Kazahstanski predsednik Kasim Žomart Tokajev rekao je u ponedeljak u Astani nemačkom kancelaru Olafu Šolcu (Scholz) da ruska vojska "ne može biti poražena" u ratu u Ukrajini i pozvao na podršku mirovnom planu za koji pritisak vrše Kina i Brazil, što je nemački lider odbacio.
"Činjenica je da Rusija ne može biti poražena u vojnom smislu", rekao je Tokajev Šolcu koji boravi u Astani u okviru turneje po centralnoj Aziji.
Kazahstanski predsednik je dodao da će "dalja eskalacija rata dovesti do nepopravljivih posledica po celo čovečanstvo, a pre svega po zemlje uključene u sukob Rusije i Ukrajine".
Šolc se nije saglasio s rečima Tokajeva, rekavši da Berlin pruža podršku Kijevu jer je Rusija bez povoda izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.
"To je slučaj i tako će ostati, tako da bi ta zemlja mogla da se brani i zaštiti svoj integritet i suverenitet", rekao je on i dodao da Rusija "nastavlja da napada Ukrajinu velikom agresijom".
"I zato je to nešto što se nikada ne sme zanemariti u svemu o čemu razgovaramo. Rusija je ta koja ne samo da je započela rat već ga i nastavlja i može da doprinese da se u bilo kom trenutku okonča tako što će zaustaviti svoju agresiju", dodao je nemački kancelar.
U junu se više od 90 zemalja sastalo na prvoj mirovnoj konferenciji čiji je domaćin bila Švajcarska, iako Rusija nije bila pozvana, a ruski saveznik Kina je odbila da prisustvuje.
Ukrajina je iznela mirovni predlog koji nalaže povlačenje ruskih trupa s njene teritorije. Druge zemlje, uključujući Kinu i Brazil, vršile su pritisak na sklapanje sporazuma koji bi omogućili Kremlju da zadrži deo okupirane ukrajinske teritorije, što Kijev odlučno odbacuje.
Kazahstan, bivša sovjetska republika s oko 20 miliona stanovnika, dugo je bio blizak saveznik Rusije, iako je vlada izrazila izvesnu zabrinutost zbog pretenzija Kremlja na ukrajinsku teritoriju i pokušala da održi dobre odnose sa Zapadom.
"Od kada je počeo rat u Ukrajini, centralna Azija je imala priliku da se ponovo postavi u udobnom geopolitičkom prostoru", rekao je za RSE prošlog meseca Luka Ančeski, predavač na Univerzitetu u Glazgovu.
"Oni pokušavaju da kažu da nisu na strani Rusije u Ukrajini, kao što je Belorusija, ali nisu ni sa Ukrajinom. Oni imaju veze sa Zapadom, ali nisu prozapadni", rekao je Ančeski.
Nemačka je Ukrajini pružila finansijsku podršku, ali je pokazala otpor snabdevanju Kijeva teškim naoružanjem, uključujući tenkove.
Šolcovo trodnevno putovanje počelo je u Uzbekistanu 15. septembra potpisivanjem sporazuma o migraciji i nastavlja se u Kazahstanu 16. i 17. septembra na drugom sastanku formata centralna Azija plus Nemačka koji je pokrenut pre godinu dana u Berlinu.
Međunarodna organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch – HRW) pozvala je Šolca da promoviše ljudska prava kada "uđe u istoriju" ove nedelje kao prvi nemački kancelar koji je prisustvovao samitu u centralnoj Aziji sa svih pet predsednika tog postsovjetskog regiona.
"Nemačka vlada ne može da se pretvara da su bliže veze sa centralnom Azijom moguće bez značajnog poboljšanja ljudskih prava u regionu", naveo je HRW. "Predstojeći samit nudi priliku da se to razjasni".
HRW je naveo da trajna pitanja prava širom tog regiona, uključujući "gušenje prava na proteste i izražavanje mišljenja, uključujući onlajn, zatvaranje aktivista, mučenje i pritvor, obračune sa civilnim društvom, nasilje nad ženama, nekažnjivost nasilnih snaga bezbednosti i nedostatak slobodnih i fer izbora“.
HRW je prošlog meseca zahtevao da Kazahstan prestane da ograničava slobodu izražavanja i okonča progon komičara, navodeći kao razlog zatvaranje 31-godišnjeg stendap komičara Aleksandra Merkula.
Nemačka je dugo bila zainteresovana za jačanje energetskih odnosa s centralnom Azijom, ali je ruska invazija na Ukrajinu dodatno podstakla Nemačku i druge evropske države da traže druge izvore energenata i minerala.
Očekuje se da će se ovonedeljni samit sa kazahstanskim, kirgiškim, tadžikistanskim, turkmenskim i uzbekistanskim šefovima država u velikoj meri fokusirati na energetiku zajedno sa širim ekonomskim i razvojnim razgovorima.
Kazahstan, najveći i najbogatiji od tih pet zemalja, optužen je da nije na adekvatan način obezbedio da se poštuju sankcije Rusiji.
Ipak energetska saradnja s Kazahstanom je u porastu.
Sirova nafta iz Kazahstana počela je da teče prošle godine kroz naftovod Družba dužine 4.000 kilometara iz ruskog južnog regiona Tatarstana preko Belorusije i Poljske do Nemačke, kao deo promene da bi se nadoknadio manjak ruske nafte.
Tokajev je pohvalio sastanak s nemačkim kancelarom i rekao da će to pomoći da se odnosi između zemalja podignu na "novi nivo".
"Naša bilateralna saradnja biće proširena u duhu strateškog partnerstva", dodao je on.
