Prošlonedeljno savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde da proglašenje nezavisnosti Kosova nije protiv međunarodnog prava oduzelo je pravo Srbiji najjači argument koji je imala do sada – da je nezavisnost Kosova bila u suprotnosti sa međunarodnim pravom i pravnim funkcionalnim aktima na Kosovu kao što je Rezolucija 1244, smatraju analitičari.
Kosovski stručnjak za međunarodno pravo Afrim Hoti kaže da mišljenje Međunarodnog suda pravde ne obavezuje zemlje da priznaju Kosovo, uključujući i Srbiju. Ali Hoti navodi da je Srbija sada ostala bez pravnog argumenta da povrati Kosovo.
“Mislim da su svi kvazi argumenti koje će Srbija upotrebiti uzaludni, pošto je Rezolucija 1244 bila najjači argument koji je promovisan od strane srpskog i ruskog lidershipa. Smatram da više nema jakih argumenata koji bi bili protiv nezavisnosti Kosova”, kazao je Hoti.
Srbija je prenela svoju borbu za Kosovo i na Generalnu skupštinu UN-a, gde je i predala novu Rezoluciju. Ekspert međunarodnog prava Afrim Hoti smatra da u međunarodnom kontekstu više nema argumenata u korist Srbije.
“Ne, u međunarodnom kontekstu nije ostao nijedan argument osim ovih političkih koji se sada koriste u UN-u”, kazao je Hoti.
Pred Srbijom dug put
Sa druge strane, stručnjak iz Inicijative za evropsku stabilnost Gerald Knaus kaže da advokati uvek mogu da pronađu rupe u zakonu ako žele da neko pitanje odvedu napred. Ali, za jedno održivo rešenje, Knaus kaže da je neophodno priznanje Kosova od strane Srbije.
“Srbija se treba opredeliti između evropskih integracija i pronalaska održivog rešenja za Kosovo. Jasno je da održivo rešenje podrazumeva priznanje nezavisnosti Kosova. Ovo se neće desiti odmah, ali je to jasno ako gledamo na način na koji EU zadržava aplikaciju Srbije dok Kosovo i Srbija ne pronađu rešenje, Kosovo će biti isti problem za Srbiju, kao što je Kipar za Tursku. To podrazumeva da će Srbija imati veoma dug put proces učlanjenja u EU sa veoma malim progresom”, kazao je Knaus.
Osim toga što Srbija odbija da prizna Kosovo, za Kosovo je problematično što još pet članica EU nisu priznale kosovsku nezavisnost. Analitičari kažu da pošto mišljenje MSP nije obavezno, onda ove zemlje nisu obavezne da priznaju nezavisnost. Ali, zaključak je da ovaj blok smeta Kosovu i uopšte regionu na putu ka evropskim integracijama.
“Priznanja od strane 5 zemalja EU su najvažnija priznanja koje Kosovo može da dobije, zato sto ona reflektuju dve stvari, najpre otvara jasnu perspektivu Kosovo da bude deo EU a isto tako sa njihovim priznanjem, EU se predstavlja kao ujedinjen subjekat sa jasnim stavom o Kosovu”, objašnjava Hoti.
Nezavisnost Kosova je do sada priznalo 69 država. Nedelju dana od odluke Međunarodnog suda pravde, Kosovo nije priznala ni jedna država, iako se očekivao talas novih priznanja. Kosovskim vlastima je cilj da do Generalne skupštine UN-a u septembru, Kosovo prizna100 država.
****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Kosovo i SAD: Nema govora o autonomiji za sever Kosova
Zašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa Kosovom
Bećaj: Priština u prednosti u odnosu na zahteve Beograda
Rasprava o Kosovu - stranica koja sadrži članke o mišljenju Međunarodnog suda pravde, reakcije i analize. Možete je otvoriti OVDE
"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".
Skupština Kosova 17. februara usvojila je Deklaraciju o nezavisnosti, nakon čega je Srbija ražila savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti.
Rasprava, koja je trajala dve nedelje, održana je u decembru, a svoje viđenje predstavilo je 29 država, od kojih su se 15 izjasnile za i 14 protiv nezavisnosti Kosova.
U četvrtak 22. jula 2010. Međunarodni sud trebalo bi da objavi svoje mišljenje.
Sve pojedinosti oko rasprave pred MPS-om možete, ukoliko vas zanima, pronaći OVDE.
Kosovski stručnjak za međunarodno pravo Afrim Hoti kaže da mišljenje Međunarodnog suda pravde ne obavezuje zemlje da priznaju Kosovo, uključujući i Srbiju. Ali Hoti navodi da je Srbija sada ostala bez pravnog argumenta da povrati Kosovo.
“Mislim da su svi kvazi argumenti koje će Srbija upotrebiti uzaludni, pošto je Rezolucija 1244 bila najjači argument koji je promovisan od strane srpskog i ruskog lidershipa. Smatram da više nema jakih argumenata koji bi bili protiv nezavisnosti Kosova”, kazao je Hoti.
Srbija je prenela svoju borbu za Kosovo i na Generalnu skupštinu UN-a, gde je i predala novu Rezoluciju. Ekspert međunarodnog prava Afrim Hoti smatra da u međunarodnom kontekstu više nema argumenata u korist Srbije.
“Ne, u međunarodnom kontekstu nije ostao nijedan argument osim ovih političkih koji se sada koriste u UN-u”, kazao je Hoti.
Pred Srbijom dug put
Sa druge strane, stručnjak iz Inicijative za evropsku stabilnost Gerald Knaus kaže da advokati uvek mogu da pronađu rupe u zakonu ako žele da neko pitanje odvedu napred. Ali, za jedno održivo rešenje, Knaus kaže da je neophodno priznanje Kosova od strane Srbije.
“Srbija se treba opredeliti između evropskih integracija i pronalaska održivog rešenja za Kosovo. Jasno je da održivo rešenje podrazumeva priznanje nezavisnosti Kosova. Ovo se neće desiti odmah, ali je to jasno ako gledamo na način na koji EU zadržava aplikaciju Srbije dok Kosovo i Srbija ne pronađu rešenje, Kosovo će biti isti problem za Srbiju, kao što je Kipar za Tursku. To podrazumeva da će Srbija imati veoma dug put proces učlanjenja u EU sa veoma malim progresom”, kazao je Knaus.
Osim toga što Srbija odbija da prizna Kosovo, za Kosovo je problematično što još pet članica EU nisu priznale kosovsku nezavisnost. Analitičari kažu da pošto mišljenje MSP nije obavezno, onda ove zemlje nisu obavezne da priznaju nezavisnost. Ali, zaključak je da ovaj blok smeta Kosovu i uopšte regionu na putu ka evropskim integracijama.
“Priznanja od strane 5 zemalja EU su najvažnija priznanja koje Kosovo može da dobije, zato sto ona reflektuju dve stvari, najpre otvara jasnu perspektivu Kosovo da bude deo EU a isto tako sa njihovim priznanjem, EU se predstavlja kao ujedinjen subjekat sa jasnim stavom o Kosovu”, objašnjava Hoti.
Nezavisnost Kosova je do sada priznalo 69 država. Nedelju dana od odluke Međunarodnog suda pravde, Kosovo nije priznala ni jedna država, iako se očekivao talas novih priznanja. Kosovskim vlastima je cilj da do Generalne skupštine UN-a u septembru, Kosovo prizna100 država.
****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Kosovo i SAD: Nema govora o autonomiji za sever Kosova
Zašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa Kosovom
Bećaj: Priština u prednosti u odnosu na zahteve Beograda
Rasprava o Kosovu - stranica koja sadrži članke o mišljenju Međunarodnog suda pravde, reakcije i analize. Možete je otvoriti OVDE
Predlog rezolucije Generalnoj skupštini UN-a o Kosovu
Integralni tekst prvobitnog Predloga rezolucije Generalnoj skupštini UN-a"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".
Rasprava o Kosovu
Rasprava o KosovuSkupština Kosova 17. februara usvojila je Deklaraciju o nezavisnosti, nakon čega je Srbija ražila savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti.
Rasprava, koja je trajala dve nedelje, održana je u decembru, a svoje viđenje predstavilo je 29 država, od kojih su se 15 izjasnile za i 14 protiv nezavisnosti Kosova.
U četvrtak 22. jula 2010. Međunarodni sud trebalo bi da objavi svoje mišljenje.
Sve pojedinosti oko rasprave pred MPS-om možete, ukoliko vas zanima, pronaći OVDE.
