Piše: Reid Standish
Kakvu razliku može napraviti jedna godina.
Kina se već osećala trijumfalno zbog toga kako se izborila s pandemijom COVID-19, kada je krajem decembra 2020. zabeležila geopolitičku pobedu potpisivanjem velikog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom (EU) koji je poslao snažnu poruku dolazećoj administraciji novog američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden).
Međutim, 2021. je imala drugačije planove za Peking, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
UPITNIK: Kako da poboljšamo Dnevno@RSE?
Više od dve godine šaljemo Dnevno@RSE za medije i novinare širom Zapadnog Balkana kako bi sa vama podelili sadržaje koje možete besplatno da objavite na svojim platformama.
Ako ste novinar ili medijski radnik koji koristi ovu uslugu, želimo da čujemo od vas kako je možemo unaprediti.
Molimo vas da popunite kratki upitnik koji možete naći na ovom linku: UPITNIK
Investicioni dogovor je na neodređeno suspendovan u maju posle razmene sankcija između Kine i EU zbog kršenja prava Ujgura i pripadnika drugih muslimanskih manjina u zapadnoj provinciji Sinđang.
Od tada je Tajvan poboljšao svoje veze širom Evrope, a tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu u oktobru je krenuo u značajnu turneju po nekoliko centralnoevropskih zemalja.
Litvanija, mala baltička zemlja s 2,7 miliona ljudi, takođe je bila u centru kinesko-evropskih odnosa, povukavši se iz samita Kine i zemalja centralne i istočne Evrope u februaru, a potom ušla u duži spor s Pekingom zbog svojih veza s Tajvanom zbog čega je Kina pokrenula žestoku propagandu kampanju, ekonomske sankcije i diplomatski sukob koji je doveo do toga da Vilnjus napusti svoju ambasadu u Pekingu 15. decembra.
Dok Evropi još uvek nedostaje kohezivan plan za Kinu, događaji iz 2021. su ohrabrili zvaničnike i vlade iz EU da traže tvrđi stav prema Pekingu, a cela epizoda predstavlja širu mešavinu diplomatskih prilika i strateških grešaka koje su definisale kinesku politiku od centralne Evrope do južne Azije tokom prošle godine.
Gledajući u 2022. godinu, Kina se sprema da nastavi svoj neujednačen uspon širom Evroazije.
Tenzije između Rusije i Zapada su pomogle razvijanju još toplijih veza Kremlja i Pekinga, dok je haotično povlačenje SAD iz Avganistana koje je dovelo do povratka talibana na vlast, otvorilo vrata novim prilikama koje, međutim, donose i nove rizike.
S druge strane, u narednoj godini se očekuje ključni trenutak u modernoj kineskoj istoriji pošto mnogi predviđaju da će predsednik Si Đinping ukinuti ograničenja mandata i tražiti vladavinu jednog čoveka.
S novom godinom razvoja širom sveta na horizontu, evo pet velikih trendova koje treba pratiti dok Kina produbljuje svoj uticaj širom Evroazije.
Oprezno širenje kineskog bezbednosnog otiska
Zabrinutost zbog bezbednosti granica, ekstremističkih grupa i bezbednosti kineskog osoblja širom centralne i južne Azije porasla je ove godine pošto su talibani u avgustu preuzeli vlasti u Avganistanu, kao i posle niza napada na kineske državljane koji rade u Pakistanu.
Peking je dugo zabrinut zbog terorizma u regionu, posebno pretnje ujgurskih ekstremističkih grupa i počeo je da radi na jačanju bezbednosnih odnosa sa svim svojim susedima – od centralnoazijskih vlada do talibana – koji povezuju kineski aparat unutrašnje bezbednosti sa službama drugih zemalja.
"Dosad je (Peking) pokazao da svoje bezbednosne interese usko posmatra u vezi sa stvarima za koje strahuje da mogu direktno uticati na Kinu", rekao je za RSE Rafaelo Pantuči (Raffaello Pantucci), viši saradnik u londonskom Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (Royal United Services Institute).
Mnoga od ovih partnerstava nastavila su da se razvijaju u 2021.
U oktobru je objavljeno da će Kina finansirati i izgraditi policijsku bazu u Tadžikistanu za tadžikistansko osoblje, a istraga RSE-a je pokazala da kinesko prisustvo u bazi duž avganistansko-tadžikistanske granice nastavlja da se povećava, pri čemu kinesko osoblje čak i patrolira delovima granice.
"Kina je pokazala da preferira osetljiv pristup i da bi želela da se fokusira na izgradnju odnosa (s lokalnim vladama) kako bi rešavala bezbednosne probleme", rekao je Pantuči. "Veliko je pitanje da li će to što su kineski interesi sve više meta dovesti da Peking razmotri da li treba da ima drugačiju vrstu prisustva na terenu."
Izgleda da će te veze sa službama za sprovođenje zakona i bezbednosnim agencijama širom regiona nastaviti da se razvijaju u narednoj godini. Peking nastavlja da ulaže u obuku mnogih svojih suseda i Kina je proteklih godina navodno potpisala 59 sporazuma o ekstradiciji s drugim zemljama.
Nova era za Peking i Moskvu?
Si i ruski predsednik Vladimir Putin istakli su svoje sve čvršće odnose 15. decembra tokom 90-minutnog video poziva u kojem su nastojali da pokažu jedinstven front usred pritiska Zapada i na Kinu i Rusiju.
Moskva i Peking nisu formalni saveznici, mada je tokom razgovora Putin rekao da je "novi model saradnje naših zemalja formiran na principima kao što su nemešanje u unutrašnje stvari i poštovanje interesa jedni drugih", dok je Si zahvalio svom kolegi na "snažnoj podršci naporima Kine da zaštiti svoje ključne međunarodne interese".
Njihovi odnosi postaju sve čvršće s intenziviranjem njihovih rivalstava sa SAD, uz izvođenje zajedničkih vojnih vežbi i čak nuđenjem međusobne političke podrške po nizu pitanja, od Putinove kritike vojne alijanse AUKUS (koju čine Australija, SAD i Velika Britanija) i Sijeve podrške zahtevu Moskve za bezbednosnim garancijama da se ograniči uticaj Zapada širom bivšeg Sovjetskog Saveza.
"Oni su sve bliskiji i iako ne žele da formalizuju savez, sve su spremniji da se međusobno podrže po pitanjima koja ne utiču na onog drugog", rekao je Pantuči.
Koliko će napredovati ovaj odnos ostaje da se vidi, posebno dok Rusija nervozno posmatra sve veći bezbednosni i politički uticaj Kine širom centralne Azije i dok se regionalni ekonomski modeli obe zemlje – Evroazijska unija koju predvodi Moskva i kineska Inicijative pojas i put – suočavaju s visokim tarifama i problemima u koordinaciji uprkos optimističnoj retorici.
Međutim, budući da tenzije sa Zapadom mogu samo da se povećavaju 2022. godine, treba očekivati da će se Putin i Si još više oslanjati jedan na drugog.
"Vidimo kako se ovaj odnos transformiše u realnom vremenu", rekao je Pantuči. "Moramo da promenimo naše razmišljanje jer ova dinamika nastavlja da se menja i potencijalno postaje nešto trajnije".
Poliranje Pojasa i puta
Za manje od 10 godina, Inicijativa pojas i put pozicionirala je Kinu u centar međunarodnog sistema, s novim prugama i mostovima, optičkim kablovima i 5G mrežama, cevovodima i lukama koji su pomogli da se proširi finansijski, tehnološki i politički uticaj Pekinga kroz stotine milijardi dolara investicija i projekata od Latinske Amerike do jugoistočne Azije.
Međutim, ovaj spoljnopolitički projekat je u poslednje vreme naišao na mnogo prepreka, uključujući zabrinutost za dugove povezane s kineskim projektima i optužbe za korupciju, nekvalitetne radove, lošu radnu praksu i nebrigu za životnu sredinu. Nivoi investicija takođe su u stalnom padu od 2016. godine, dok je Inicijativa pojas i put počela da pomera fokus na nove oblasti, kao što su umetnost i kultura, sistemi e-plaćanja i sateliti.
To je takođe otvorilo vrata za nove konkurentske inicijative iz Japana, SAD i Evropske unije.
"Namerno je zamišljeno da bude apstraktno i nejasno. Poenta je bila da svaki kineski akter može da dođe i uradi bilo koji projekat i to bi se moglo nazvati delom Inicijative pojas i put", rekla je za RSE Niva Jau, viša istraživačica na Akademiji OEBS-a u Biškeku. "Moramo prestati da razmišljamo o tome kao o jednoj stvari, ona se stalno menja i na kraju se radi o tome da Kina povećava svoj uticaj u svim aspektima na globalnom nivou."
Gledajući u 2022. godinu, Sijev glavni projekat će nastaviti da se razvija i Jau kaže da već stavlja veći naglasak na meku moć i udvaranje javnom mnjenju kroz pomaganje, medicinsku pomoć, izvoz kineske kulture i stvaranje radnih mesta, a ne samo na pridobijanje političkih elita.
"Inicijativa pojas i put je sve više usmerena na javnost. Naravno, to nije uvek efikasno, ali to nije trenutno važno", rekla je ona. "Ako nastave da ulažu u meku moć i tome posvećuju resurse, na kraju će imati neke rezultate."
Vukovi ratnici će i dalje biti prisutni
Dok Inicijativa pojas i put nastavlja da traga za novim načinima za jačanje globalnog uticaja Kine, Peking će morati da se pozabavi sa sve negativnijim globalnim stavom koji je prošle godine oštetio i kinesku meku moć i diplomatiju.
Pjuovo (Pew) Istraživanje iz junu u pretežno zapadnim, razvijenim zemljama pokazalo je da su nepovoljni stavovi o Kini dostigli nove nivoe, pri čemu je većina ispitanika samo u Grčkoj i Singapuru imala povoljan stav o kineskoj politici.
"Nesporno je da je imidž Kine u lošem stanju i deluje malo verovatno da će se uskoro značajno poboljšati", rekao je za RSE Čarls Danst (Charles Dunst), saradnik Centra za strateške i međunarodne studije.
Pekinška kovid diplomatija, koja je ostvarila neke male pobede na početku pandemije u zemljama poput Srbije i Italije, od tada je izbledela.
Kineske takozvane "vukovi ratnici" diplomate, koje su prihvatile agresivan stil napadanja i prisiljavanja vlada, kompanija i pojedinaca koji kritikuju Kinu, nastaviće svoju praksu i čak su u nekim slučajevima zapretili da će prekinuti pomoć ili pristup vakcinama i ličnoj zaštitnoj opremi.
Mnogi su takođe širili dezinformacije o poreklu korona virusa i Peking je počeo da nameće ograničenja i carine na neke od najpopularnijih australijskih izvoznih proizvoda pošto je Kanbera pozvala na istragu o poreklu COVID-19.
"Zemlje širom sveta najviše brinu zbog spremnosti Pekinga da koristi ekonomske veze u političke svrhe", rekao je Danst. "Teško je videti da Kina preokreće ovaj trend 2022. godine, imajući u vidu i (Sijeve) jasne preferencije za agresivnu spoljnu politiku i popularni kineski nacionalizam."
Ograničenja trgovine zbog kineske politike 'nula kovida'
Kina je jedna od retkih zemalja na svetu koja je nastavila strogu strategiju "nula kovida", koja ponekad podrazumeva zatvaranje čitavih gradova ako se otkrije jedan slučaj. Sada i sa širenjem omikrona soja deluje da će ta politika biti zadržana.
To je loša vest za mnoge širom centralne Azije koji se oslanjaju na prekograničnu trgovinu, koja je doživela nagli pad tokom pandemije zbog rigidnih graničnih kontrola i ograničenja na vrste ljudi i robe kojima je dozvoljeno da uđu u Kinu.
"Kina i centralna Azija imaće mnogo poteškoća u svojim trgovinskim odnosima ne samo u narednoj godini, već i u budućnosti u zavisnosti od razvoja pandemija", rekao je za RSE Temur Umarov, stručnjak za Kinu u centralnoj Aziji u Moskovskom centru Karnegi.
Ogromna većina kineske trgovine s regionom je fokusirana na prirodne resurse, posebno na naftu i gas, ali pritisci na robnu razmenu usled kineskih graničnih ograničenja postali su političko pitanje u nekim zemljama.
Vlada Kirgistana je navela da je prioritet ponovno pokretanje neke verzije prepandemijske trgovine i zvaničnici iz Biškeka su razgovarali sa svojim kineskim kolegama i čak predložili novi sistem kako bi teretni kamioni bolje ispunjavali kineske kovid propise.
Budući da će novi sojevi virusa nastaviti da se pojavljuju, kaže Umarov, to ostaje jedina opcija za lokalne vlade.
"Naravno da će to frustrirati centralnu Aziju", rekao je on, "ali u isto vreme Kina im je potrebna ekonomski i zato će morati da preduzmu ove dodatne korake i ispregovaraju šta mogu za prekogranični saobraćaj".
Investicioni dogovor je na neodređeno suspendovan u maju posle razmene sankcija između Kine i EU zbog kršenja prava Ujgura i i pripadnika drugih muslimanskih manjina u zapadnoj provinciji Sinđang.
Facebook Forum