Život je skup, a primanja niska – tako se mogu sažeti izjave anketiranih građana u Prištini, koji su uglavnom nezadovoljni životnim standardom na Kosovu.
Na osnovu podataka iz Zavoda za Statistiku Kosova (ZSK), prosečna plata na Kosovu je oko 270 evra. Potrošnja po domaćinstvu tokom 2009. godine bila je 6.847 evra, dok najveći deo budžeta domaćinstava ide na hranu i bezalkoholna pića i izračunato je da iznosi 2.442 evra za 2009. godinu. U ishrani uglavnom dominira hleb, koji košta 40 centi, mleko – oko jedan evro, sir - oko 2.5 evra, meso oko 5.5 evra, školjka jaja - 2.5 evra.
Profesor ekonomije, Musa Limani, kaže da je na Kosovu životni standard takav da imamo evropske cene, a afričke plate. Jedan od glavnih problema lošeg životnog standarda je i nezaposlenost.
Sa veoma mladim stanovništvom, odnosno velikom radnom snagom, nezaposlenost na Kosovu je, u poređenju sa susednim državama, znatno viša, što doprinosi veoma niskom životnom standardu u zemlji. Na osnovu podataka iz ZSK-a, stopa nezaposlenosti tokom 2009. godine bila je 45.4 posto.
Zaposleni su oni koji prehranjuju svoje porodice. Na prvom mjestu su zaposleni u javnom sektoru, a ti pokrivaju četvrtinu domaćinstava na Kosovu. Na drugom mjestu su zaposleni u privatnom sektoru i u biznisu, dok, skoro jedno, od deset domaćinstava, živi od novca poslatog iz inostranstva, navodi se u istraživanjima Zavoda za statistiku.
Kada bi se uzele u obzir cene životnih namernica na Kosovu, koje su uglavnom slične cenama namirnica u regionu, prosečna plata od 270 evra, za profesora Limania, bi trebala da bude minimalna plata. Takva situacija se reflektuje na veoma nizak životni standard na Kosovu, koji je najniži u regionu:
„Plate bi trebale da budu uporedive sa nivoom cena. Plata se ne određuje onako kako to neko poželi, već ona mora biti proporcionalna nivou cena na tržištu. Prosečna plata na Kosovu odgovara minimalnoj plati, ali ne prosečnoj, zbog visokih cena", kaže Limani.
Kriminal i korupcija
Na Kosovu su nastali ekonomski problemi u posleratnom periodu, kada je porastao nivo nezaposlenosti, što je prouzrokovalo siromaštvo i socijalne probleme, navodi Limani. Pored toga, problem je što je uvoz robe veoma visok, a izvoz nizak, ili gotovo nepostojeći. Pored toga, prisutni su i organizovani kriminal i korupcija i slične negativne pojave.
Nemaština i ekonomski problemi naročito su prisutni kod penzionera. Stanovnici Kosova, koji su stariji od 65 godina, mesečno primaju starosnu penziju u iznosu od 45 evra. A oni koji dokažu da imaju 15 godina radnog iskustva, primaju 80 evra.
Za Nurgjijanu Morina iz Đakovice, penzija od 45 evra, ne pokriva ni njene lekove:
„Nimalo nismo zadovoljni standardom života. Velika je nezaposlenost i mladi se okreću negativnim pojavama. Primam penziju 45 evra. Šta mogu sa tim? Tašna mi je puna lekova, a sa tim novcem ni sve lekove ne mogu kupim. Šta da radim? Kad čovek nema, sve je skupo”, kaže Morina.
Ragip Jetullahi, 35 godina je radio u bivšoj trgovinskoj kompaniji u Prištini, a sada ne prima ništa. Starosna penzija mu još uvek ne sledi i još uvek ništa nije dobio od onoga što je uplaćivao u Penzioni fond:
„Živim na selu i nemam nikakvih primanja. Živim od pomoći moje dece. Svako jutro tražim pomoć od sina ili od kćerke. Ja sam njih izdržavao, a sada oni mene”, navodi Jetullahi.
Izlaz iz ovakve ekonomske i socijalne problematične situacije na Kosovu može biti samo putem ekonomskog razvoja. Limani za stagnaciju ovakve situacije krivi Vladu Kosova koja, po njemu, ne pridaje puno važnosti ekonomskom razvoju jer se bavi drugim problemima.
„Smatram da prioritet nad prioritetima, u ovakvoj situaciji, mora da bude ekonomski razvoj Kosova jer bez ekonomskog razvoja nema ni političke stabilnosti, kao ni poboljšanja životnog standarda. Razvoj ekonomije treba da podrži Vlada Kosova putem raznih programa i strategija. Nažalost, ni UNMIK, kao niti jedna Vlada, nije uspela da sačini strategiju ekonomskog razvoja. Zbog toga nedostaju politike koje bi podržale biznis i ekonomski razvoj zemlje“, kaže Limani.
Bez takve strategije i sprovođenja instrumenata ekonomske politike, koji bi bili u funkciji ekonomskom razvoju, on ne očekuje promenu ili dinamičniji razvoj ekonomije na Kosovu:
„Ako Vlada Kosova nastavi sa ovakvim pristupom prema ekonomskom razvoju, ekonomski problemi će se povećavati, a time i siromaštvo i socijalni problemi“, tvrdi Limani.
Inače, na osnovu poslednjeg izveštaja Svetske banke, 37 posto stanovništva živi sa manje od 1.42 evra na dan, dok 15 posto živi sa manje od 93 centa na dan.
Na osnovu podataka iz Zavoda za Statistiku Kosova (ZSK), prosečna plata na Kosovu je oko 270 evra. Potrošnja po domaćinstvu tokom 2009. godine bila je 6.847 evra, dok najveći deo budžeta domaćinstava ide na hranu i bezalkoholna pića i izračunato je da iznosi 2.442 evra za 2009. godinu. U ishrani uglavnom dominira hleb, koji košta 40 centi, mleko – oko jedan evro, sir - oko 2.5 evra, meso oko 5.5 evra, školjka jaja - 2.5 evra.
Profesor ekonomije, Musa Limani, kaže da je na Kosovu životni standard takav da imamo evropske cene, a afričke plate. Jedan od glavnih problema lošeg životnog standarda je i nezaposlenost.
Sa veoma mladim stanovništvom, odnosno velikom radnom snagom, nezaposlenost na Kosovu je, u poređenju sa susednim državama, znatno viša, što doprinosi veoma niskom životnom standardu u zemlji. Na osnovu podataka iz ZSK-a, stopa nezaposlenosti tokom 2009. godine bila je 45.4 posto.
Zaposleni su oni koji prehranjuju svoje porodice. Na prvom mjestu su zaposleni u javnom sektoru, a ti pokrivaju četvrtinu domaćinstava na Kosovu. Na drugom mjestu su zaposleni u privatnom sektoru i u biznisu, dok, skoro jedno, od deset domaćinstava, živi od novca poslatog iz inostranstva, navodi se u istraživanjima Zavoda za statistiku.
Kada bi se uzele u obzir cene životnih namernica na Kosovu, koje su uglavnom slične cenama namirnica u regionu, prosečna plata od 270 evra, za profesora Limania, bi trebala da bude minimalna plata. Takva situacija se reflektuje na veoma nizak životni standard na Kosovu, koji je najniži u regionu:
„Plate bi trebale da budu uporedive sa nivoom cena. Plata se ne određuje onako kako to neko poželi, već ona mora biti proporcionalna nivou cena na tržištu. Prosečna plata na Kosovu odgovara minimalnoj plati, ali ne prosečnoj, zbog visokih cena", kaže Limani.
Kriminal i korupcija
Na Kosovu su nastali ekonomski problemi u posleratnom periodu, kada je porastao nivo nezaposlenosti, što je prouzrokovalo siromaštvo i socijalne probleme, navodi Limani. Pored toga, problem je što je uvoz robe veoma visok, a izvoz nizak, ili gotovo nepostojeći. Pored toga, prisutni su i organizovani kriminal i korupcija i slične negativne pojave.
Nemaština i ekonomski problemi naročito su prisutni kod penzionera. Stanovnici Kosova, koji su stariji od 65 godina, mesečno primaju starosnu penziju u iznosu od 45 evra. A oni koji dokažu da imaju 15 godina radnog iskustva, primaju 80 evra.
Za Nurgjijanu Morina iz Đakovice, penzija od 45 evra, ne pokriva ni njene lekove:
„Nimalo nismo zadovoljni standardom života. Velika je nezaposlenost i mladi se okreću negativnim pojavama. Primam penziju 45 evra. Šta mogu sa tim? Tašna mi je puna lekova, a sa tim novcem ni sve lekove ne mogu kupim. Šta da radim? Kad čovek nema, sve je skupo”, kaže Morina.
Ragip Jetullahi, 35 godina je radio u bivšoj trgovinskoj kompaniji u Prištini, a sada ne prima ništa. Starosna penzija mu još uvek ne sledi i još uvek ništa nije dobio od onoga što je uplaćivao u Penzioni fond:
„Živim na selu i nemam nikakvih primanja. Živim od pomoći moje dece. Svako jutro tražim pomoć od sina ili od kćerke. Ja sam njih izdržavao, a sada oni mene”, navodi Jetullahi.
Izlaz iz ovakve ekonomske i socijalne problematične situacije na Kosovu može biti samo putem ekonomskog razvoja. Limani za stagnaciju ovakve situacije krivi Vladu Kosova koja, po njemu, ne pridaje puno važnosti ekonomskom razvoju jer se bavi drugim problemima.
„Smatram da prioritet nad prioritetima, u ovakvoj situaciji, mora da bude ekonomski razvoj Kosova jer bez ekonomskog razvoja nema ni političke stabilnosti, kao ni poboljšanja životnog standarda. Razvoj ekonomije treba da podrži Vlada Kosova putem raznih programa i strategija. Nažalost, ni UNMIK, kao niti jedna Vlada, nije uspela da sačini strategiju ekonomskog razvoja. Zbog toga nedostaju politike koje bi podržale biznis i ekonomski razvoj zemlje“, kaže Limani.
Bez takve strategije i sprovođenja instrumenata ekonomske politike, koji bi bili u funkciji ekonomskom razvoju, on ne očekuje promenu ili dinamičniji razvoj ekonomije na Kosovu:
„Ako Vlada Kosova nastavi sa ovakvim pristupom prema ekonomskom razvoju, ekonomski problemi će se povećavati, a time i siromaštvo i socijalni problemi“, tvrdi Limani.
Inače, na osnovu poslednjeg izveštaja Svetske banke, 37 posto stanovništva živi sa manje od 1.42 evra na dan, dok 15 posto živi sa manje od 93 centa na dan.