmetijem i sastanaka i komunikacija koje je održala zamenica premijera Donika Gervalla. Dakle, samo jedan preduslov. Ali, i to se slaže sa izveštajem eminentnih pravnika.
Ovo je trebalo da se sprovede presuda Ustavnog suda za ta 24 hektara, koji se nalaze na posebnom području Manastira Dečani. Bilo je tendencija da postoje i drugi preduslovi, ali postoji samo jedan preduslov. Sa naše tačke gledišta, ova stvar je zatvorena.
Ove nedelje bi izvestilac Dora Bakojanis trebalo da preda svoj izveštaj Odboru, da ga prosledi Odboru, sredinom aprila treba da ga predamo i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
U međuvremenu, krajem maja i mi ćemo postati punopravni članovi. I mislim da je to izvanredan istorijski i geopolitički trenutak. Ruska Federacija van, Republika Kosovo se pridružuje.
RSE: Da li ste dobili informaciju iz Katastra da je sve urađeno po ovom pitanju, da li se manastir obavestio...?
Kurti: Bilo je tehničkih neslaganja, a sve je otklonila Katastarska agencija. Postoje parcele sa brojevima, postoje posebne oznake...
RSE: Da li znači da još nije završeno?
Kurti: Vidite, koliko ja znam, sve je urađeno. Ali, za ova tehnička pitanja, verujem da ćemo vas obavestiti kada budemo imali saopštenje iz katastra. I to bi sada trebalo da se završi pošto je Dora Bakojanis ta koja treba da podnese izveštaj Komitetu.
RSE: Da pitanje Dečana nije uslov za članstvo u Savetu Evrope, da li biste tako nešto uradili?
Kurti: Prvo, ne slažem se sa presudom Ustavnog suda. Pri zdravom razumu, kritični razlog... Nikada nisam razumeo kako manastir Dečani postaje stranka koja se bavi predmetima u Ustavnom sudu, ali i mnogim, mnogim drugim slučajevima.
Ipak, moramo da se potrudimo sa lošim i zlim nasleđem, koje nije nimalo minimalno. I to je ono što mi radimo.
RSE: Dakle, da nije bilo Saveta, ne biste tako nešto uradili?
Kurti: Ne bismo mogli to da razmotrimo sa takvom hitnošću. Imamo jedinstvenu priliku da ovog proleća imamo mesta pored drugih država članica Saveta Evrope, jer u potpunosti ispunjavamo sve pokazatelje prestižnih organizacija za temeljne vrednosti Saveta Evrope – odnosno, čak i vladavinu pravo, i ljudska prava i demokratija. Postoje delimične dopune, ali koje nisu komplementarne državama članicama.
U međuvremenu, Kosovo koje teži u potpunosti ih ispunjava. Tako da verujem da zaslužuje ovo. Ali, u sadašnjem, geopolitičkom kontekstu, jedinstven slučaj je ovog proleća. Ako ne dobijemo ovaj slučaj, onda se sve odlaže za godinu dana.
RSE: Što se tiče glasanja za smenu gradonačelnika opština na severu... Mislite li da će biti smenjeni?
Kurti: Biće glasanje posle peticije sa 20 odsto. Glasovi moraju biti 50 odsto plus 1 da bi bili održani novi izbori. Administrativnim uputstvom koje smo usvojili, razjasnili smo član 72 Zakona o lokalnoj samoupravi i sve je na legalnom i demokratskom putu za vanredne izbore i promene koje će se desiti u budućnosti.
RSE: Hoćete li pozvati tamošnje stanovnike da izađu na izbore?
Kurti: Naravno, zainteresovan sam da što pre organizujem takvo glasanje, ali ne znam sada šta da radim kao premijer, u kom trenutku... kada, baš kao i pitanje dinara koji Centralna banka Kosova, po pitanju vanrednih izbora na severu, vodi Centralna izborna komisija.
Dakle, jedna vrsta insistiranja protiv mene je i insistiranje da postanem diktator – da smenim CBK, smenim CIK i da vam pokažem kako sve treba da izgleda u svakoj zemlji. Ali, ja sam samo premijer Republike Kosovo, sa ovlašćenjima ograničenim Ustavom i zakonom i ne tražim njihovo proširenje.
RSE: Još jedno pitanje - priča se o mišljenju da može biti vanrednih izbora. Da li bi trebalo da postoji?
Kurti: Od druge nedelje, možda ne prve, koliko sam premijer, govori se o vanrednim izborima. Od druge, možda prve nedelje, to je bio prijem-primopredaja zadatka i tako dalje. Ove nedelje sam na funkciji tri godine. Možda će biti vanrednih izbora, ne znam, ali...
RSE: Treba li biti vanrednih izbora pre kraja mandata?
Kurti: Za nas je svejedno. Ali, ne mogu da imam vanredne izbore na Kosovu bez opozicije. Ako opozicija želi vanredne izbore, Skupština mora biti raspuštena. Presuda Ustavnog suda iz 2020. godine nije ostavila druge opcije. Dakle, da bismo imali vanredne izbore, moramo raspustiti Skupštinu... i neka se održe vanredni izbori za one koji su voljni.
Nemam problema ni sa jednom opcijom. Mogu mnoge stvari i bez opozicije, ali ovo ne.
RSE: Šta očekujete od izbora u Sjedinjenim Američkim Državama?
Kurti: Teško je sada razgovarati dok se kandidature ne formalizuju. Znate da ne postoji samo jedno ime, već dva, čak i potencijalni potpredsednik... Ali Sjedinjene Američke Države imaju veoma živu demokratiju, koja je ponekad toliko živa da plaši jednog, živost.
RSE: Očekujete li promene?
Kurti: Verujem da su ovo veoma važni izbori. Ne postoje trivijalni izbori, ali oni su izuzetno važni. Ne znam kakav će biti njihov rezultat, ali verujem da, kakav god bio rezultat, ne može biti promene u našim suštinskim odnosima.
Facebook Forum