Piše: Ruski servis Radija Slobodna Evropa
Jedan Rus je odbio da napusti svoj dom u pograničnom regionu sve dok kuću nije pogodila eksplozija, a onda su on i njegova supruga skočili u susedov automobil kako bi pobegli.
Drugi Rus nije želeo da ide u evakuaciju i uvukao se u šumu, provevši dva dana izbegavajući nagazne mine i dronove pre nego što je krenuo u grad Kursk. Jedna žena je plakala dok je čekala na punktu za humanitarnu pomoć u samom Kursku.
"Iskreno, veoma sam iznenađen onim što se dešava. Čini se da ne napuštamo svoje i sve to, ali evo nekoliko hiljada (ruskih) vojnika sada je u zarobljeništvu i sada je ruska teritorija okupirana", rekao je 35-godišnji mehaničar Miša koji je stajao ispred centra za distribuciju humanitarne pomoći. "Ovo nije ono što sam očekivao kada je rat počeo".
Osam dana posle početka zapanjujuće invazije – najvećeg upada na rusku teritoriju od Drugog svetskog rata – ukrajinske snage nastavljaju da proširuju svoje operacije u jugozapadnoj Kurskoj oblasti, koji ima više od 150 kilometara granice sa Ukrajinom.
Veruje se da je 14. avgusta skoro 1.000 kvadratnih kilometara bilo pod kontrolom ukrajinskih trupa, dok se ruske vojne i bezbednosne snage muče da obuzdaju napredovanje.
Civilne vlasti se dotle muče da se izbore s poplavom ljudi koji su evakuisani ili beže iz svojih domova. Prema izveštajima, 120.000 ljudi pobeglo je od ukrajinskog napredovanja; mnogi su završili u Kursku, regionalnom administrativnom centru u kojem je pre rata živelo oko 440.000 ljudi.
I sve je više onih koji kažu su frustrirani načinom na koji su zvaničnici – sve do predsednika Vladimira Putina – odgovorili na krizu.
'Otišli smo pod vatrom'
U distributivnom centru za humanitarnu pomoć u Kursku 9. avgusta, grupe ljudi – od kojih su mnogi evakuisani – išle su unaokolo, zajedno s policijom za sprečavanje nereda koja je nastojala da održi red dok su neki pokušavali da ugrabe zalihe koje su istovarili i delili volonteri.
"Otišli smo pod vatrom, u poslednjem trenutku", rekla je žena se predstavila samo kao Nataša i rekla da je iz sela Korenevo. "Muž nije hteo da ode, stalno je govorio: 'Ovo je moj dom, ja sam muškarac, ja ću ga zaštititi'. Čuli smo tenkove i izašli napolje da ih pogledamo. Sekund kasnije, nije bilo šta da se zaštiti: ili je projektil ili dronovi pogodio je kuću".
Nataša je rekla da su ona i njen suprug uskočili u komšijin auto i odjurili iz Koreneva, udaljenog oko 28 kilometara od granice.
"Već je čitavo nebo zujalo, leteli smo nekom ludom brzinom. Zatvorila sam oči, uhvatila kvaku (vrata) i tako smo stigli", rekla je ona za RSE.
Klimnula je prema komšinici koja je pobegla istim automobilom i koji je stajala pored plačući.
"Svi su na ivici", rekla je Nataša, dodajući da je druga žena propustila deo humanitarne pomoći i da je takođe uznemirena televizijskim izveštajima koji umanjuju ozbiljnost situacije.
"Imam dvoje dece, dobila sam tri jastuka, a za nju nije bilo dovoljno", rekla je ona. "Onda je uveče na televiziji videla kako se ispostavilo da je ovde sve u redu, mi smo 'dobrog duha', 'držimo se' i 'osećamo podršku cele zemlje i predsednika'".
"Podrška zemlje je više nego dovoljna, ne treba nam podrška predsednika", rekla je Nataša o Putinu. Zamoljena da objasni, rekla je: "Šta nam je on? Šteta je što je postalo jasno 'ne treba glasati za njega' tek kada su počeli da pucaju na nas".
Stojeći nedaleko, Miša, mehaničar iz Bolšoje Soldatskog, sela udaljenog 30 kilometara od granice, opisao je kako je nekoliko dana ranije zatražio pomoć u evakuaciji, ali je odustao pošto nije dobio odgovor i otišao je u obližnju šumu da se sakri.
"Shvatio sam da evakuacije neće biti. Možda su kamioni za evakuaciju već uništeni", rekao je Miša, koji nije želeo da mu se objavi prezime. U šumi je video dronove iznad glave i zabrinuo se da će biti meta.
"U šumi su bile mine. Tamnozelene i braon latice. Morao sam da hodam veoma sporo. Ako nagaziš jednu, ostaneš bez noge, onda moraš da puziš", rekao je on. "Prvog dana sam se nadao da ću naći nešto za jelo, ali nije bilo ničega. Drugog dana sam pomislio da jedem žabe; upravo je pala kiša, bilo ih je mnogo".
Posle dva dana, kako je rekao, čuo je kako automobili trube na putu, pa je dao znak da mu treba vožnja do Kurska.
On je rekao da je frustriran jer su ubrzo posle pokretanja invazije u februaru 2022. godine, ruske vlasti tvrdile da će operacija biti brzo završena i da će ruske snage "osloboditi" ukrajinski region Donbas, što se tiče propagande Kremlja koja lažno tvrdi da je Donbas nelegalno zauzela ukrajinska vlada.
"Mislio sam da ćemo brzo osloboditi Donbas, uključiti ga u Rusiju i to bi bilo to. A onda se ispostavilo da ima još toga", dodao je Miša.
"Neki ljudi govore o Hersonu, neki govore o Odesi“, rekao je on, misleći na druge regione Ukrajine koje su gađale ruske snage. "Ali 'spasavanje' je sada dostigao fazu u kojoj treba da spasemo Kursku oblast. Moja kuća sada treba da bude oslobođena", rekao je Miša.
'Zašto se sve dešava tako nepogodno?'
Olga, 50-godišnjakina koja živi u Sankt Peterburgu, rekla je da njena majka Ljudmila ne želi da napusti svoj dom u Kursku, iako se gradske službe polako gase.
"Moja majka kaže da su danas skoro svi autobusi i trolejbusi prestali da saobraćaju, a i tramvaji – ostao su samo taksiji. Tamo je ponovo nestašice vode", rekla je Olga za RSE telefonom iz Sankt Peterburga.
"Moja majka misli da se ništa strašno ne dešava", rekla je ona, dodajući da njena majka misli da situacija bliže granici - kao u gradu Sudža za koji su ukrajinski komandanti tvrdi da je zauzet – nije tako loša kao što se prikazuje.
"Ona misli da se preteruje sa svim u u vezi sa Sudžom", rekla je Olga. "Ona kaže: 'Ovo se namerno šiba na internetu da bi nas uplašili'".
Nataša, žena iz Koreneva, rekla je da za mnoge od onih koji su evakuisani postoji opipljiva frustracija kako se razvijala humanitarna situacija, a pogotovo kako je išao ceo rat.
"Sve razumem... Zašto se sve dešava tako nepogodno", požalila se ona.
Ona je ukazala na niz visokih istraga o korupciji u poslednjih nekoliko meseci koje su bile usmerene na najviše zvaničnike Ministarstva odbrane, kao i na prethodne izveštaje da su ruski vojnici opljačkali ukrajinske kuće s toaletima u prvim mesecima invazije.
"Generale zatvaraju. Ratu se ne nazire kraj. Ispostavilo se da su tamo samo lopovi, u našoj vojsci", rekla je ona. "Možda ni krađa toaleta nije bila laž?"
