Rezultat odnosa i interesa na političkoj sceni u Crnoj Gori, u ovom trenutku je potpuna blokada vlasti u šest najvećih gradova i dugotrajuće privremeno stanje stanje u državnom tužilaštvu. Da li se kriza i nefunkcionalnost preliva i na druge institucije i šta je mogući izlaz?
Direktna posljedica loših političkih odnosa i partijskih interesa u ovom trenutku je nefunkcionalnost vlasti na lokalnom nivou i to u Podgorici, Kolašinu, Bijelom Polju, Pljevljima, Baru i Herceg Novom, koji obuhvataju oko 70% stanovništva.
Uz to, država već godinu i po nema Vrhovnog državnog tužioca, s tim da je u perspektivi malo vjerovatno da će biti izabran zbog visokog nepovjerenja u kandidate, ali i među političkim partijama.
Ovo nisu jedine oblasti u kojima vlada nedefinisano stanje, jer je vrlo upitno funkcionisanje i drugih institucija u očekivanoj mjeri.
Osim političke krize u Crnoj Gori je na sceni kriza institucija, a razlog takvog stanja je, prema riječima profesora Đorđa Blažića, u činjenici što su institucije partijske, odnosno kada je sve podređeno interesnim partijskim grupama:
„Mi imamo jedan veliki problem u Crnoj Gori, ne samo sa aspekta lokalnih izbora. To je samo jedna kap u moru. Nego imamo ozbiljno narušene institucije države. I kad je u pitanju formiranje lokalne vlasti, kad je u pitanju državni tužilac...Dakle u ovakvoj konstelaciji odnosa, kad imate partitokratski režim vladanja, kad imate interese državno-partijskih oligarhija, kada nemate u suštini javnog interesa, onog što je ustvari cilj svake države i institucije, onda drugo i ne možete da očekujete“, ocjenjuje Blažić.
I direktor Centra za monitoring Zlatko Vujović ocjenjuje trenutnu situaciju kriznom i nefunkcionalnom, a razlozi su: nefunkcionalnost vladajućih partija na državnom i lokalnom nivou i promjene u procesu izbora čelnih ljudi institucija pri čemu vladajuće partije moraju da nađu kompromis sa opozicijom:
„Znači imamo jednu krizu povjerenja u koju su na neki način upleteni svi ključni politički akteri, gdje jedni drugima ne vjeruju kako na relaciji opozicija vlast tako i unutar same vlasti. I definitivno iz toga proizilazi kriza funkcionisanja institucija. Čini mi se da je kriza povjerenja između političkih aktera toliko velika i da je jaz toliko dubok između opozicije i vlasti da je teško da rješenja, koja su promovisana posljednjih godina a koja traže širi stepen konsenzusa, da jednostavno mogu dati adekvatan rezultat, odnosno da možemo doći do lica koja bi obavljala te funkcije“, konstatuje Vujović.
Jedini izlaz iz ovakve situacije profesor Blažić vidi u odvajanju državnih institucija od partijskih oligarhija, naročito vladajućih:
„Ne možete da očekujete normalizaciju sistema, ne možete da očekujete ni jedan od fundamentalnih principa države koji su zapisani u Ustavu- ni vladavinu prava ni demokratiju ni bilo što drugo. Jednostavno, ja ne znam postoji li danas neko kome nije jasno da je Crna Gora zarobljena od državnopartijskih oligarhija“, navodi Blažić.
Izlaz iz sve šire nefunkcionalnosti institucija bi mogla biti politička redefinicija odnosa ili novi izbori smatra Zlatko Vujović, koji konstatuje da je dovedena u pitanje funkcionalnost i same izvršne vlasti:
„Kada kriza dostigne neki maksimum, izbori su svakako poželjno rješenje. Ali to ne znači da će u potpunosti odgovoriti trenutnim zahtjevima. Mislim da je glavno pitanje šta će se desiti na relaciji DPS-SDP. Jednostavno ovako kako stvari sad funkcionišu ti odnosi ne mogu garantovati kvalitetno funkcionisanje izvršne vlasti. Ili će ti odnosi biti predmet jedne značajnije i šire redefinicije, kako politike na državnom nivou tako i saradnje na lokalnom, ili ćemo ići ka novim vanrednim izborima“, napominje Vujović.
Iako su izbori jedini legitmni i legalni način konstituisanja vlasti, u Crnoj Gori je i dalje sporan izborni sistem. Profesor Blažić naglašava da su političke partije sklone da u potpunosti promjene volju građana:
“Oni su sebi dali za pravo, da su oni nosioci suvereniteta a ne građani. Uz to sebi daju za pravo da oni mijenjaju izbornu volju kako odgovara njihovim ličnim interesima, a ne ono što su građani već rekli na izborima. Niko nema pravo da mijenja izbornu volju građana. Jako je diskutabilno i sporno pitanje kompletnog izbornog sistema. Ja sam više puta rekao ponoviću i sada, građani Crne Gore nemaju pravo da biraju odbornike i poslanike. Oni mogu da biraju samo političke partije i ništa više i ništa dalje od toga. A onda političke partije supstituišu suverenitet građanina. One se postavljaju u poziciji nosioca suvereniteta i rade ovo što rade", zaključuje Blažić.
