Ni jučerašnji (16. mart) sastanak predstavnika Vlade Crne Gore i italijanske kompanije A2A, o daljem partnerstvu u crnogorskoj Elektroprivredi, iako traju već mjesecima, nije okončan dogovorom.
Nastavak pregovora je zakazan za sam kraj marta, a koliko je javnosti poznato, glavna tačka sporenja je Vladino insistiranje na gradnji drugog bloka Termoelektrane Pljevlja.
„Vlada neće produžiti saradnju sa A2A nakon 31. Marta, kada ističe naš ugovor, ukoliko ta kompanija ne podrži razvojni program Elektroprivrede“, saopštio je premijer Milo Djukanović krajem januara.
„Želimo da A2A nastavi da participira u upravljanju Elektroprivredom, ali ukoliko iz bilo kog razloga ne želi da podrži takav razvojni program, onda nećemo produžiti saradnju, ali ćemo već prvog aprila organizovati da domaćim kapacitetima krenemo u realizaciju projekta."
Pregovori su počeli još oktobra prošle godine kao da se nijesu pomjerili sa početne tačke jer Italijani očigledno nijesu voljni da udju u projekat vrijedan 350 miliona eura, a nakon jučerašnjeg sastanka, iako je nastavak najavljen za 31. mart, objavljena je nezvanična informacija da A2A koja je do sada imala status manjinskog akcionara sa pravom upravljanja kompanijom na osnovu petogodišnjeg ugovora, najavljuje mogućnost odlaska iz Elektroprivrede i prodaju svih 42 posto akcija za koje Vlada Crne Gore ima pravo preče kupovine.
Medjutim, procjenjuje se da Italijanska kompanija sada teško može da izadje iz Elektroprivrede s obzirom da preko 400 miliona eura, koliko je platila manjinski paket sa pravom upravljanja, ne može lako da vrati u trenutnoj opštoj finansijskoj situaciji.
Podsjetimo. Devedesetšest miliona eura od dokapitalizacije, od oktobra 2009. Vladin partner nije trošio za kapitalna ulaganja već ih je, dominantno, čuvao na računu Prve banke koju kontroliše brat premijera Mila Djukanovića, a kojoj je to obezbjedjivalo likvidnost.
Energetičar i funkcioner opozicionog Demokratskog fronta, Strahinja Bulajić, Vladino insistiranje na produženju aranžmana sa A2A nije dobro.
„A2A nije ispunila ni elementarne uslove koji su predvidjeni ugovorom da bi se taj aranžman produžio. Po ugovoru je bilo predvidjeno 20 indikatora od kojih nije ispunjeno ni pola.“
Iz Vlade, koja ima 57 odsto akcija, još od kraja 2014. saopštavaju da partner nije ispunio sva očekivanja predviđena ugovorom. Izostale su adekvatne investicije u energetsku mrežu, nije poboljšano snabdijevanje potrošača, kao ni uslov o profitu, stepen naplate duga, niti smanjeni gubici u mreži, koje u krajnjem plaćaju potrošači.
"Nakon pet godina, menadžement A2A nije od EPCG napravio profitabilnu kompaniju i pored činjenice da mu je na upravljanje dat apsolutni tržišni monopol. Umjesto toga, menadžment je uz znanje i punu saglasnost Vlade Crne Gore godinama izvlačio milione eura po osnovu ugovora o pružanju konsultantskih usluga čiji sadržaj ili svrha još uvijek nijesu poznati javnosti", ukazivala je NVO MANS.
Glavni kamen spoticanja nastavka Vladinog partnerstva sa A2A je investicija u gradnju drugog bloka Termoelektrane čemu se Italijani protive. Pored Italijana, novu termoelektranu ne žele ni ekološke organizacije.
Direktorka Green Home-a, Jelena Marojević kaže: „Bez obzira na tehnologiju koja bi se primjenila, količinu emisije sumpor dioksida, azotovih oksida i PM čestica, ono što ostaje je ugljendioksid koji se ne može tek tako eliminisati. Ako termoelektrana bude izgradjena, biće najveći emiter CO2 u Crnoj Gori.“
Strahinja Bulajić iz opozicionog Demokratskog fronta, smatra da bi nova Termoelektrana mogla doprinijeti smanjenju zagadjenja pljevaljskog kraja.
„Toplifikacija Pljevalja koja bi se realizovala zajedno sa drugim blokom Termoelektrane sigurno će doprinijeti da se ta ekološka crna tačka značajno ublaži.“
Ekolozi, medjutim, pored svog stava da bi nova termoelektrana dodatno ugrozila životnu sredinu, smatraju da je ovaj projekat sporan i sa finansijskog aspekta.
„Svaki projekat na ugalj spada u prljavu tehnologiju koja postaje sve skuplja naročito imajući u vidu obaveze koje Crna Gora ima u okviru evropskih integracija, tako da mislimo da će veliki troškovi nastati u periodu korišćenja same termoelektrane, prije svega, troškovi emisije ugljendioksida koje ćemo morati da plaćamo od 2020. godine koji će, kako se procjenjuje, dostići 20 eura po toni, a značajno opterećenje su i „skriveni“ troškovi: zaštite životne sredine i zdravlja koji se nikada ne računaju“, rekla je Jelena Marojević iz organizacije Green Home.
Strahinja Bulajić iz Demokratskog fronta je dodao: „To ima osnova, ali Crna Gora mora da gradi izvore električne energije. Mora.“
