Kineski ministar odbrane izneo je pritužbe u petak, 10. juna, svom američkom kolegi na najnoviji paket američkog oružja upućenog Tajvanu upozoravajući na mogući sukob oko ovog autonomnog ostrva koje Peking smatra svojom teritorijom.
Kineski ministar odbrane, general Vei Fenghe, rekao je američkom ministru odbrane Lojdu Ostinu (Lloyd Austin) na sastanku u Singapuru da je pomenuta prodaja "ozbiljno narušila suverenitet i bezbednosne interese Kine", navodi vojni kanal državne televizije CCTV.
Kina se tome "odlučno protivi i oštro osuđuje", a kineska vlada i vojska će "odlučno razbiti svaku zaveru koja ima za cilj nezavisnost Tajvana i odlučno obezbediti ponovno ujedinjenje domovine", rekao je Vej.
Kina i Tajvan su se podelili tokom građanskog rata 1949. i Peking preti da će upotrebiti silu da pripoji ovo ostrvo.
Uprkos nedostatku formalnih diplomatskih veza, Vašington je najbliži saveznik Tajvana šaljući mu oružje, a američki zakon nalaže da se pretnje ostrvu tretiraju kao "ozbiljna zabrinutost".
SAD su u sredu objavile da se u najnovijem paketu naoružanja nalaze delovi za tajvanske brodove u vrednosti od 120 miliona dolara.
"Najavljena prodaja će doprineti održanju flote površinskih plovila (Tajvana), povećavajući sposobnost da odgovori na sadašnje i buduće pretnje," navodi Stejt department.
Pojedini krugovi na Tajvanu se zalažu za kupovinu krupnijeg naoružanja, dok su SAD fokusirane na prodaju manjih sistema za koje kažu da bi bolje pomogli u odbijanju kineskog napada, zbog čega je došlo do retkog neslaganja između Vašingtona i Tajpeja.
Vej je upozorio na "korišćenje Tajvana za kontrolu Kine" i izložio listu uslova koje SAD moraju da ispune da bi se odnosi poboljšali, uključujući "nemešanje u unutrašnje stvari Kine ili nanošenje štete njenim interesima".
Portparol Ministarstva odbrane pukovnik Vu Ćian je preneo izjavu Veija da će Kina odgovoriti na svaki korak ka formalnoj nezavisnosti Tajvana tako što će ga "smrskati čak i po svaku cenu, uključujući i rat".
Vu je takođe optužio "spoljne sile" da izazivaju probleme u Južnom kineskom moru, na koje Kina polaže pravo u celosti, i rekao da će se "odlučno suprotstaviti" svim naporima da se naškodi njenim interesima kada je reč o Ukrajini. Kina je odbila da kritikuje rusku invaziju i optužila je Zapad i NATO da provociraju Moskvu.
Borbeni ton, posebno u vezi sa Tajvanom, tipičan je za kineske zvaničnike kada se sastaju sa američkim kolegama, što odražava sveukupno pogoršanje bilateralnih odnosa. Dvojica lidera su se sastala na marginama Shangri-La dijaloga, regionalne bezbednosne konferencije koja se održava svake godine u toj državi jugoistočne Azije.
Nasuprot tome, Ostin je naglasio potrebu da se "odgovorno upravlja nadmetanjem i održavaju otvorene linije komunikacije", navodi američko inistarstvo odbrane.
On je rekao da SAD ostaju privržene svojoj dugogodišnjoj politici prema Tajvanu i "ponovo je potvrdio važnost mira i stabilnosti preko (Tajvanskog) moreuza, protivljenja jednostranim promenama statusa kvo, i pozvao (Kinu) da se uzdrži od daljih destabilizujućih akcija prema Tajvan," saopštilo je Ministarstvo u Vašingtonu.
Tajvan i Južno kinesko more bili su glavne tačke spora između dve strane, iako rastu tenzije zbog nastojanja Kine da proširi svoj vojni uticaj na Indijski okean i šire.
SAD i njihovi saveznici žalili su se na nepromišljene akcije kineskih pilota u međunarodnom vazdušnom prostoru prema nadzornim avionima, ističući da su doveli svoje posade u opasnost. Kina je takođe izazvala strane pomorske brodove na moru, uprkos bilateralnim sporazumima kojima je predviđeno kako da se reše ta bliska sučeljavanja.
Izvor: AP
