Pokret Kreni-promeni saopštio je 17. jula da je uputio pismo nemačkom kancelaru Olafu Šolcu i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen u kome su naveli da se podrškom projekta "Jadar" kompanije Rio Tinto "urušava demokratija i vladavina prava u Srbiji".
Nemački kancelar će, kako je najavljeno, 19. jula doputovati u Beograd.
Šolc će zajedno sa potpredsednikom Evropske komisije Marošem Šefčovićem prisustvovati samitu o sirovinama, tokom kojeg će Srbija potpisati memorandum o razumevanju sa Evropskom unijom o strateškom partnerstvu u vezi sa održivim sirovinama, lancima snabdevanja baterijama i električnim automobilima.
"Pozadina ovoga je projekat održivog iskopavanja litijuma u Srbiji", rekao je portparol nemačke vlade na redovnoj vladinoj konferenciji za novinare u Berlinu, preneo je Reuters.
U saopštenju pokreta Kreni-Promeni se kaže da je pismo upućeno i predsednici Evropske investicione banke Nadiji Kalvinjo, predsednici Evropske banke za obnovu i razvoj Odili Reno Baso i potpredsedniku Evropske komisije za energetiku Marošu Šefčoviču.
U pismu se ocenjuje da "rudnik litijuma koji planira kompanija Rio Tinto i podrška koju Evropa pruža projektu, nije u skladu sa evropskim vrednostima demokratije i vladavine prava".
Naveli su i da postoji "hitnost u rešavanju pitanja tog projekta u korist građana, jer je Ustavni sud Srbije 11. jula, na zahtev Rio Tinta, poništio odluku Vlade od 20. januara 2022. koja je otkazala projekat Jadar nakon masovnih protesta širom zemlje".
Kreni-promeni u pismu je ocenio da je sud to učinio "na osnovu manje formalnosti, pod hitnim postupkom i pod pritiskom Vlade, a da je istovremeno ignorisao da odlučuje o inicijativi za ocenu ustavnosti građana".
Navedeno je i da je vlast "prekršila Ustav Srbije" time što parlament nije odlučivao o narodnoj inicijativi koju je potpisalo preko 38.000 građana, a kojim je tražena "obustava ekološki štetnih projekta".
U pismu stoji da se Jadar ne sme koristiti kao "sredstvo za postizanje političkih ili ekonomskih ciljeva drugih zemalja".
Kreni-Promeni zatražio je od Evropske komisije da ne podržava projekte koji "ignorišu volju lokalnog stanovništva i ugrožavaju životnu sredinu".
Pokret je zatražio i pisanu garanciju da Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj neće finansirati infrastrukturne projekte povezane sa rudnikom litijuma Jadar.
Masovni protesti protiv rudnika litijuma na poziv ekoloških organizacija, počeli su u jesen 2021. kada su organizovane blokade i međunarodnog autoputa.
Nakon toga je Vlada stopirala projekat.
Projekat je ponovo oživljen kada je 16. jula Vlada vratila na snagu Uredbu o utvrđivanju prostornog plana za realizaciju projekta Jadar koji podrazumeva eksploataciju jadarita na zapadu Srbije.
Predsednik Srbije i drugi državni zvaničnici su u više navrata isticali da je projekat velika ekonomska šansa za zemlju.
S druge strane, ekološki aktivisti i deo stručne javnosti godinama ukazuju na potencijalne ekološke posledice otvaranja rudnika litijuma.
Kada su zvaničnici početkom leta počeli da najavljuju zeleno svetko za rudnik, sa protesta u Loznici na zapadu Srbije 28. juna učesnici su poručili da će blokirati železničke pruge i puteve ukoliko zakon o trajnoj zabrani iskopavanja litijuma u Srbiji ne bude usvojen do 10. avgusta.
Kompanija Rio Tinto se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.
