Deca iz srpske, romske i albanske zajednice crtaju u Lepini kraj Prištine

Gentona, Milicu i Adila iz multietničkog sela Lepina kod Prištine povezuje ljubav prema umetnosti i želja da jednoga dana budu slikari.

Oni su deo grupe polaznika škole slikanja za decu, koja prema rečima učitelja slikanja Bajrama Mehmetija, može da posluži i kao dobar primer multietničke saradnje među zajednicama na Kosovu.

Projekat je podržao Savet Evrope a realizuje ga nevladina organizacija ‘Gaia’ iz Prištine, s ciljem da deca do 16 godina, koja imaju talenat, nauče različite tehnike slikanja.

Pročitajte i ovo:

Igre bez granica u etnički podeljenom gradu Mitrovica

Bez problema u sporazumevanju

Međutim, cela priča je poprimila multietnički karakter kada su deca iz srpske, albanske i romske zajednice izrazila želju da pohađaju školu slikanja u kojoj časove drži samouki slikar Bajram Mehmeti, inače pripadnik romske zajednice.

Tako se u školu slikanja rado upisao i trinaestogodišnji Genton Vlahiu (Vllahiu), koji dolazi iz albanske zajednice. Jezik sporazumevanja, kaže, nije problem.

“Mnogo mi se sviđa i lepo se svi družimo. Malo pričamo na engleskom, malo na albanskom”, navodi Genton, dok četkicom prelazi preko platna na kome se već nazire portret žene Romkinje.

Na dan kada je RSE posetio ovu školu slikanja, mališani su radili na dve teme – portret i priroda.

Milica Ilić je gotovo pet godina mlađa od Gentona ali je na isti način posvećena radu na slici ispred sebe. Sa drugaricama iz romske zajednice za sada uglavnom priča na njenom maternjem srpskom jeziku.

“Volim da dolazim ovde jer se družimo”, kaže Milica.

A Adil Zeneli, iz romske zajednice, ima samo pet godina ali već zna da bi jednoga dana voleo da bude slikar i stidljivo objašnjava da i on slika portret.

“Sviđa mi se ovde, baš je lepo i voleo bih da budem slikar”, kaže Adil, jedan od polaznika škole slikanja.

“Odavno sam imao ovu želju, da na mlađe generacije iz našeg sela prenesem moje znanje”, priča inicijator ove škole Bajram Mehmeti.

“Jako je lepo što se deca druže. Ovo je jedna aktivnost za decu jer oni sada nemaju nikakve druge aktivnosti osim što idu u školu”, navodi Mehmeti i dodaje da deca kroz ovakve radionice uče i jezik svojih komšija.

“Kroz slikanje može da se nauči jezik jer se oni druže. Tu su deca koja ne znaju druge jezike osim maternjih, ali sada uče po neku reč. Deca uživaju i to se vidi, nekada i kada nemamo čas oni dođu i pitaju kada mogu da dođu”, dodaje.

Pročitajte i ovo:

Kako je muzika spojila mlade sa severa i juga Mitrovice

Druženje i mimo časova

Genton, Milica, Adil i još sedmoro njihovih vršnjaka se u školi slikanja viđaju četiri puta nedeljno.

Neki od njih se druže i van ovih aktivnosti.

Senada Zeneli, Adilova majka, ističe da se deca poznaju i od ranije, imajući u vidu da su svi iz istog mesta te da rastu zajedno, jedni sa drugima.

“Oni se druže, tu je Milica i Anđela, oni svi žive u komšiluku. A Adil je jako srećan kada ide na časove slikanja. I kući kada dođe on uzme bojice da crta, mnogo voli da crta”, kaže Senada.

Jasmina Ilić je svoju ćerku Milicu upisala u školu slikanja jer smatra da je talentovana.

“Ja, kao roditelj, mislim da deca treba da se druže sa decom koja su druge nacije, uopšte nije važno ko je šta, važno je da je neko čovek”, kaže Jasmina.

Petar Đorđević, koordinator ovog projekta, izražava zadovoljstvo što su polaznici škole deca iz različitih zajednica pa je ona poprimila i karakter multietničnosti.

“Ja očekujem da tu decu nakon par godina vidim kako sarađuju međusobno, ne samo u oblasti slikarstva, nego i drugim sferama života”, kaže Đorđević.

Škola slikanja će trajati do kraja godine a onda će, u skladu sa zaštitnim merama zbog pandemije korona virusa, biti organizovana i izložba sa radovima polaznika ove radionice.