Ministri spoljnih poslova Evropske unije (EU) zalažu se za jasan i snažan odgovor na napade hemijskim oružjem 21. avgusta u Siriji, saopštila je u subotu u Vilnjusu visoka predstavnica EU Ketrin Ešton.
"Želimo jasan i snažan odgovor", rekla je Eštonova u Vilnjusu, gde je u subotu završen neformalni sastanak ministara spoljnih poslova EU, kojem je prisustvovao i američki državani sekretar Džon Keri.
U završnom saopštenju koje je pročitala Ketrin Ešton, navodi se da su se ministri EU složili da postoje ozbiljne indicije da je sirijski režim odgovoran za napade hemijskom oružjem u predgradju Damaska, 21. avgusta, kada je poginulo stotine ljudi.
Na početku sastanka u Vilnjusu mnogi ministri EU su izjavili da bi pre donošenja odluke o Siriji trebalo sačekati rezultate istrage inspektora UN o upotrebi hemijskog oružja.
Iznenađenje je bila izjava nemačkog ministra spoljnih poslova Gida Vestervelea koji je izjavio da će Nemačka podržati poziv za snažnu reakciju međunarodne zajednice zbog upotrebe hemijskog oružja u Siriji.
Taj poziv uputilo je u petak 11 država, medju kojima i SAD, na kraju dvodnevnog samita grupe 20 razvijenih zemalja sveta, G20, koji je održan u Sankt Peterburgu. Nemačka je u petak bila jedina zemlja EU medju članicama G20 koja nije podržala taj poziv.
Američki predsednik Barak Obama apelovao je u subotu na članove Kongresa da ne zatvaraju oči pred upotrebom hemijskog oružja u Siriji.
"Mi smo Sjedinjene Države. Ne možemo da zatvarimo oči pred slikama iz Sirije koje smo videli... Zato pozivam članove Kongresa, obe stranke, da se ujedine i deluju da promovišu svet u kome želimo da živimo, svet koji želimo da ostavimo našoj deci i budućm generacijama", rekao je američki predsednik u svom nedeljnom radijskom intervjuu.
Američki predsednik traži odobrenje od Kongresa za vazdušne napade na Siriju, kao reakciju na upotrebu hemijskog oružja 21. avgusta u predgradju Damaska, za koju SAD krive režim predsednika Bašara al Asada.
Kongres u ponedeljak počinje zasedanje posle letnje pauze i tada će razmatrati pitanje intervencije u Siriji, koju traži Obama. Jedan visoki zvaničnik donjeg doma rekao je da se glasanje o tom pitanju očekuje u naredne dve nedelje.
"Ne odgovoriti na taj skandalozni napad povećalo bi rizik od ponovne upotrebe hemijskog oružja, od toga da ono padne u ruke terorista koji bi ga upotrebili protiv nas, i poslala bi se katastrofalna poruka drugim zemljama da nema posledica za upotrebu takvog oružja", rekao je američki predsednik.
U svom nedeljnom obraćanju na radiju Obama je podsetio da kao vrhovni komandant on želi da izvrši udar na Siriju i kazni sirijski režim.
"Ali naša nacija će biti jača ako delujemo zajedno, i naše akcije će biti efikasnije. Zato sam tražio od članova Kongresa da razmotre to pitanje i odobre upotrebu sile", rekao je Obama.
Istovremeno, u subotu je američki državni sekretar Džon Keri počeo blic posetu Evropi u nastojanju da pridobije širu međunarodnu podršku za mogući vazdušni udar na Siriju zbog navodne upotrebe hemijskog oružja.
Keri će se u nedelju u Parizu sastati s predstavnicima arapskih zemalja, a kasnije ide u London, gde će razgovarati s palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom. Iz Londona se u ponedeljak vraća nazad u Vašington.
"Želimo jasan i snažan odgovor", rekla je Eštonova u Vilnjusu, gde je u subotu završen neformalni sastanak ministara spoljnih poslova EU, kojem je prisustvovao i američki državani sekretar Džon Keri.
U završnom saopštenju koje je pročitala Ketrin Ešton, navodi se da su se ministri EU složili da postoje ozbiljne indicije da je sirijski režim odgovoran za napade hemijskom oružjem u predgradju Damaska, 21. avgusta, kada je poginulo stotine ljudi.
Na početku sastanka u Vilnjusu mnogi ministri EU su izjavili da bi pre donošenja odluke o Siriji trebalo sačekati rezultate istrage inspektora UN o upotrebi hemijskog oružja.
Iznenađenje je bila izjava nemačkog ministra spoljnih poslova Gida Vestervelea koji je izjavio da će Nemačka podržati poziv za snažnu reakciju međunarodne zajednice zbog upotrebe hemijskog oružja u Siriji.
Taj poziv uputilo je u petak 11 država, medju kojima i SAD, na kraju dvodnevnog samita grupe 20 razvijenih zemalja sveta, G20, koji je održan u Sankt Peterburgu. Nemačka je u petak bila jedina zemlja EU medju članicama G20 koja nije podržala taj poziv.
Američki predsednik Barak Obama apelovao je u subotu na članove Kongresa da ne zatvaraju oči pred upotrebom hemijskog oružja u Siriji.
"Mi smo Sjedinjene Države. Ne možemo da zatvarimo oči pred slikama iz Sirije koje smo videli... Zato pozivam članove Kongresa, obe stranke, da se ujedine i deluju da promovišu svet u kome želimo da živimo, svet koji želimo da ostavimo našoj deci i budućm generacijama", rekao je američki predsednik u svom nedeljnom radijskom intervjuu.
Američki predsednik traži odobrenje od Kongresa za vazdušne napade na Siriju, kao reakciju na upotrebu hemijskog oružja 21. avgusta u predgradju Damaska, za koju SAD krive režim predsednika Bašara al Asada.
Kongres u ponedeljak počinje zasedanje posle letnje pauze i tada će razmatrati pitanje intervencije u Siriji, koju traži Obama. Jedan visoki zvaničnik donjeg doma rekao je da se glasanje o tom pitanju očekuje u naredne dve nedelje.
"Ne odgovoriti na taj skandalozni napad povećalo bi rizik od ponovne upotrebe hemijskog oružja, od toga da ono padne u ruke terorista koji bi ga upotrebili protiv nas, i poslala bi se katastrofalna poruka drugim zemljama da nema posledica za upotrebu takvog oružja", rekao je američki predsednik.
U svom nedeljnom obraćanju na radiju Obama je podsetio da kao vrhovni komandant on želi da izvrši udar na Siriju i kazni sirijski režim.
"Ali naša nacija će biti jača ako delujemo zajedno, i naše akcije će biti efikasnije. Zato sam tražio od članova Kongresa da razmotre to pitanje i odobre upotrebu sile", rekao je Obama.
Istovremeno, u subotu je američki državni sekretar Džon Keri počeo blic posetu Evropi u nastojanju da pridobije širu međunarodnu podršku za mogući vazdušni udar na Siriju zbog navodne upotrebe hemijskog oružja.
Keri će se u nedelju u Parizu sastati s predstavnicima arapskih zemalja, a kasnije ide u London, gde će razgovarati s palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom. Iz Londona se u ponedeljak vraća nazad u Vašington.
