Skupština Kosova usvojila je u četvrtak Rezoluciju oko osnovnih prava Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Rezolucija o pravima Albanaca na jugu Srbije je stavljena na glasanje s obzirom da prošle nedelje nije bilo saglasnosti parlamentarnih grupa o njenom sadržaju. Nakon harmonizacije teksta Rezolucije, poslanici su je izglasali.
Inicijator rezolucije, Lutfi Haziri iz Demokratskog saveza Kosova, naveo je da Rezolucija zahteva da Kosovo obezbedi brigu za Albance u tri opštine na jugu Srbije.
“Vlada Republike Kosovo uslovljava normalizaciju odnosa sa Srbijom brigom i državnim interesom za poboljšanje stanja Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi u vezi sa njihovim civilnim, političkim i etničkim pravima”, kazao je Haziri.
Takođe se predviđa uspostavljanje reciprociteta između prava koja Srbi uživaju na severu Kosova sa pravima Albanaca u Preševskoj dolini. Jedan od zahteva rezolucije je i oslobađanje političkih zatvorenika u zatvorima u Srbiji, kao i poziv Savetu Evrope da istraži poštovanje prava Albanaca na jugu Srbije.
Rezolucija zahteva da se Kosovo brine o raseljenim licima iz Preševske doline, da im se omogući obrazovanje i otvaranje kancelarija u Prištini i Gnjilanu koje bi radile na postizanju tog cilja.
Istovremeno je zatraženo od vlade da građane Preševske doline oslobodi plaćanja graničnog prelaza iz Srbije na Kosovo, u iznosu od 20 eura nedeljno.
Janjić: Odmaganje briselskom sporazumu
Sejdullah Kadriu, predsednik udruženja Vatra koja okuplja građane tri opštine na jugu Srbije pozitivno ocenjuje usvojenu rezoluciju u Skupštini Kosova. On dodaje da je zahtev Albanaca ovih opština uspostavljanje reciprociteta između prava Srba na severu i Albanaca u Preševskoj dolini, iako bi po njemu najbolje rešenje bilo pripajanje tih opština Kosovu.
“Trenutno, dok ne postignemo takav cilj, mi nemamo nameru da prekinemo naše maksimalne zahteve. Sada je najrealnije da tražimo reciprocitet zato što Srbi na Kosovu traže maksimum koja jedna zajednica u Evropi može da ima. Dok se u Preševskoj dolini krše prava Albanaca svakim danom u svakom pogledu, kako u obrazovanju, kulturi, sportu, tako i u politici, zapošljavanju i dr", kazao je Kadriu.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose u Beogradu međutim kaže da, ako se posmatra zakonodavstvo Srbije i mehanizmi zaštite nacionalne zajednice Albanaca u Srbiji, to je mnogo više od onoga što će Srbi na Kosovu dobiti zajednicom opština. Problem je, dodaje on, taj što što Albanci u Srbiji ne koriste te mehanizme.
„Oni koriste delimično, oni bojkutuju republičku vlast, jer se njihovo vođstvo opredelilo verovatno za ujedinjenje s Kosovom i to traje već 20-ak godina, a ove mehanizme koriste samo delimično na lokalnom nivou. Kad bi samo pratili primer Mađara u istoj toj Srbiji, Albanci bi imali mnogo više, a na papiru i sad imaju mnogo više nego što će Srbi dobiti briselskim sporazumom. Naravno da će biti negativna reakcija, naravno da decentralizacija koju će oni dobiti na Kosovu i manjinska samouprava u Srbiji nisu jednaki sa stanovništa manjine, i naravno da će se sada one strane koje smatraju da je manjinama u Srbiji mnogo dato i te kako pobuniti. Ova deklaracija neće pomoći nego će samo otežati i odmoći proces primene briselskog sporazuma“, smatra Janjić.
Rezoluciju je podržalo 74 poslanika, a protiv je glasalo njih četvoro.
Za razliku od prošle sednice, Demokratska partija Kosova i premijer Hashim Thaçi ovoga puta su odustali od člana rezolucije koji je zahtevao ustavne promene, a kojima bi se Kosovo obavezalo da zaštiti prava Albanaca u Preševskoj dolini.
Rezolucija o pravima Albanaca na jugu Srbije je stavljena na glasanje s obzirom da prošle nedelje nije bilo saglasnosti parlamentarnih grupa o njenom sadržaju. Nakon harmonizacije teksta Rezolucije, poslanici su je izglasali.
Inicijator rezolucije, Lutfi Haziri iz Demokratskog saveza Kosova, naveo je da Rezolucija zahteva da Kosovo obezbedi brigu za Albance u tri opštine na jugu Srbije.
“Vlada Republike Kosovo uslovljava normalizaciju odnosa sa Srbijom brigom i državnim interesom za poboljšanje stanja Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi u vezi sa njihovim civilnim, političkim i etničkim pravima”, kazao je Haziri.
Takođe se predviđa uspostavljanje reciprociteta između prava koja Srbi uživaju na severu Kosova sa pravima Albanaca u Preševskoj dolini. Jedan od zahteva rezolucije je i oslobađanje političkih zatvorenika u zatvorima u Srbiji, kao i poziv Savetu Evrope da istraži poštovanje prava Albanaca na jugu Srbije.
Rezolucija zahteva da se Kosovo brine o raseljenim licima iz Preševske doline, da im se omogući obrazovanje i otvaranje kancelarija u Prištini i Gnjilanu koje bi radile na postizanju tog cilja.
Istovremeno je zatraženo od vlade da građane Preševske doline oslobodi plaćanja graničnog prelaza iz Srbije na Kosovo, u iznosu od 20 eura nedeljno.
Janjić: Odmaganje briselskom sporazumu
Sejdullah Kadriu, predsednik udruženja Vatra koja okuplja građane tri opštine na jugu Srbije pozitivno ocenjuje usvojenu rezoluciju u Skupštini Kosova. On dodaje da je zahtev Albanaca ovih opština uspostavljanje reciprociteta između prava Srba na severu i Albanaca u Preševskoj dolini, iako bi po njemu najbolje rešenje bilo pripajanje tih opština Kosovu.
“Trenutno, dok ne postignemo takav cilj, mi nemamo nameru da prekinemo naše maksimalne zahteve. Sada je najrealnije da tražimo reciprocitet zato što Srbi na Kosovu traže maksimum koja jedna zajednica u Evropi može da ima. Dok se u Preševskoj dolini krše prava Albanaca svakim danom u svakom pogledu, kako u obrazovanju, kulturi, sportu, tako i u politici, zapošljavanju i dr", kazao je Kadriu.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose u Beogradu međutim kaže da, ako se posmatra zakonodavstvo Srbije i mehanizmi zaštite nacionalne zajednice Albanaca u Srbiji, to je mnogo više od onoga što će Srbi na Kosovu dobiti zajednicom opština. Problem je, dodaje on, taj što što Albanci u Srbiji ne koriste te mehanizme.
„Oni koriste delimično, oni bojkutuju republičku vlast, jer se njihovo vođstvo opredelilo verovatno za ujedinjenje s Kosovom i to traje već 20-ak godina, a ove mehanizme koriste samo delimično na lokalnom nivou. Kad bi samo pratili primer Mađara u istoj toj Srbiji, Albanci bi imali mnogo više, a na papiru i sad imaju mnogo više nego što će Srbi dobiti briselskim sporazumom. Naravno da će biti negativna reakcija, naravno da decentralizacija koju će oni dobiti na Kosovu i manjinska samouprava u Srbiji nisu jednaki sa stanovništa manjine, i naravno da će se sada one strane koje smatraju da je manjinama u Srbiji mnogo dato i te kako pobuniti. Ova deklaracija neće pomoći nego će samo otežati i odmoći proces primene briselskog sporazuma“, smatra Janjić.
Rezoluciju je podržalo 74 poslanika, a protiv je glasalo njih četvoro.
Za razliku od prošle sednice, Demokratska partija Kosova i premijer Hashim Thaçi ovoga puta su odustali od člana rezolucije koji je zahtevao ustavne promene, a kojima bi se Kosovo obavezalo da zaštiti prava Albanaca u Preševskoj dolini.
