Srbija ignoriše odgovornost zaštitnika haških optuženika

Iako su još po hapšenju Ratka Mladića najavili istragu o tome ko je njemu, ali i ostalim haškim optuženicima omogućio da dugi niz godina izbegavaju pravdu, nadležni u Srbiji ni danas ne daju odgovore na to pitanje. Da će morati da rasvetle mrežu jataka upozorio ih je nedavno i glavni tužilac Serž Bramerc prilikom posete Beogradu, no stručnjaci smatraju da bi sveobuhvatna istraga otvorila Pandorinu kutiju učešća državnih i vojnih struktura u zaštiti haških begunaca, zbog čega vlasti na sve načine to pokušavaju da izbegnu.

Tačno je godinu dana od kada je sad već bivši predsednik Srbije Boris Tadić, a nakon što je obavestio javnost da je posle 15 godina uhapšen Ratko Mladić, poručio:

„Ovim se ne završava istraga u Srbiji o tome ko je pomagao skrivanju Ratka Mladića, i da li su to činile neke strukture u državi.“

Pred sudom se do danas nije našao niko iz vojnog ili državnog vrha. Na optuženičkoj klupi u procesu protiv Mladićevih jataka koje je, posle ukidanja prvostepene presude kojom su bili oslobođeni optužbi, krenulo ispočetka, nalazi se desetoro optuženih, uglavnom njegovih rođaka, prijatelja ili članova ličnog obezbeđenja. Jasno je, međutim, da ga sami nisu mogli skrivati, ukazuje uz mnoge druge, i bivši advokat Fonda za humanitarno pravo Dragoljub Todorović.

“Njihovi jataci su država, Vojska. Onaj Mladićev rođak koji je optužen samo je formalno njegov jatak. Glavni jatak je državni vrh i to je razlog zašto oni neće biti otkriveni”, kaže Todorović.

U tom lancu kao najvažnija karika pominjan je nekadašnji šef vojne tajne službe Aco Tomić, inače bliski saradnik tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, te bivši načelnik Generalaštaba Nebojša Pavković. Iako je Tužilaštvo proteklih godina više puta pozivalo Tomića na informativne razgovore, svaki se put na tome i završavalo.

„Ma šta su oni mene pozvali, obavili razgovor i to je kraj priče“, rekao je tada Tomić, koji je na funkciji prvog čoveka vojne bezbednosti bio u trenutku kada je 8. maja 2002. za Mladićem raspisana poternica i kada je, bez obzira na to, još mesec dana, do 1. juna, boravio u vojnom objektu Krčmari.

Uprkos tome, ovaj slučaj nikada nije dobio epilog, a istraga je 2006., pošto je pokrenuta, brzo i prekinuta zbog političkih pritisaka iz Koštuničinog kabineta. U službenoj belešci nekadašnje šefice Drugog opštinskog tužilaštva Snežane Bogdanović navodi se da im je, iako su mnogi svedoci u istrazi jasno rekli da su Mladićevo skrivanje između ostalih organizovali Pavković i Tomić, nakon sastanka sa tadašnjim ministrom pravde Zoranom Stojkovićem naloženo da povuku zahtev za proširenje istrage protiv ovih lica. Stojković je tada te navode nazvao „izmišljotinama“.

„Očigledno je da je u pitanju neka poleđina napada na Demokratsku stranku Srbije i sve nas koji smo tada bili u vladi Vojislava Koštunice“, rekao je Stojković za RSE u novembru 2010.

No, da su proces protiv Mladićevih pomagača od samog početka pratili pritisci ljudi bliskih tadašnjem premijeru Koštunici, potvrđuje i nekadašnji šef državne bezbednosti Goran Petrović, koji navodi da je 2006. traženo da se istraga proširi na Tomića.

„Onda je Aco Tomić poslao pismo Koštunici, pa je onda Koštunica zvao ministra pravde, pa je onda Stojković pozvao Republičkog tužioca, njegovog zamenika i Okružnog tužioca u svoju kancelariju, pa je sva ta bolumenta pozvala malog zamenika opštinskog tužioca. Zamislite kakva je to vrsta pritiska kada ministar pravde, republički javni tužilac, zamenik republičkog javnog tužioca i okružni javni tužilac pozovu jednog malog opštinskog zamenika i kažu mu da zaboravi Acu Tomića i da to ne dolazi u obzir da on njega poziva i da ga o bilo čemu ispituje”, objašnjava Petrović.

Sa navodima službene beleške tužiteljke još od 2006. godine upoznato je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije. Ceo predmet je, međutim, i danas u fazi pretkrivičnog postupka i nema naznaka sudskog epiloga ko je omogućio Mladićevo skrivanje u vojnim objektima, te zašto se po poternici još 2002. nije postupalo.

Potvrda da je Srbija finansirala jedinicu Vojske RS u Topčideru

Ovo pitanje aktualizovano je nedavno u ponovljenom procesu protiv jataka, kada je obelodanjen iskaz bivšeg šefa Mladićevog obezbeđenja, a danas haškog optuženika Branislava Puhala, koji je rekao da je 30. kadrovski centar Vojske Jugoslavije, osnovan za obezbeđivanje Mladića, dobio nalog iz vrha vlasti da ga štiti. Jedan od advokata optuženih jataka Miloš Šaljić preneo je za naš program da je Puhalo pred sudom naveo da je jedinica, koji su činili nekadašnji pripadnici Vojske Republike Srpske, dok nije rasformirana u aprilu 2002., bila smeštena u kasarni u Topčideru.

„I da je ta jedinica bila na snabdevanju od strane vojske, da je obezbeđena ne samo fizičko, nego i materijalno, ishranom, vozilima i tako dalje. U vojnim kasarnama ne može da boravi niko ako za to nema odobrenje sa vrha. A ovde nije bila reč o pojedincu nego o čitavoj jedinici,“ kaže Šaljić.

Koštuničin režim na vlasti nije još od 2008. godine. Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u selu Lazarevo u Vojvodini, a šest dana kasnije izručen Hagu. Postavlja se pitanje šta je to što još uvek koči nadležne u Srbiji da predmet mreže jataka sa vrha izvuče iz fioke. Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava problem vidi u mogućnosti da se time otvori Pandorina kutija kojom bi se istagom morali obuhvatiti i neki ljudi koji i danas sede u foteljama.

„Mene niko ne može da ubedi da u sistemu više ne postoje ljudi koji se međusobno štite zbog onoga što su činili pre nekoliko godina. Dakle, ne govorimo o periodu od pre 20 godina gde imate mogućnost da su ti ljudi sada van sistema, već o tome da je pre nekoliko godina postojao paralelni sistem koji je bio dovoljno sposoban da štiti one koji su bili optuženi pred Haškim tribunalom. Taj sistem je, pretpostavljam, još uvek aktivan”, rekao je Antonijević.

Osim što niko nije odgovarao za pomaganje u skrivanju Mladića nikada se nije saznalo ni ko je dojavio Goranu Hadžiću da je izdat nalog za njegovo hašenje nakon čega je on pobegao. Kao što se ne zna ni ko je Radovanu Karadžiću omogućio izdavanje lačne lične karte na ime Dragana Dabića pod kojim je kao nadrilekar godinama živeo u Beogradu.

To primećuje i glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, koji će zbog nedovoljnih rezultata u istrazi o mreži jataka, u tom segmentu podneti negativan izveštaj Savetu bezbednosti o saradnji Srbije. Na opaske pojedninih zvaničnika da je ovo unutrašnje pitanje Srbije, Bramerc jasno obrazlaže zašto je važno i za tribunal, te dodaje da rasvetljavanje mreže pomagača nije nešto preko čega će se tek tako preći.

"Veoma je važno da saznamo da li su ljudi koji su pomagali beguncima dolazili iz javnih službi ili su to bili članovi njihovih porodica. To je važno i zato što želimo da budemo sigurni da li su naši sagovornici iz Srbije u prethodnim godinama bili iskreni kada su nam govorili da imaju ili nemaju određena saznanja o tome gde se nalaze haški begunci”, rekao je Bramerc.

Paradoksalno, ali mogućnost da ljudi iz državnih i vojnih struktura odgovore na pitanja vezana za dugogodišnje skrivanje čoveka optuženog za najstrašnije zločne, za sada otvaraju jedino Mladićevi jataci.

„Odbrana će predložiti sudu da se ti ljudi iz državnog vrha onog vremena saslušaju“, najavljuje advokat Miloš Šaljić.

Ovo suđenje bi trebalo da bude nastavljeno tokom juna. U međuvremenu, vlasti u Srbiji morale bi, pre svega zbog sebe, a onda i obaveza prema tribunalu u Hagu, ozbiljno da shvate činjenicu da samim hapšenjem svih haških optuženika i suđenjem samo njihovim direktim jatacima, ova priča ne može biti završena.