Dostupni linkovi

Vlada Kosova razmatra ukidanje zabrane uvoza robe iz Srbije, traži ukidanje mera EU


Diplomatija znači tolerisanje druge strane da bi došli do razumnih odluka: Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić
Diplomatija znači tolerisanje druge strane da bi došli do razumnih odluka: Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić

Vlada Kosova bi u narednom periodu trebala da ukinue odluku o zabrani uvoza robe iz Srbije, ali očekuje i da Evropska unija ukine kaznene mere prema Prištini, rekao je za Radio Slobodna Evropa Nenad Rašić, ministar za zajednice i povratak.

Kako je objasnio, ukidanje odluke o zabrani uvoza srpske robe su od premijera Aljbina (Albin) Kurtija, osim njega, zatražile i "neke međunarodne diplomate", a odgovor je bio da on kao premijer želi potpunu deeskalaciju, ali "da Evropska unija pokaže malo razumevanja".

"To je jedan od prvih koraka koji nam sledi, da li će biti u paketu zajedno (ukidanje zabrane uvoza robe iz Srbije i mera EU prema Kosovu) to sada ne mogu da vam kažem ali je svakako prva stvar koja nam dolazi na dnevnom redu", naveo je Rašić.

Ipak, nije mogao da precizira tačan datum ili u kom vremenskom okviru bi ove odluke trebale biti donete.

Vlada Kosova je 14. jula zabranila ulazak kamiona sa srpskim registarskim oznakama i uvoz robe poreklom iz Srbije zbog "bezbednosnih" razloga.

Ta odluka je bila odgovor na hapšenje trojice kosovskih policajaca od strane snaga Srbije, koji su u međuvremenu pušteni da se brane sa slobode.

U međuvremenu je dozvoljen ulazak kamiona sa srpskim tablicama, ali ne i protok srpske robe.

Dva meseca kasnije, jedan od rezultata ove odluke je da gotovo nema proizvoda iz Srbije u srpskim sredinama na Kosovu, o čemu je RSE pisao krajem juna.

Kako su rekli meštani Severne Mitrovice i neki od privrednika, usled nestašice su srpske proizvode "mimo svoje volje" zamenili onim iz zemalja regiona.

S druge strane, EU je krajem juna uvela mere protiv Kosova jer nije preduzela neophodne korake ka smirivanju tenzija na severu Kosova.

Neke od mera koje su preduzete su privremena suspenzija rada svih radnih grupa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, te suspenzija poziva za učešće Kosova na sastancima na visokom nivou.

Kosovo je potom 10. jula postiglo dogovor sa EU o deeskalaciji situacije na severu i do sada preduzela par koraka u tom pravcu.

Rašić: Strateški interesi omogućavaju da svi budu na dobitku

Ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić ocenjuje da proces deeskalacije situacije na severu Kosova ide u dobrom pravcu, te da u ovom trenutku "svi moraju biti strpljivi, tolerantni i razumni".

Navodi da bi i ukidanje odluke o zabrani uvoza robe iz Srbije bila doneta sa ciljem dodatne deeskalacije, ali ponavlja da i Kosovo "mora da dobije nešto".

"Znate kako je u politici, date vi nešto, damo mi nešto. To su strateški interesi koji omogućavaju da obe strane dobiju i ja sa tim nemam problema, jer sama diplomatija znači tolerisanje druge strane da bi došli do razumnih odluka", kaže Rašić za RSE.

Iz Evropske unije nisu odgovorili na upit RSE da li se razmatra ukidanje mera prema Kosovu.

Diplomatski izvori RSE u EU su ranije naveli da će ukidanje kaznenih mera zavisiti od implementacije dogovora i obaveza koje je Priština preuzela.

Portparol EU Peter Stano je 10. avgusta rekao da Vlada Kosova treba da preduzme još koraka ka deeskalaciji situacije na severu, te da je evropski blok spreman da preduzme i mere prema Srbiji ukoliko ne sarađuju po ovom pitanju.

Podvukao je da mere EU zavise od toga kako Priština i Beograd pristupaju deeskalaciji i povratku dijalogu o normalizaciji odnosa.

Ambasada SAD: Izbegavati akcije koje vode ka eskalaciji

Ambasada SAD u Prištini u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da Kosovo i Srbija treba da preduzmu korake ka promociji slobodnog prekograničnog protoka robe, a ne da preduzimaju akcije koje bi ga ometale.

"Pozivamo Kosovo i Srbiju da deeskaliraju tenzije, da izbegnu akcije koje bi se mogle protumačiti kao eskalirajuće i da se odmah vrate dijalogu (o normalizaciji odnosa) koji vodi EU. Očekujemo da Kosovo i Srbija u potpunosti sprovedu sve svoje obaveze iz Ohridskog sporazuma", navode iz ambasade, uz napomenu da je ovakav stav SAD preneo premijeru Kosova Kurtiju i državni sekretar Antony Blinken 26. juna.

SAD i druge zapadne zemlje od kraja maja pozivaju Prištinu i Beograd da se vrate dijalogu nakon povišenih tenzija u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova.

Situacija je eskalirala 29. maja sukobom lokalne srpske zajednice i KFOR-a (vojna misija NATO-a), čemu je prethodio ulazak novoizabranih gradonačelnika na izborima koje je lokalna srpska zajednica bojkotavala, u opštinske zgrade uz pomoć policije Kosova.

Zabrana uvoza robe iz ugla privrednika

Predsednik Alijanse za biznis Kosova Agim (Shahini) Šahini ocenjuje da je odluka Kosova o zabrani uvoza robe iz Srbije ispunila svoju svrhu, te dodaje da dve strane sada treba da rade na prevazilaženju nesuglasica.

Ukazuje da štetu, osim Srbije, trpe i kosovski privrednici koji iz ove zemlje uvoze sirovine.

"Prema našoj proceni (Alijanse za biznis Kosova) Srbija je izgubila oko 60 miliona eura zbog zabrane izvoza na Kosovo, a isto tako Kosovo je izgubilo nekoliko miliona eura izvoza zbog nedostatka sirovina (koje uvoze iz Srbije)", kaže Šahini za RSE.

On navodi da njegova Alijansa za biznis Kosova nastoji da "ubedi" obe Vlade da obezbede slobodan protok robe i ljudi.

Saša Sekulić iz Udruženja srpskih privrednika na Kosovu ukazuje da ovo nije prvi put da zvanična Priština "sankcioniše" robu iz Srbije, te ocenjuje da je u 21 veku "nezamislivo nemati slobodan protok robe i ljudi".

"Neko ko teži da bude član EU sa druge strane zabranjuje protok robe. Zabrana uvoza robe i Evropska unija ne idu zajedno", ocenjuje ovaj privrednik.

On smatra da zabrana uvoza robe poreklom iz Srbije uglavnom pogađa pripadnike srpske zajednice na Kosovu ali ističe da su štetu pretrpeli i albanski privrednici.

"Zamenjuju se artikli, ali su skuplji. Cena transporta danas mnogo utiče na cenu proizvoda i ne može biti ista cena robe koja dolazi, na primer iz Požarevca (grad u Srbiji) i Poljske ili Turske", ukazuje Sekulić za RSE.

Političke odluke i ekonomske posledice

Šahini i Sekulić su saglasni da nestabilna politička situacija negativno utiče na ekonomiju i dodaju da je vreme da se olakša rad privrednika.

U tom kontekstu predsednik Alijanse za biznis Kosova, Agim Šahini, ocenjuje da "politika ruši ekonomiju" u zemljama regiona i podvlači da Kosovo i Srbija moraju što pre da pronađu rešenje o normalizaciji odnosa.

"Drže narod pod tenzijama bez potrebe, tenzije ruše put integracije i investicija. Tenzije nikome nisu donele dobro, ni nama ni Srbiji", kaže on.

Sekulić takođe ukazuje da dijalog Kosova i Srbije traje godinama a da na terenu odnosi ipak nisu relaksirani, te da time ni atmosfera za poslovanje nije dobra.

"Umesto da se privrednicima i građanima omogući lakši protok robe i ljudi, mi imamo zabrane", navodi.


Prema podacima Agencije za statistiku Kosova u junu 2022. godine, Kosovo je uvezlo robu iz Srbije u vrednosti od skoro 34 miliona evra.

Podaci iz juna ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju pad uvoza srpskih proizvoda, odnosno vrednost uvezene robe iz Srbije je oko 13 miliona evra.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG