Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) izjavio je u sredu da je njegova Vlada tražila od Katastarske agencije Kosova da sprovede odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine o ustupanju zemljišta manastiru Srpske pravoslavne crkve Visoki Dečani.
Na sednici Vlade Kosova premijer je rekao da je to učinjeno zbog sprovođenja odluke Ustavnog suda, koja nalaže ustupanje 24 hektara zemlje manastiru Visoki Dečani.
SAD i Nemačka pozdravile su odluku Vlade Kosova, dok je Udruženje istoričara Kosova "Ali Hadri" najavilo tužbu Sudu za ljudska prava u Strazburu.
To pitanje moglo bi biti odlučujuće za zahtev Kosova za članstvo u Savetu Evrope, tokom Parlamentarne skupštine te institucije koja će se održati u aprilu.
Kako Radio Slobodna Evropa nezvanično saznaje iz svojih izvora u crkvenim krugovima, Eparhija-raško prizrenska se neće oglasiti dok u potpunosti ne bude sigurna da je 24 hekatra zemlje i šume upisano na ime Manastira Visoki Dečani.
Kurti je rekao da, iako se Vladi Kosova ne sviđa odluka Ustavnog suda, koju je okarakterisao kao "čudnu" i "nepravednu", da ona nema zakonsko sredstvo da poništi odluku Ustavnog suda.
Premijer Kosova je rekao da se stav Vlade prema "ovoj nikad štetnijoj odluci" neće promeniti, ali da, s druge strane, nema sumnje da članstvo Kosova u Savetu Evrope "ne bi bila samo istorijska pobeda već i gigantski korak" da Kosovo prizna pet članica Evropske unije koje to nisu uradile.
Kurti je rekao da je ministarka spoljnih poslova i dijaspore Donika Gervala (Gervalla) uputila verbalnu notu Savetu Evrope, ističući da će proces donošenja odluka o članstvu Kosova u toj instituciji biti završen u maju.
Odluku Vlade Kosova odmah su pozdravile Sjedinjene Američke Države.
Američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) rekao je posle sastanka s predsednicom Vjosom Osmanijem u Prištini da je "koliko god bila važna i teška, današnja odluka o manastiru bila veoma neophodna".
Ambasador Nemačke na Kosovu Jorn Rode takođe je pozdravio odluku Vlade Kosova da pozove nadležne institucije da vrate zemljište Visokim Dečanima.
"Iako je implementacija odluke Ustavnog suda Kosova odavno zakasnila, ona predstavlja važan korak ka posvećenosti Kosova vladavini prava", napisao je Rode na mreži X.
Rekacije na Kosovu
Škodran Imeraj (Shkodran), predsednik Udruženja istoričara Kosova "Ali Hadri" izjavio je da su "ogorčeni" i "iznenađeni" Kurtijevom oldukom da se manastiru Visoki Dečani vrati zemljište. On je rekao da je je odluka Ustavnog suda Kosova "neprihvatljiva, nepravedna, nezakonita i protivustavna".
To Udruženje se i ranije protivilo sprovođenju odluke Ustavnog suda Kosova, te je održalo nekoliko protesta zbog tog pitanja.
Imeraj je ocenio da sprovođenje te odluke otvara put "opasnim" presedanima na Kosovu, a kao primer naveo da SPC na Kosovu može da dobije i zemljište na kome se nalazi Univerzitet u Prištini. Najavio je da Udruženje istoričara Kosova "Ali Hadri" sprema tužbu Sudu za ljudska prava u Strazburu.
Reagovao je i gradonačelnik opštine Dečani, Baškim Ramosaj (Bashkim) koji je član opozicione stranke Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja (Ramush). Ramosaj je rekao da da tri godine čeka na sastanak sa premijerom Kurtijem, kako bi sa njim razgovarao o spornoj imovini.
"Kada ne možete da uradite nešto dobro za zemlju, onda nemojte da uradite ni loše", napisao je on na Fejsbuku (Facebook).
U izjavi za Radio Slobodna Evropa 6. marta, predsednik opštine Dečane Ramosaj rekao je da su njegove izjave o ovom pitanju javne i da ne želi ništa više da dodaje. Upitan tada šta bi bilo da Vlada Kosova zatraži sprovođenje odluke, on je rekao da ne veruje da će Vlada tako nešto tražiti.
Ranije ovog meseca Radio Slobodna Evropa je izvestio da Vlada Kosova očekuje od lokalne vlasti u Dečanima – opštini na zapadu zemlje – da sprovede odluku Ustavnog suda, dok Opština Dečani, koja se protivila u sprovođenju te odluke, kaže da nije promenila svoj stav.
Šta je sporno u slučaju Visokih Dečana?
Lokalne vlasti u Dečanima odbijaju da manastiru Visoki Dečani dozvole da u katastar upiše 24 hektara zemlje i šume jer smatraju da ta imovina pripada društvenim preduzećima Apiko i Ilirija, te da nikada nije pripadala manastiru.
Ocenjuju i da je Ustavni sud "legalizovao" odluku bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića iz 1997. godine, kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru Visoki Dečani.
Ovakav stav lokalnih vlasti su do sada podržavali i visoki zvaničnici Kosova – premijer Aljbin Kurti i predsednica Vjosa Osmani - za koje je ova odluka Ustavnog suda "zasnovana na diskriminatorskoj politici Vlade Srbije iz 90-ih godina".
Međutim, iz manastira Visoki Dečani kažu da takav stav kosovskih zvaničnika ugrožava bezbednost manastira" jer se javnosti predstavlja "kao da je manastir sam uzeo nečiju zemlju".
Objašnjavaju da je njima te 1997. godine zapravo vraćeno 24 od ukupno 700 hektara zemlje, koju im 1946. godine oduzela komunistička vlast Jugoslavije.
Napominju i da je "u vreme Miloševića" od 1991-1999. godine, doneseno na hiljade pravnih presuda u raznim sporovima, te se pitaju da li će sve one biti poništene.
