Kompaniji Telekom Srbija neće biti ukinut signal na području Kosova, niti oni planiraju dobrovoljno da ga ukinu, rekao je Srbija Vladimir Lučić, generalni direktor ove kompanije nakon što u kosovske vlasti kompaniji MTS d.o.o. poništile sertifikat o registraciji.
Kao razlog naveden je "propust u dokumentaciji", odnosno da pasoš jednog od odgovornih lica nije skladu sa kosovskim propisima.
Lučić je u razgovoru za Euronews ovakvu odluku nazvao "velikim apsurdom" i rekao da MTS d.o.o. sada na raspolaganju ima dva pravna leka.
Prvi je da u roku od 30 dana podnesemo žalbu instituciji koja nam je poništila registraciju, a drugi pravni lek je da od suda u Prištini tražimo privremenu meru suspenzije do sudskog spora", rekao je Lučić.
Šta piše u sporazumu Kosova i Srbije o telekomunikacijama?
Osnivanje kompanije MTS d.o.o. na Kosovu je usaglašeno sporazumom o telekomunikacijama 2015. godine.
Predviđeno je da regulatorna tela daju licnecu za rad novoj kompaniji za pružanje usluga u oblasti mobilne i fiksne telefonije, koja će biti registrovana u skladu sa kosovskim regulatornim okvirom.
Vlada Kosova je potom usvojila odluku da se kompaniji MTS d.o.o. izda dozvola za rad.
Na osnovu istog sporazuma, Kosovo je dobilo državni pozivni broj +383.
Dodao je da se Telekom Srbija u rešavanju ovog problema oslanja i na pomoć međunarodne zajednice, te naglasio da je međunarodna zajednica sada na ispitu i da od njih očekuje istu reakciju kao i u slučaju Televizije Klan Kosova.
"To je jedan višestruki apsurd koji bi ozbiljno ugrozio Briselski sporazum koji onda faktički ne bi postojao, ali mnogo bitnije od svega, potpuno bi odsekao jednu populaciju od mogućnosti da imaju dobru komunikaciju sa ostatkom Srbije, pristup televizijama i dobrom internetu. Čitava jedna srpska populacija od 30.000 domaćinstava bila bi odsečena od telekomunikacija i to bi imalo katastrofalne poruke", kaže Lučić.
Tvrdi kako bi to "ujedno bila i katastrofalna poruka svim Srbima da nisu dobrodošli".
Gašenje MTS-a bi donelo nenadoknadive posledice po opstanak populacije Srba na Kosovu, naveo je.
"Nadam se da će međunarodna zajednica reagovati i da će njihov pritisak biti važan faktor u tome da se naša žalba prihvati", kaže Lučić.
Telekom Srbija obavestio je Brisel, kao i sve strane ambasade u Beogradu i Prištini o kršenju Briselskog sporazuma. Lučić kaže da je još jedan bitan razlog zašto se krenulo u kampanju protiv Telekoma, taj što kosovska administracija vrši veliki pritisak na ovu kompaniju u poslednjih godinu dana.
"O tome smo više puta obaveštavali, pre svega Američku ambasadu u Prištini, a poznato je i da su pre dva i po meseca probali da ugase Televiziju Klan Kosova, najveći opozicioni medij, pod istim razlogom jer su pronašli da u registracionom listu piše 'Peć, Republika Srbija'". Onda se podigla međunarodna zajednica, imali su demonstracije, pa da bi skrenuli pritisak sa tog slučaja, kažu da su ponovo ispitali sve registre i u novom talasu obavestili 15 firmi da ih gase, među kojima smo i mi", objašnjava generalni direktor "Telekom Srbija".
"Telekom Srbija" je 4. avgusta saopštio je da je dobio odluku Agencije za registraciju biznisa Vlade Kosova da je kompaniji MTS d.o.o. na Kosovu ukinuta dozvola za poslovanje jer "član menadžmenta kompanije ima pasoš izdat od strane Republike Srbije".
Međutim, Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine Kosova je 1. avgusta objavilo listu na kojoj se našlo desetine kompanija sa spornom adresom u registracionim dokumentima, kojima će biti oduzete dozvole za rad.
Među tim kompanijama je i MTS d.o.o. - ćerka firma državnog telekomunikacionog operatera "Telekoma Srbije", osnovana 2015. godine u skladu sa Briselskim sporazumom Kosova i Srbije u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa.
Kako se može videti u dokumentima koji su RSE dostavljeni od strane nadležnog ministarstva, MTS.d.o.o. je u Severnoj Mitrovici registrovan kao da posluje u srpskom sistemu, odnosno na adresi "Kosovska Mitrovica, Republika Srbija".
Sedište ovog društvenog preduzeća je u Severnoj Mitrovici, opštini sa srpskom većinom na severu Kosova a svoje ispostave ima i u drugim srpskim sredinama na Kosovu: Leposaviću, Zubinom Potoku,Gračanici, Štrpcu i Ranilugu.
Dozvola za rad je najpre oduzeta privatnoj televiziji Klan Kosova, kojoj su u registracionim dokumentima stajala dva grada na Kosovu – Peć i Đakovica – ali kao da su deo Srbije.
Nadležno ministarstvo je optužilo televiziju Klan Kosova da je time "prekršen Ustav Kosova", što je ovaj medij negirao uz navode da se radilo o tehničkoj greški koja je ispravljena.
Klan Kosova se potom obratio Privrednom sudu Kosova, koji je 3. avgusta odložio izvršenje odluke Ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine do donošenja konačne odluke.
