Ekonomska kriza je značajno uticala na pad životnog standarda građana Crne Gore koji ni prije nje nije bio naročito visok.
Slabiji priliv novca uz istovremeni rast troškova najteže su podnijeli oni koji su u vrijeme tzv. "ekonomskog buma" digli kredite u mnogo povoljnijim okolnostima od sadašnjih u kojima moraju da pozajmljen novac vraćaju uz kamatu.
Posebnu kategoriju, međutim, predstavljaju žiranti koji čak moraju da vraćaju novac koji su pozajmili i potrošili drugi.
Građani Crne Gore su dužni oko 800 miliona eura. Preko 200 hiljada su korisnici kredita ili žiranti, a onih koji otplaćuju tuđe kredite ima između 30 i 50 hiljada.
Svega nešto preko hiljadu njih se, za pomoć, obratilo bankarskom ombudsmanu Halilu Kalaču.
“Osnovni prigovor svih tih klijenata ili žiranata koji su se obratili bankarskom ombudsmanu se odnosi na teškoće u vraćanju kreditnih obaveza i nerazumijevanje banaka za stanje u kom su se našli”, rekao je Kalač, koji za RSE govori o okolnostima koje su dovele do masovne pojave da kredite ne vraćaju oni koji su se zadužili već, u najvećem broju slučajeva, ljudi koji su uživali njihovo povjerenje koje su zloupotrijebili u godinama kreditne ekspanzije.
"Brojni građani u tom periodu, po osnovu recidiva iz socijalističke ekonomije da je žirantstvo solidarnost i dobročinstvo, a ne oštar obligacioni odnos pristali su da budu žiranti brojnim građanima računajući da po tom osnovu neće imati neke velike obaveze", napominje on.
Zloupotrebe
Izvršna direktorka NVO "Građanski bankarski ombudsman" Dejana Savićević nije saglasna sa ocjenom da je masovna pojava žiranata koji vraćaju kredite umjesto zajmoprimaca isključivo njihova odgovornost.
"Najveći krivci su banke", kaže Dejana Savićević.
Ilustracija
"Bankarski službenici koji su bili zaduženi za kredite imali su dil sa ljudima koji su uzimali te kredite, bez obzira na to kakva je njihova kreditna sposobnost, kakva je njihova platežna moć, da li su oni već bili zaduženi u jednoj, 5 ili 10 ili u svakoj banci po tom istom osnovu, da li oni imaju imovinu, platu kojom mogu da garantuju, da li oni imaju ljudski, moralni kredibilitet iza kojeg oni mogu da stanu? Da li znaju njihovu adresu? Njima, međutim apsolutno ništa nije bilo bitno od toga, jer oni apsolutno nijesu htjeli da se naplate od dužnika nego se naplaćuju od žiranata. Pri svemu tome banka ili direktor banke sa kojima sam ja imala prilike da razgovaram ne mogu nikako da se pravdaju time i da kažu da oni nijesu u službi MUP-a, da oni jednostavno nemaju nikakvu obavezu da provjeravaju da li je to moj ili vaš potpis sa čim se ja aspolutno slažem, jer to sada radi. A ako to sada rade zašto im je to do sada promicalo ispred nosa?" pita Savićević.
I prema riječima bankarskog ombudsmana Halila Kalača, može se zaključiti da bankarima sada teško da nešto može da promakne.
"Sada je to mnogo bolje uređeno, na mnogo većem stepenu ažurnosti i objektivnosti i tako dalje. Tako da su sve te pojave mogućih zloupotreba, falsifikata i klasičnih prevara suzbijene i tendencija je njihovog pada u 2011. i 2012. godini", navodi Kalač.
Ta tendencija pada, međutim, ne znači da je problem riješen. Iza brojeva, statističkih pokazatelja, nalaze se ljudi koji su, istina olako shvativši karakter obaveze koju su prihvatili, ali i ljudsku spremnost na prevaru, nastradali zbog sopstvene dobre namjere.
Priča Katarine Jovićević sa Cetinja ima tragičan kraj.
"Dobijam opomenu iz Montenegro banke da kasnim sa uplatom. Za 5 godina nijesam nikada zakasnila. Moja porodična penzija koju sam preuzela iznosi 264 eura i 80 centi, a za kredite mi se odbija 132 eura i 40 centi i primam 131 euro. Ja pođem da vidim zbog čega mi dolazi opomena da bih saznala u Podgoričkoj banci da mi se odbija jedan moj kredit, a drugi mi se odbija za porodicu Miljanović koja mi je muža natjerala da oduzme sebi život. Počelo je tako što je moja koleginica sa posla pitala da li ja mogu da joj budem žirant. Rekla sam joj da ode kod naše blagajnice da provjeri da li ja mogu da budem žirant, budući da sam korisnica dva velika kredita u iznosu 10 i 8 hiljada eura. Došla je kod mene i rekla da je blagajnica kazala da mogu da budem žirant i tražila je ta koleginica od mene ličnu kartu da je fotokopira i završi taj administrativni dio. Uzela je i isfotokopirala u 10-ak primjeraka koliko je njoj bilo dovoljno i u svim bankama u kojima je mogla da podigne kredite ona ih je podigla, a ja za to nijesam ništa znala. Moj suprug je već bio otišao u penziju, a ona je došla i kod njega da ga pita da li može da joj bude žirant on joj je rekao da hoće, pod uslovom da joj bude žirant a da se on ne ospori u podizanju kredita. Ona mu je odgovorila da može da joj žirira. Tu nastaje naša tragedija. On je zbog toga sebi oduzeo život prošlog avgusta... Sada će godina. Objesio se na spratu naše kuće odakle su ga skinuli naši sinovi", priča Katarina Jovićević.
