Američki sud osudio je u četvrtak, 7. septembra, ruskog biznismena povezanog sa Kremljom na devet godina zatvora za učešće u šemi insajderske trgovine vredne 93 miliona dolara koja se oslanjala na tajne podatke o zaradama više kompanija koji su ukradeni hakovanjem američkih kompjuterskih mreža.
Vladislavu Kljušinu (42), vlasniku kompanije za informacione tehnologije sa sedištem u Moskvi pod nazivom M-13 koja je radila za rusku vladu, izrečena je kazna od strane američkog okružne sutkinje Pati Saris u Bostonu nakon što ga je porota proglasila krivim u februaru.
Hakeri su od 2018. do 2020. pregledali i preuzimali izveštaje o zaradi za stotine kompanija, uključujući Teslu i Majkrosoft, kojima su Kljušin i drugi trgovali pre nego što su bili objavljeni.
"Ogroman dobitak ovde optuženog je došao iz džepova drugih investitora", rekao je pomoćnik američkog tužioca Set (Seth) Kosto tokom saslušanja.
"To nanosi veliku štetu američkom tržištu," dodao je.
Kosto je tražio kaznu od 14 godina. Iako je sutkinja izrekla kraću kaznu, rekla da je opravdana zbog sofisticiranog međunarodnog zločina koji je naneo "veliku štetu američkom tržištu kapitala".
Kljušin je jedan od Rusa najvišeg ranga u američkom pritvoru. Kljušinove veze sa Kremljom dugo su intrigirale američke vlasti.
Presuda je izrečena u trenutku kada američki zvaničnici rade na oslobađanju novinara Volstrit džornala (The Wall Street Journal) Evana Gerškoviča (Gershkovich), američkog državljanina koji je u pritvoru u Rusiji od marta.
Kremlj je sugerisao da je otvoren za moguću razmenu zarobljenika, a predsednik Džo Bajden (Joe Biden) je rekao da ozbiljno razmišlja o razmeni, iako je nejasno da li će Kljušin biti uključen u nju.
Upitan posle izricanja presude da li bi Kljušin bio dobar kandidat za razmenu zarobljenika sa Rusijom, njegov advokat Maksim Nemcev je odgovorio potvrdno, ali da nema lična saznanja da li se o tome razgovara.
Postoji nedavni presedan za takvu zamenu. Rusija je prošle godine oslobodila zatočenu američku košarkašku zvezdu Britni Griner (Brittney Griner) u zamenu za ruskog trgovca oružjem Viktora Buta (Bout), koji je bio zatvoren u Sjedinjenim Državama.
M-13 ne samo da je radio za Putinovu vladu, već je i zaposlio Ivana Ermakova, bivšeg ruskog vojnog obaveštajca koga traži američka vlada zbog njegove navodne umešanosti u šeme hakovanja sa ciljem mešanja u američke predsedničke izbore 2016. godine.
Ermakov je optužen zajedno sa Kljušinom i još trojicom ruskih državljana za hakovanje i insajdersku trgovinu. Samo se Kljušin suočio sa suđenjem nakon što je uhapšen u Švajcarskoj tokom skijanja 2021. i izručen Sjedinjenim Državama. Kljušin planira da uloži žalbu na presudu.
Kljušin je pojedinačno zaradio više od 34 miliona dolara u šemi, rekli su tužioci. Sutkinja je u četvrtak naložila Kljušinu da vrati taj novac, iako je sugerisala da je malo verovatno da će većina ikada biti pronađena.
Nemcev je tražio trogodišnju zatvorsku kaznu, koja bi uzela u obzir dve i po godine koliko je Kljušin već bio u pritvoru, rekavši da što duže bude u zatvoru to će njegovom klijentu biti više onemogućeno da vidi kako njegova deca u Rusiji odrastaju.
"Nema razloga da verujemo da bi rizikovao dobrobit svoje porodice ponovnim činjenjem krivičnih dela", rekao je Nemcev.
Ali, Kosto je rekao da bi omogućavanje Kljušinu, "moćnoj ličnosti" sa vezama sa "najvišim ešalonima ruskog društva", da se brzo vrati u svoju domovinu, bio "recept za ponavljanje".
Kljušinovi advokati su tvrdili da nema dokaza da je posedovao insajderske informacije i da je znao za bilo kakvo hakovanje.
Oliver Ćirić, njegov advokat u Švajcarskoj, rekao je da je pravi razlog zbog kojeg je Kljušin optužen bile njegove veze sa ruskom vladom.
Ćirić tvrdi da su zvaničnici američke obaveštajne službe pokušali da regrutuju Kljušina 2019. i da su britanski obaveštajci nastojali da isto to urade godinu dana kasnije.
