Na pitanje šta bi u dilemi Kosovo ili Evropska unija izabrali, 47 odsto ispitanika u Srbiji odlučilo se za Kosovo. Daleko manje, njih 24 odsto izabralo je EU, dok je 29 odsto bilo neodlučno.
To su podaci uzeti iz istraživanja „Kako građani vide tranziciju“ koje je sprovedeno na uzorku od više od 1800 ispitanika, a koje pokazuje, navode sagovornici konfuziju u stavovima koji dominiraju kod građana Srbije.
Zbunjenost je osećanje koje dominira kod građana Srbije i to u odnosu na pitanje koje je vlast definisala kao prioritetno. Analizirajući rezultate istraživanja takvu ocenu iznela nam je nekadašnja šefica Vladine kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji, a danas savetnica u Ministarstvu odbrane, Tanja Miščević. Ona podvlači da odgovorne za takvo stanje ne treba tražiti samo u ovdašnjim političkim elitama.
„Naravno da ih ne možemo osloboditi odgovornosti. Politička elita, posebno vladajuća, sa sobom nosi i odgovornost za vođenje politike jedne države. Međutim, treba imati u vidu da i poruke koje nam iz Evrope i sveta dolaze često komplikuju naš stav, pa time oblikuju i stavove političara, a onda i običnih građana“, kaže Miščević.
Svojevremeno, odnosno pre nego što je otvorena rasprava o njegovom smenjivanju srpski šef diplomatije Vuk Jeremić obelodanio je da njega dileme ne muče.
„Ukoliko bi Srbija bila postavljena pred izbor Evropa ili Kosovo da bi Srbija izabrala Evropu. To se ne bi dogodilo“, kazao je Jeremić.
Danas, desetak meseci nakon što su ove reči izgovorene sudeći po komentarima građana koje je anketirala naša Novka Ilić upravo je zbunjenost ono što provejava u njihovim stavovima.
Robovanje mitologiji
Kakav god da je stav javnosti ona je suočena sa jednim od osnovnih uslova koji se postavljaju u procesu evrointegracija. To su dobrosusedski odnosi pri čemu nije bitna forma u kojoj će se oni održavati, kaže reditelj i predsednik Komisije REKOM-a Lazar Stojanović. Gledajući iz te perspektive pitanje koje je postavljeno građanima gubi na svrsi.
Mapa Kosova na kojoj piše "Bilo je, jeste i biće srpsko", Beograd - iz arhive
„Tu postoje modeli kao što je model podeljene Nemačke u kojem je komunikacija ipak postojala. Primer je i model koji je trenutno u krizi, onaj između Severne i Južne Koreje. Ti odnosi ipak postoje. Pri tome tu postoji prekid vatre, ali ne postoji ni pravi mir, već neka vrsta primirja. Ono iz čega bi Srbija mogla mnogo toga da nauči je primer prijateljske države Kipar, koja manje više uspešno živi sa svojom podeljenošću i sa uzajamno osporenim suverenitetima. Pri čemu je i u Ervopskoj uniji koja je to uspela da savlada kao problem“, kaže Stojanović.
Odgovori na pitanje ili Kosovo ili Evropska unija iz mnogih razloga ne mogu biti pokazatelj stvarnog raspoloženja javnosti.
To podvlači i predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić. On je uveren da su građani Srbije većinom svesni stanja stvari u odnosu na kosovsoko pitanje.
„Ja imam predlog za Tanju Miščević, pošto je ona i državni činovnik, kao i za njenu Vladu. Da možda pitaju građane da li su oni spremni da rešavaju pitanje Kosova, odnosno da podrže Vladu u rešavanju kosovskog pitanja, na način da pri tome ne ometa ulazak u Evropsku uniju. Videćete da bi dobili 90 odsto podrške. Što je još važnije videćete da je dilema po principu ’Kosova ili EU’ pogrešna politička mantra Borisa Tadića koja je dovela do dve stvari. Prve, do pada rejtinga Borisa Tadića i ukupne politike Srbije oko Kosova i drugo, do formiranja stava koji je ipak promenljiv. Ja sam sasvim siguran da ako bi se postavilo pitanje da će se pokazati da građani Srbije jako dobro znaju da su političari Srbije, od Miloševića do danas, izgubili svaku mogućnost kontrole na Kosovu, da nemaju međunarodni kredibilitet i da nemaju mogućnosti da povrate kontrolu nad Kosovom“, kazao je Janjić.
Ipak, više od svega odgovor koji su građani većinom dali birajući između Kosova i Evrpske unije pokazuje da se u Srbiji i danas većinom „robuje mitologiji koja omogućava da se jedno lažno pitanje prihvati kao pravo“, navodi Lazar Stojanović.
„Iz mitoloških razloga, iz razloga sujeverja, mi ne otvaramo kišobran u zatvorenoj prostoriji. Isto tako ljudi iz razloga opranog mozga, nečega za šta nisu odgovorni, nečega što traje dvadeset godina, smatraju da ta dva problema idu u istom paketu. Veruju da je potrebno ili da je čak moguće opredeljivati se. Zapravo pitanje EU ili Kosovo sadrži logiku koja počiva na političkoj podvali koja se ovde vukla godinama, a to je da ukoliko se mi približavamo Evropi utoliko se smanjuju šanse da mi ostvarujemo svoj suverenitet na Kosovu, a ukoliko ostvarujemo taj suverenitet na Kosovu da ćemo biti jači, bolji, lepši, pametniji i da ćemo se možda u nekom drugom krugu približiti Evropi. To traje još od Slobodana Miloševića“, rekao je Stojanović.
Distanciranje od mitova, često se pokazuje, jedan je od najtežih testova sa kojim se Srbija, odnosno njeni građani, nose.
To su podaci uzeti iz istraživanja „Kako građani vide tranziciju“ koje je sprovedeno na uzorku od više od 1800 ispitanika, a koje pokazuje, navode sagovornici konfuziju u stavovima koji dominiraju kod građana Srbije.
Zbunjenost je osećanje koje dominira kod građana Srbije i to u odnosu na pitanje koje je vlast definisala kao prioritetno. Analizirajući rezultate istraživanja takvu ocenu iznela nam je nekadašnja šefica Vladine kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji, a danas savetnica u Ministarstvu odbrane, Tanja Miščević. Ona podvlači da odgovorne za takvo stanje ne treba tražiti samo u ovdašnjim političkim elitama.
Miščević: Treba imati u vidu da i poruke koje nam iz Evrope i sveta dolaze često komplikuju naš stav, pa time oblikuju i stavove političara, a onda i običnih građana.
„Naravno da ih ne možemo osloboditi odgovornosti. Politička elita, posebno vladajuća, sa sobom nosi i odgovornost za vođenje politike jedne države. Međutim, treba imati u vidu da i poruke koje nam iz Evrope i sveta dolaze često komplikuju naš stav, pa time oblikuju i stavove političara, a onda i običnih građana“, kaže Miščević.
Svojevremeno, odnosno pre nego što je otvorena rasprava o njegovom smenjivanju srpski šef diplomatije Vuk Jeremić obelodanio je da njega dileme ne muče.
„Ukoliko bi Srbija bila postavljena pred izbor Evropa ili Kosovo da bi Srbija izabrala Evropu. To se ne bi dogodilo“, kazao je Jeremić.
Danas, desetak meseci nakon što su ove reči izgovorene sudeći po komentarima građana koje je anketirala naša Novka Ilić upravo je zbunjenost ono što provejava u njihovim stavovima.
Robovanje mitologiji
Kakav god da je stav javnosti ona je suočena sa jednim od osnovnih uslova koji se postavljaju u procesu evrointegracija. To su dobrosusedski odnosi pri čemu nije bitna forma u kojoj će se oni održavati, kaže reditelj i predsednik Komisije REKOM-a Lazar Stojanović. Gledajući iz te perspektive pitanje koje je postavljeno građanima gubi na svrsi.
„Tu postoje modeli kao što je model podeljene Nemačke u kojem je komunikacija ipak postojala. Primer je i model koji je trenutno u krizi, onaj između Severne i Južne Koreje. Ti odnosi ipak postoje. Pri tome tu postoji prekid vatre, ali ne postoji ni pravi mir, već neka vrsta primirja. Ono iz čega bi Srbija mogla mnogo toga da nauči je primer prijateljske države Kipar, koja manje više uspešno živi sa svojom podeljenošću i sa uzajamno osporenim suverenitetima. Pri čemu je i u Ervopskoj uniji koja je to uspela da savlada kao problem“, kaže Stojanović.
Odgovori na pitanje ili Kosovo ili Evropska unija iz mnogih razloga ne mogu biti pokazatelj stvarnog raspoloženja javnosti.
To podvlači i predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić. On je uveren da su građani Srbije većinom svesni stanja stvari u odnosu na kosovsoko pitanje.
„Ja imam predlog za Tanju Miščević, pošto je ona i državni činovnik, kao i za njenu Vladu. Da možda pitaju građane da li su oni spremni da rešavaju pitanje Kosova, odnosno da podrže Vladu u rešavanju kosovskog pitanja, na način da pri tome ne ometa ulazak u Evropsku uniju. Videćete da bi dobili 90 odsto podrške. Što je još važnije videćete da je dilema po principu ’Kosova ili EU’ pogrešna politička mantra Borisa Tadića koja je dovela do dve stvari. Prve, do pada rejtinga Borisa Tadića i ukupne politike Srbije oko Kosova i drugo, do formiranja stava koji je ipak promenljiv. Ja sam sasvim siguran da ako bi se postavilo pitanje da će se pokazati da građani Srbije jako dobro znaju da su političari Srbije, od Miloševića do danas, izgubili svaku mogućnost kontrole na Kosovu, da nemaju međunarodni kredibilitet i da nemaju mogućnosti da povrate kontrolu nad Kosovom“, kazao je Janjić.
Stojanović: Zapravo pitanje EU ili Kosovo sadrži logiku koja počiva na političkoj podvali koja se ovde vukla godinama.
Ipak, više od svega odgovor koji su građani većinom dali birajući između Kosova i Evrpske unije pokazuje da se u Srbiji i danas većinom „robuje mitologiji koja omogućava da se jedno lažno pitanje prihvati kao pravo“, navodi Lazar Stojanović.
„Iz mitoloških razloga, iz razloga sujeverja, mi ne otvaramo kišobran u zatvorenoj prostoriji. Isto tako ljudi iz razloga opranog mozga, nečega za šta nisu odgovorni, nečega što traje dvadeset godina, smatraju da ta dva problema idu u istom paketu. Veruju da je potrebno ili da je čak moguće opredeljivati se. Zapravo pitanje EU ili Kosovo sadrži logiku koja počiva na političkoj podvali koja se ovde vukla godinama, a to je da ukoliko se mi približavamo Evropi utoliko se smanjuju šanse da mi ostvarujemo svoj suverenitet na Kosovu, a ukoliko ostvarujemo taj suverenitet na Kosovu da ćemo biti jači, bolji, lepši, pametniji i da ćemo se možda u nekom drugom krugu približiti Evropi. To traje još od Slobodana Miloševića“, rekao je Stojanović.
Distanciranje od mitova, često se pokazuje, jedan je od najtežih testova sa kojim se Srbija, odnosno njeni građani, nose.
