Poreska administracija Kosova traži od preduzeća koja posluju u Severnoj Mitrovici da se registruju u kosovskom sistemu.
Mnoga tamošnja preduzeća, kao i u drugim opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova, nisu registrovana.
To znači da Kosovu godinama nisu plaćali nikakve dažbine.
Srpsko stanovništvo na severu od rata se ne povinuje odlukama kosovskih institucija, već srpskih, koje na tom području deluju kroz paralelne strukture.
Privrednici sa kojima je Radio Slobodna Evropa razgovarao kažu da će ignorisati poslednji zahtev Poreske administracije Kosova.
Vlasnica kozmetičkog salona, koja je želela da ostane anonimna, rekla je da je čula da su poreski inspektori u pratnji policije upozoravali vlasnike preduzeća da moraju da se registruju, ali da ona zasad nema nameru da to učini.
Prema njenim rečima, ovo je još jedan "pritisak" na Srbe na severu, koji, kako je rekla, dolazi u "pogrešno vreme".
Ona nije precizirala više, ali je rekla da će, ukoliko ne bude drugog rešenja, razmisliti o procedurama registracije preduzeća.
Vlasnica trgovine rekla je da joj prihodi ne bi bili dovoljni ako bi morala da plaća porez.
"Dok bude ovako, radiću... Kada dođe vreme za registraciju izračunaću da li je tako nešto dovoljno isplativo. Za sada ne nameravam... I mislim da moj lokal neće biti zatvoren, uprkos pritiscima sa svih strana", rekla je ova srpska preduzetnica.
Prošle nedelje, inspektori Poreske administracije Kosova (PAK) posetili su nekoliko lokalnih preduzeća u Severnoj Mitrovici i tražili od njih da se registruju u kosovskom sistemu.
Aktivnosti inspektora nastavljene su i početkom ove sedmice, odnosno 4. septembra.
Regionalni direktor PAK-a Besim Haljilji rekao je za Radio Slobodna Evropa da je većina pregledanih preduzeća neregistrovana, ali nije naveo konkretne brojke.
On je rekao da je vlasnicima dato sedam dana da prijave svoju delatnost.
"Ako im treba dodatni rok, možemo ga produžiti, jer je to problem... Centri za registraciju preduzeća – koliko ja znam – ne postoje u ovim opštinama. Oni (vlasnici preduzeća) moraju ići u Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine (da se registruju)", rekao je Haljilji.
Prema podacima ovog ministarstva dostavljenim Radiju Slobodna Evropa, nije povećan broj registrovanih preduzeća.
Tokom avgusta registrovana su samo tri preduzeća iz opština sa srpskom većinom na severu – dva iz Severne Mitrovice i jedan iz Leposavića, dok u periodu od 1. do 6. septembra nema registrovanog poslovanja.
Prijava za registraciju preduzeća može se podneti u bilo kojem opštinskom centru Agencije za registraciju privrednih subjekata, koja deluje u okviru Ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine. Aplikacija se može obaviti i onlajn.
Šta će se dogoditi ako se ne registruju?
Poreska administracija Kosova planira da proširi inspekciju i na druge opštine sa srpskom većinom na severu Kosova: Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.
Haljilji je rekao da ako preduzeća ne budu registrovana, uslediće kazne ili će ih registrovati sama Poreska administracija.
“Poreska administracija Kosova ima pravo da registruje biznis, u slučaju da se ne registruje. Ukoliko poreski obveznik odbije da se registruje, uprava ga sama registruje za poreske poslove, redovno izdaje fiskalni broj preduzeću i može računati na poreske obaveze. U suprotnom, (neregistrovani biznis) može biti kažnjen početnom kaznom od 500 evra“, objasnio je Haljilji.
Registrovani, ali bez fiskalne kase
Prema podacima Ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine, u četiri opštine sa srpskom većinom na severu registrovano je 3.796 privrednih subjekata koji obavljaju različite delatnosti.
Leposavić je opština sa najvećim brojem registrovanih biznisa, odnosno 1,472; slede Zvečan sa 854, Severna Mitrovica sa 807 i Zubin Potok sa 663.
Ali, iako su registrovani, prema rečima Haljiljija, nisu opremljeni elektronskom fiskalnom opremom, koja evidentira ulaze i izlaze, samim tim i poreze koje su dužni da plaćaju Poreskoj administraciji Kosova.
Haljilji je rekao da će opremanje fiskalnim kasama u nekim slučajevima biti naknadno razmotreno.
Zakonom o poreskoj administraciji Kosova, neugradnja fiskalnih elektronskih uređaja kažnjava se novčanom kaznom.
Pritisak na srpske inspektore
Poreska uprava Kosova ima 13 inspektora za region Mitrovice, od kojih su tri iz srpske zajednice, jedan je Bosanac, a ostali Albanci.
Haljilji je rekao da su tokom poslednjih inspekcija u Severnoj Mitrovici bili prisutni i inspektori srpske nacionalnosti, koji su, kako je rekao, bili pod pritiskom srpskih privrednika.
On je rekao da su u poslednja dva dana obustavljene inspekcijske aktivnosti i da je jedan od razloga za to "pritisak i zastrašivanje srpskih inspektora".
"Od PAK-a sam 5. septembra zatražio da u pomoć dođu dva inspektora srpske nacionalnosti iz opštine Gračanica. Istog dana sam imao informaciju da će doći, ali su me kasnije obavestili da neće doći, jer su na bolovanju", rekao je Haljilji.
Radio Slobodna Evropa je upitao Poresku administraciju Kosova zbog čega nije poslala dodatne inspektore, ali odgovor nije stigao.
"Razumem da su pod pritiskom, ali dok su inspektori oni moraju delovati... Ako mi podlegnemo pritiscima, zašto onda postojimo kao institucija", rekao je Haljilji.
PKS: Neregistrovani biznisi štete registrovanima
Predsednik Privredne komore Kosova (PKS) Ljuljzim Rafuna rekao je da su neregistrovani biznisi na severu oštetili preduzeća koja posluju legalno.
On je rekao da mehanizam kojim rukovodi podržava svaku inicijativu za formalizaciju poslovanja, čime se eliminiše nelojalna konkurencija.
"(Neregistrovana preduzeća) štete preduzećima koja izdaju fiskalne račune. Na neki način, ovi (neregistrovani) biznisi su možda švercovali robu, po jeftinijim cenama, i očigledno štete preduzećima koja posluju korektno, u skladu sa zakonskim odredbama naše zemlje", rekao je Rafuna za Radio Slobodna Evropa.
Rafuna je podsetio da privredna društva na severu, osim što ne plaćaju poreske obaveze, ne plaćaju ni utrošenu struju i vodu.
Stanovnici ovog područja - uglavnom Srbi - od posleratne 1999. godine ne plaćaju ni struju ni vodu.
Odbijanje je usledilo kao posledica građanske neposlušnosti, ali i uticaja raznih tamošnjih struktura koje su delovale pod rukovodstvom Srbije.
Procenjuje se da je dug za struju premašio 300, a za vodu 15 miliona evra.
Pitanje neplaćanja ovih usluga je više puta pokretano, kako u okviru unutrašnje politike Kosova, tako i u dijalogu Kosova i Srbije, ali do sada nije pronađeno održivo rešenje.
