Južnokorejski državljanin Do Kvon (Do Kwon) biće izručen Južnoj Koreji, a ne Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) - konačan je epilog jednogodišnjih procesa pred crnogorskim sudovima koji su odlučivali o ekstradiciji.
Posljednjom presudom Apelacionog suda od 20. marta potvrđena je ranija odluka Višeg suda da se Do Kvon izruči Seulu.
SAD i Južna Koreja su ga potraživale zbog finansijskih malverzacija sa kriptovalutama.
On je, sa svojim poslovnim partnerom Čang Junom uhapšen u Crnoj Gori 23. marta 2023. godine kada su koristeći falsifikovane pasoše pokušali da otputuju za Dubai, privatnim letom.
Do Kvonu se izdržavanje četvoromjesečne kazne, na koju je osuđen u Crnoj Gori zbog falsifikovanja pasoša, završava 23. marta. Nakon tog datuma može biti izručen.
Kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) objasnio njegov branilac Goran Rodić, sada nastupa druga faza ekstradicionog postupka, gdje se ministarstva pravde i policije Crne Gore i Južne Koreje dogovarajuju oko datuma i uslova primopredaje Do Kvona.
"Zadovoljni smi odlukom Apelacionog suda, koji je pokazao kako se poštuje vladavina prava, za razliku od drugih državnih organa i institucija koji su učestvovali u ovom ekstradicionom postupku", naveli su branici Rodić i Marija Radulović.
Do Kvon je preferirao da bude izručen matičnoj zemlji.
Čang Jun je prošlog mjeseca izručen takođe Južnoj Koreji.
Južnokorejske vlasti su Do Kvona optužile za prevaru i kršenje zakona o tržištu kapitala, a Komisija za vrijednosne papire SAD za organizovanje prevare s vrijednosnim papirima kripto imovine u vrijednosti više milijardi dolara.
Suđenje po tužbi američke Komisije treba da počne 25. marta.
Sudovi više puta mijenjali odluke
Sudovi u Crnoj Gori su do sada više puta odlučivali o zahtjevima Južne Koreje i SAD da im se izruči Do Kvon.
Prvo pravno tumačenje je bilo da će o tome odlučiti ministar pravde Andrej Milović, koji je rekao da će ga Crna Gora izručiti SAD jer je iz te države stigao prvi zahtjev za ekstradiciju.
Iz Višeg suda je onda saopšteno da ministar ne može odlučivati jer se ne radi o redovnom već o "skraćenom postupku" ekstradicije, u kome odluku donosi sud.
Uz to crnogorsko zakonodavstvo propisuje da prvenstvo ima zemlja koja prva podnese zamolnicu za izručenje.
U daljim postupcima prilikom odlučivanja, sudovi su različito tumačili pristigle zahtjeve za ekstradiciju.
Ambasada SAD je 27. marta prošle godine Ministarstvu pravde dostavila notu kojom je traženo privremeno pritvaranje radi izručenja Do Kvona.
Južna Koreja je dan kasnije, 28. marta, dostavila zamolnicu za izručenje.
I dok je u prvoj odluci, od 20. februara ove godine Viši sud notu Ambasade tretirao kao zamolnicu i odlučio da ga izruči SAD, Apelacioni sud je to problematizovao i 5. marta ukinuo tu odluku.
U drugoj odluci od 7.marta, Viši sud je odlučio da Južna Koreja ima prednost za njegovo izručenje.
Sve odluke je donosilo isto tročlano vijeće sudija Višeg suda.
Iza Do Kvona ostale afere
A Do Kvonov boravak u Crnoj Gori postao je dio političke borbe između bivšeg i sadašnjeg premijera Dritana Abazovića i Milojka Spajića uoči junskih parlamentarnih izbora 2023.
Naime, nekoliko dana uoči izbora, Do Kvon je bivšem premijeru Abazoviću, ministru pravde Marku Kovaču i glavnom specijalnom tužiocu Vladimiru Novoviću dostavio pismo u kojem, navodno u negativnom kontekstu, pominje Spajića.
Tim povodom sazvana je i vanredna sjednica Vladinog Vijeća za nacionalnu bezbjednost.
Premijer Abazović rekao je tada da se u pismu navodi da je kriptozajednica plaćala, odnosno pomagala, određene partije, što je potvrdio i ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić:
"Unutar (Do Kvonovog) laptopa postoje dokazi finansiranju kampanje. Cifra nije zanemarljiva. U laptopu su i dokazi o zajedničkom poslovanju Spajića i Do Kvona".
Iz Spajićevog Pokreta Evropa sad su saopštili da je Do Kvon pisao pismo po instrukcijama koje su dolazile iz krugova Abazovića.
Funkcioner Pokreta Andrej Milović tim povodom podnio je krivičnu prijavu Specijalnom državnom tužilaštvu juna 2023.
Milović je povodom ovog slučaja saslušan prošlog mjeseca.