Da bi se priključilo Savetu Evrope, Kosovo mora da prihvati principe vladavine prava, te podelu vlasti, mogućnost ostvarivanja ljudskih prava i sloboda, da obezbedi i štiti slobodu govora i medija, kao i da obezbedi jednak tretman manjinskih zajednica.
Zakoni i njihova realizacija na terenu u skladu sa principima vladavine prava, te standardima i normama za poštovanje ljudskih prava - suštinski je element u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u Savetu Evrope, poručuje izvršni direktor Kosovskog instituta za pravdu Ehat Miftaraj.
Kosovo je 12. maja podnelo zahtev za članstvo u Savetu Evrope, čije je sedište u Strazburu.
Ministarka spoljnih poslova i dijaspore Donika Grvala (Gervalla) je navela da je odluka o zahtevu za članstvo u Savetu Evrope doneta blagovremeno i da veruje da će se zemlja pridružiti toj međunarodnoj organizaciji za ljudska prava.
"Do sada nismo naišli na otpor koji bi sugerisao da bi proces mogao biti ugrožen. Naravno, poštovaćemo sve procedure, bićemo iskreni, posvećeni i ozbiljni tokom celog procesa. I nadamo se da će Kosovo biti među onim zemljama kojima je bio potreban kraći period da se pridruže Savetu Evrope“, rekla je Grvala 13. maja na konferenciji za novinare u Prištini.
Aplikaciju Kosova za članstvo u Savet Evrope najpre razmatra Komitet ministara, a nakon procene situacije na Kosovu konačnu reč daje Parlamentarna skupština, koju čine nacionalni predstavnici država članica.
Za prijem neke zemlje u Savet Evrope potrebna je dvotrećinska većina glasova.
Ehat Miftaraj navodi da je Kosovo neke od kriterijuma ispunilo pre nekoliko godina, dok bivši ombudsman (zaštitnik građana) Hiljmi Jašari ( Hilmi Jashari) ocenjuje da bi zemlja mogla da se suoči sa izazovima na putu ka članstvu u Savet Evrope.
Miftaraj podvlači da Ustav Kosova predviđa jasnu podelu vlasti i da garantuje poštovanje ljudskih prava i sloboda.
„Cilj Saveta Evrope je da država Ustavom i zakonima garantuje principe vladavine prava, podele vlasti i poštovanje ljudskih prava i sloboda. Na sreću, kosovski Ustav ne samo da garantuje ljudska prava i slobode, već ih u mnogim slučajevima i prevazilazi, u smislu pozitivne diskriminacije nevećinskih zajednica. Čak su i ovlašćenja odvojena“, navodi on.
Na Kosovu je vlast podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Skupština Kosova vrši zakonodavnu vlast, Vlada obavlja izvršnu vlast u skladu sa Ustavom i zakonima, dok je pravosuđe nezavisno.
Takođe, prema Ustavu Kosova, ljudska prava i slobode su neotuđivi i ne mogu se osporiti, tako da predstavljaju osnovu pravnog poretka.
Manjinske zajednice koje su priznate Ustavom Kosova su Srbi, Bošnjaci, Romi, Aškalije, Egipćani, Goranci i Turci. Na Kosovu su zvanični jezici albanski i srpski, ali prema Zakonu o upotrebi jezika, turski, bosanski i romski imaju status službenih jezika u opštinama gde živi najmanje pet odsto pripadnika tih zajednica od ukupne populacije.
Na osnovu Ustava, manjinske zajednice na Kosovu imaju pravo na izražavanje i očuvanje svoje kulture, identiteta, veroispovesti, jezika i tradicije.
Takođe, od ukupno 120 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, 20 je rezervisano za nevećinske zajednice, od kojih 10 za srpsku zajednicu i 10 za ostale zajednice koje žive na Kosovu.
U koje je organizacije Kosovo primljeno, a u kojim još nije član?
Pored ostalog, Ustav Kosova predviđa promociju duha tolerancije i dijaloga, podržava pomirenje među zajednicama, a obavezuje i na poštovanje standarda, koji su postavljeni konvencijom Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina i Evropskom poveljom o regionalnim ili manjinskim jezicima.
Miftaraj napominje da bi građani Kosova, ukoliko postane članica Saveta Evrope, imali mogućnost da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ukoliko smatraju da se krše njihova prava, garantovana zakonom.
Koji izazovi čekaju Prištinu?
Sa druge strane, bivši zašitnik građana Hiljmi Jašari smatra da postoje problemi unutar pravosudnog sistema, posebno oko odugovlačenja sudskih postupaka.
Nadležne institucije bi trebale, kaže Jašari, da izvrše neophodne reforme, kako bi se pripremile za članstvo u Savet Evrope, odnosno da se ti problemi svedu na minimum. Ipak, veruje da to neće predstavljati problem za članstvo u Savetu Evrope.
„Ne može da postoji matematička procena koja procenjuje nivo poštovanja ljudskih prava i sloboda. Međutim, imamo očigledan problem. Znamo na kom je nivou pravosudni sistem oko rešavanja predmeta građana“, navodi on.
Na osnovu podataka Kosovskog instituta za pravdu, broj nerešenih predmeta pred kosovskim sudovima do kraja 2021. godine iznosi preko 220 000.
Jašari smatra da Kosovo ima kapaciteta da bude članica Saveta Evrope, imajući u vidu da primenjuje veliki broj međunarodnih konvencija, uključujući i konvencije te organizacije za zaštitu ljudskih prava.
Dodaje i da se Kosovo nakon rata 1999. godine dobrovoljno obavezalo da će u svoj pravni sistem uvesti Evropsku konvenciju, Okvirnu konvenciju za zaštitu manjina i Konvenciju protiv torture.
Takođe, iz Instituta za napredna istraživanja (GAP) navode da Kosovo sprovodi neke od konvencija Saveta Evrope kao što su: Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Okvirna konvencije Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina, Evropska povelja o regionalnim ili jezicima manjina.
Mnogi zakoni Skupštine Kosova i uredbe Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), pozivaju se na posebne konvencije Saveta Evrope.
Šta međunarodni izveštaji govore o Kosovu?
U svetskom izveštaju o ljudskim pravima za 2021. godinu, Stejt department je ocenio da postoje problem poput ograničenja slobode izražavanja i izveštavanja medija, korupcije u vladi i nekažnjivosti, krivičnih dela koja uključuju diskriminaciju, nasilje ili pretnje nasiljem nad pripadnicima manjina, povratak raseljenih praćen bezbednosnim incidentima.
Prema Stejt Departmentu, Vlada Kosova je preduzela korake kako bi identifikovala, istražila, krivično gonila i kaznila službenike koji su prekršili ljudska prava, ali napominju da je ponekad nedostajala doslednost u delovanju.
* Priredila Sandra Cvetković
