Nacrt izmena Krivičnog zakonika u Srbiji predviđa da zloupotrebe u javnim nabavkama budu krivično gonjene samo ako prelaze vrednost od pet miliona dinara (42.700 evra).
Dok stručnjaci i nevladine organizacije upozoravaju na potencijalno ozakonjavanje korupcije i strahuju od novih oblika zloupotreba javnih sredstava, Ministarstvo pravde ne nudi jasno obrazloženje zašto se uvode te izmene.
Izmene Krivičnog zakonika u Srbiji predložilo je Ministarstvo pravde, a javna rasprava o nacrtu izmena Krivičnog zakonika traje do kraja oktobra.
Tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Jasmina Paunović za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da ovakve izmene vode do "izvlačenja novca iz budžeta Srbije" i da je reč o "ozakonjenoj korupciji".
"S kojim pravom zakonopisac određuje taj cenzus i s kojim pravo opredeljuje da neko nije krivično odgovoran ako je u pitanju mala nabavka?", navodi Paunović.
Odgovor na pitanje zbog čega je krivično delo koje se odnosi na zloupotrebu u javnim nabavkama ograničeno samo na nabavke veće vrednosti RSE nije stigao iz Ministarstva pravde.
Kasnije, pred kraj javne rasprave 31. oktobra, Ministarstvo pravde je medijima saopštilo da će se u predloženim izmenama krivičnog dela zloupotreba u vezi sa javnim nabavkama za vrednost javne nabavke manje od pet miliona dinara (oko 42.700 evra) odgovarati za prekršaj.
U saopštenju se dodaje i da će Ministarstvo preispitati predložena rešenja u Nacrtu zakona o brisanju cenzusa procenjene vrednosti javne nabavke, kao uslova za postojanje ovog krivičnog dela.
Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, kaže da je sporno uopšte postavljanje ograničenja u vrednosti nabavke za ovo krivično delo.
"I manja nabavka može da bude nameštena, a značajan iznos javnih sredstava može da se slije neopravdano u privatne džepove", smatra Nenadić.
Javne nabavke, prema propisima, raspisuju državne institucije i javna preduzeća kako bi se obezbedila transparentnost i slobodna konkurencija.
Šta se navodi u nacrtu izmena Krivičnog zakonika o javnim nabavkama?
Ministarstvo pravde predložilo je da se član "Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom" izmeni. Izmenama i dalje bi bila predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina za zloupotrebe u javnim nabavkama, poput lažnih ponuda ili dogovora sa ponuđačima.
Međutim, ove sankcije važe samo za nabavke čija vrednost prelazi pet miliona dinara (oko 42.700 evra). Takođe, uklonjena je odredba koja nalaže da se takvim postupcima prouzrokuje šteta javnim sredstvima.
Trenutno važeći Krivični zakonik propisuje istu kaznu zatvora, ali se u njemu ne navodi ograničenje u vrednosti javne nabavke, odnosno kazna važi za sve zloupotrebe u javnim nabavkama.
U obrazloženju nacrta Ministarstvo ne navodi precizno zbog čega su predložene spomenute izmene, sem da se izmenama "preciziraju odredbe" zakona.
'Nejasne i koruptivne' odredbe
Tužiteljka Jasmina Paunović smatra ove izmene "koruptivnim" jer, kako kaže, dovode do toga da, kada se u postupku javne nabavke pojavi dokumentacija sa lažnim podacima, nema krivične odgovornosti ukoliko je nabavka procenjena na niži iznos od oko 42.000 evra.
"Tako će izvršilac (posla) moći dalje da posluje sa naručiocem 'ispod radara', za 40.000 evra. Uzmimo činjenicu da se posao obično ne završi na osnovnom ugovoru, ide se na anekse ugovora gde mogu da se uvećaju iznosi i dva do tri puta", navodi ona.
Paunović navodi da je u svojoj praksi imala retko predmet u kom se neko sumnjiči isključivo za zloupotrebu u javnim nabavkama, a da ove izmene "demorališu" tužioce da se time bave.
"Tužilac mora da sagleda celokupnu dokumentaciju javne nabavke da bi utvrdio da li ima krivičnog dela. Niko neće da gubi vreme i da se bavi nečim ako tu nema krivične odgovornosti (za manje nabavke)", navodi ona.
Paunović navodi i da je kazna od šest meseci do pet godina za ovo krivično delo, koja je ista i u važećem Krivičnom zakoniku, mala jer je reč o kazni za koju je moguće zaključiti sporazum o oportunitetu sa tužilaštvom, odnosno može se izbeći krivično gonjenje uz uplatu sredstava u humanitarne svrhe.
Veliki broj zamerki na ove izmene ima i Nemanja Nenadić iz organizacije "Transparentnost Srbija" koja je javno objavila svoje primedbe i predloge za unapređenje zakona tokom javne rasprave.
Nenadić ocenjuje da ove izmene nisu dobro pripremljene i da nisu obrazložene "tako da je teško dokučiti šta je bila namera Ministarstva pravde".
Nenadić navodi da je jedna od mogućih posledica, ukoliko ove izmene budu usvojene, da dođe do nezakonitog "usitnjavanja" javnih nabavki, odnosno da se javne nabavke realizuju u manjim partijama koje neće prelaziti iznos koji podleže krivičnoj odgovornosti.
"Sa ovakvom definicijom pitanje je da li bi naručilac koji tako nešto uradi mogao da bude krivično gonjen jer se posmatra samo javna nabavka čija je procenjena vrednost iznad pet miliona dinara, a ne ona čija je vrednost veštački usitnjena", smatra Nenadić.
On navodi da izmene imaju i jednu pozitivnu promenu, a to je izbacivanje fraze da to delo "prouzrokuje štetu javnim sredstvima", što je, prema njegovim mišljenju, bilo teško za dokazivanje.
'Širi problem' zloupotreba javnih sredstava
Nenadić smatra da je posebno sporno to što je nejasno da li je moguće krivično goniti one koji zloupotrebljavaju javna sredstva tako što uopšte ne sprovode javne nabavke.
"U Srbiji je ogroman broj nabavki izuzet iz opšteg pravnog režima, odnosno ne primenjuju se procedure javnih nabavki. Neke nabavke se sprovode na osnovu nekih posebnih propisa", ističe on.
Pojedini veliki infrastrukturni i građevinski projekti u Srbiji realizuju se na osnovu međudržavnih sporazuma gde država sa kojom Srbija zaključuje sporazum i odobrava kredit određuje izvođača radova. Tako, između ostalog, Srbija gradi brzu prugu Beograd – Budimpešta, koja je deo kineskog strateškog projekta "Pojas i put".
Ministarstvo finansija donelo je poseban zakon kojim se uređuju postupci za gradnju više objekata u okviru projekta međunarodne izložbe EXPO čija izgradnja sa pratećom infrastrukturom, prema najavama, dostiže 17 milijardi evra.
Sa druge strane, u Programu razvoja javnih nabavki koje je Vlada Srbije donela za period od 2024-2028, navodi se da je u 51 odsto postupaka javnih nabavki 2023. podneta samo jedna ponuda.
U istom dokumentu se navodi da javne nabavke u Srbiji čine oko 14 odsto bruto domaćeg proizvoda i da je taj udeo niži nego u zemljama EU.
