Tatu kulturu su u Crnu Goru ali i na cijeli Balkan najprije donijeli opasni momci, ljudi sa one strane zakona, da bi kasnije ubrzo postala opšteprihvaćena.
Danas je imati tetovažu stvar imidža ali i način da se pošalje neka poruka ili iskaže stav prema životu.
Koliko je tetoviranje popularno u Crnoj Gori, da li je to bolan proces, može li se tetovaža ukloniti i kakva su iskustva onih koji se na to odluče?
Vlado je tatu majstor iz Podgorice kod koga su za tu vrstu ukrasa na tijelu dolazile mnoge poznate ličnosti.
Sa onima koji dođu kod njega obično puno priča prije konačne odluke da počne rad na traženoj tetovaži.
Onima koji pomisle na tetovažu ili namjeravaju da se tetoviraju jedini problem predstavlja bol koja može ali i ne mora da se javi tokom crtanja specialnom mašinicom po tijelu.
No, Markovo iskustvo je drugačije. Kada smo došli Vlado je gotovo završio tetoviranje imena Markovog brata, na unutrašnjem dijelu njegove ruke.
"Mene ne boli tako strašno kako je narod pričao, da je to bol koju neću moći da istrpim, da moram da se stežem i pravim neke grimase. To je podnošljiva bol, sasvim sam ok. To je kao da te neko onim upaljačem na struju pecka. Rekao sam Vladu da je radim na leđa ja bih zaspao pa on neka radi što hoće", prepričava svoje iskustvo Marko.
"Ne trpimo intenzitet bola svi na isti način. Ali te glavne crte i linije se moraju uraditi, a sve ostalo je nadogradnja i neki vid slaganja detalja. Ni jedna velika tetovaža kao na leđima ne radi se odjednom. Odrade se te glavne linije pa onda može i ostalo", objašnjava Vlado.
Od motiva za tetovažu najviše se traže tribali, ali i drugi simboli i detalji.
Tatu majstor Vlado kaže da postoje manje ali i više zahtjevne tetovaže:
Marko iz Podgorice koji je junački podnosio, kako kaže, i ne baš tako jaku bol tokom tetoviranja imena svog brata kaže da se tu neće zaustaviti. Kada dođe vrijeme biće i novih tetovaža.
"Ostavili smo drugu ruku za imena đece. A ženino ime nećemo stavljat jer se žena može promijenit", kaže Marko.
Danas je imati tetovažu stvar imidža ali i način da se pošalje neka poruka ili iskaže stav prema životu.
Koliko je tetoviranje popularno u Crnoj Gori, da li je to bolan proces, može li se tetovaža ukloniti i kakva su iskustva onih koji se na to odluče?
Vlado je tatu majstor iz Podgorice kod koga su za tu vrstu ukrasa na tijelu dolazile mnoge poznate ličnosti.
Sa onima koji dođu kod njega obično puno priča prije konačne odluke da počne rad na traženoj tetovaži.
Onima koji pomisle na tetovažu ili namjeravaju da se tetoviraju jedini problem predstavlja bol koja može ali i ne mora da se javi tokom crtanja specialnom mašinicom po tijelu.
No, Markovo iskustvo je drugačije. Kada smo došli Vlado je gotovo završio tetoviranje imena Markovog brata, na unutrašnjem dijelu njegove ruke.
"Mene ne boli tako strašno kako je narod pričao, da je to bol koju neću moći da istrpim, da moram da se stežem i pravim neke grimase. To je podnošljiva bol, sasvim sam ok. To je kao da te neko onim upaljačem na struju pecka. Rekao sam Vladu da je radim na leđa ja bih zaspao pa on neka radi što hoće", prepričava svoje iskustvo Marko.
"Ne trpimo intenzitet bola svi na isti način. Ali te glavne crte i linije se moraju uraditi, a sve ostalo je nadogradnja i neki vid slaganja detalja. Ni jedna velika tetovaža kao na leđima ne radi se odjednom. Odrade se te glavne linije pa onda može i ostalo", objašnjava Vlado.
Od motiva za tetovažu najviše se traže tribali, ali i drugi simboli i detalji.
Tatu majstor Vlado kaže da postoje manje ali i više zahtjevne tetovaže:
Marko iz Podgorice koji je junački podnosio, kako kaže, i ne baš tako jaku bol tokom tetoviranja imena svog brata kaže da se tu neće zaustaviti. Kada dođe vrijeme biće i novih tetovaža.
"Ostavili smo drugu ruku za imena đece. A ženino ime nećemo stavljat jer se žena može promijenit", kaže Marko.
