Aktuelni predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev (Qasym-Zhomart Toqaev) pobedio je na prevremenim predsedničkim izborima održanim u toj zemlji 20. novembra, prema prvim izlaznim anketama nakon zatvaranja birališta.
Tokajev je osvojio 82,45 odsto glasova, pokazala je anketa Instituta za otvoreno društvo, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Tokajev će na taj način učvrstiti vlast u želji da smanji uticaj svog prethodnika Nursultana Nazarbajeva (Nazarbaev).
Prvi preliminarni rezultati očekuju se 21. novembra.
Uprkos tome što je sebe proglasio reformatorom, Tokaev nije dozvolio pravim opozicionim strankama da se registruju i učestvuju na izborima.
Drugih pet kandidata, među kojima i dve žene, malo su poznati javnosti a kritičari ih ne vide kao prave oponente.
Prema podacima Centralne izborne komisije Kazahstana, na izborima za predsednika države glasalo je 68,7 odsto birača.
Policija je privela nekoliko desetina ljudi koji su u Almatiju organizovali manje proteste protiveći se izborima i nazivajući ih nezakonitim, navele su opozicione grupe i lokalni mediji.
Policija je saopštila da su neki od uhapšenih ubrzo pušteni, dok su protiv nekih podnete prekršajne prijave.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je poslala posmatrački tim da posmatra glasanje, svoju procenu o izborima trebalo bi da da 21. novembra.
Uoči glasanja, OEBS je kritikovao Kazahstana zbog toga što nije ispunio preporuke koje su se između ostalog odnosile na obezbeđivanje uslova za registraciju kandidata.
Nezavisni posmatrači iz kazahstanskih nevladinih organizacija naveli su su da su se u mnogim slučajevima suočili sa ograničenjima u pokušaju da posmatraju glasanje.
Izbori 20. novembra održani su skoro tri meseca nakon što je Kazahstan izmenio Ustav.
Ustavne promene predviđaju ograničene mandata predsednika na jedan sedmogodišnji mandat umesto dotadašnja dva u trajanju od pet godina.
Ustavne promene je predložio Tokajev kao deo svoje kampanje za stvaranje onoga što on naziva "novim Kazahstanom".
Predsednički izbori su prvobitno trebalo da budu održani 2024, a parlamentarni izbori 2025.
Međutim, Tokajev je u septembru pozvao na prevremene predsedničke i parlamentarne izbore, rekavši da je potreban novi mandat da bi se "održao zamah reformi" nakon junskog referenduma kojim je bivšem predsedniku Nursultanu Nazarbajevu oduzet prestižni „elbasi“ (lider nacije) status.
Tokajev je referendum za promenu ustava predstavio kao važan korak ka transformaciji Kazahstana iz pozicije "superpredsedničkog oblika vlasti u predsedničku republiku sa jakim parlamentom."
Kritičari su međutim naveli da izmene nisu promenile prirodu autoritarnog režima, kao i da se njima nije umanjila značajna moć koju je imao kabinet predsednika.
Tokajev se i dalje distancira od svog prethodnika, Nazarbajeva, koji se povukao 2019. nakon skoro tri decenije na vlasti, imenujući dugogodišnjeg saveznika Tokajeva za svog naslednika.
Uprkos svojoj ostavci, Nazarbajev je zadržao značajnu političku moć i uticaj na čelu nacionalnog Saveta za bezbednost, dok su njegovi prijatelji i dalje zauzimali važne pozicije u vladi i poslovnim strukturama.
Situacija se dramatično promenila nakon krvavih nemira širom zemlje u januaru kada su demonstranti zahtevali da se ograniči uticaj Nararbajeva i njegove porodice nad politikom i bogatstvom zemlje.
Tokajev je nakon toga smenio Nazarbajeva sa pozicije predsednika nacionalnog Saveta za bezbednost, a tu funkciju preuzeo je sam Tokajev.
Pojedini Nazarbajevi rođaci i saveznici sklonjeni su sa svojih pozicija, dok su pojedini uhapšeni i procesuirani zbog optužbi za korupciju.
U julu je Tokajeva vlada objavila da je povratila gotovo 500 miliona dolara koje su navodno ukrali saveznici Nazarbajeva.
