Širom planete u četvrtak se obeležava 30. jul, Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima. Prema nedavno objavljenom izveštaju Stejt departmenta, više od 20 miliona osoba su žrtve trgovine ljudima koja se odvija u skoro svim zemljama sveta. Među najugroženijim grupama su migranti koji prelaze na stotine kilometara iz svojih ratom zahvaćenih domova ka zemljama EU. Iako u Srbiji još uvek zvanično nije prijavljen nijedan slučaj u kojem su žrtve trafikinga bili migranti, poznavaoci prilika upozoravaju da je neophodno raditi na prevenciji i zaštiti izbelgica od ove vrste kriminala.
Park kod Beogradske autobuske stanice mesto je gde svakodnevno pristiže veliki broj izbeglica sa Bliskog istoka i iz afričkih zemalja. Tamo razgovaramo sa mladim Sirijcem koji je na putu do Beograda imao sreće i nije bio žrtva pljačke ili trgovine ljudima. Ipak, kako kaže, mnogi njegovi sunarodnici nisu imali tu sreću.
„Čuli smo priče da pirati na moru presreću ljude. Kažu da su iz obalske straže i da će nam pomoći, ali nisu, to su pirati. Uzimaju doslovno sve – pasoš, novac, torbe – i posle bacaju u more. U Makeodniji, takođe, ima mnogo krijumčara pored pruge“, kaže nam sagovornik koji je želeo da ostane anoniman.
Sa problemima se susreću i kada dođu na teritoriju Srbije. Jahja, 22-godišnji Sirijac, kaže nam da u Bujanovcu noću može biti opasno za migrante:
„Tamo ima mnogo lopova. Krali su nam torbe i bežali. Jedan čovek mi je ispričao da su ga kidnapovali i uzeli mu sav novac. Svi se plašimo da nam se to može dogoditi.“
Osim opasnosti da budu opljačkani, migranti se izlažu riziku da postanu žrtve trgovine ljudima. Od početka 2015, kroz Srbiju je prošlo oko 60.000 izbeglica iz 15 afričkih i azijskih zemalja. U policiji i organizacijama koje se bave zaštitom od trgovine ljudima kažu da do sada nije zvanično zabeležen nijedan slučaj trafikinga. Ipak, Ivana Radović, koordinatorka nevladine organizacije Astra, smatra da to statistički nije moguće.
“Ako uzmemo u obzir sve razloge zbog kojih migranti ne žele ili ne znaju kome da prijave da su bili žrtve eksploatacije, činjenica je da sistem koji zbrinjava tražioce azila nije dovoljno osposobljen da prepozna rizik trgovine ljudima, da prepozna moguće žrtve i da onda adekvatno reaguje”, objašnjava Radovićeva, čija se organizacija bavi zaštitom od trafikinga.
Komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) već četiri godine u Srbiji organizuje radionice za migrante i tražioce azila, na kojima ih stručnjaci savetuju kako da prepoznaju simptome trgovine ljudima.
„Cilj je da se oni kroz radionice osnaže da prepoznaju sumnjive ponude, da nauče da prepoznaju tokom putovanja i kontakta s ljudima signale koji bih sprečili da upadnu u sam lanac i da budu vrbovani“, ističe psihološkinja Jelena Dobrić, iz Danskog saveta za izbeglice koji je izvršni partner UNHCR-a na ovim radionicama.
Osim trgovine ljudima, migranti se na putu suočavaju i sa krijumčarima koji im traže ogromne svote novca da bi ih ilegalno prevezli preko granice. Neretko ih je i po više desetina u malom kombiju ili automobilu, pa su im i životi ugroženi. Podsetimo, februara ove godine je poginuo jedan migrant, a više desetina ih je povređeno, kada se na jugu Srbije prevrnuo kombi koji je krijumčario preko 50 izbeglica.
Lekar koji je u bolnici zbrinuo nesrećne ljude ovako je opisao njihovo stanje:
“Uz teške povrede koje su imali, bili su iscrpljeni do besvesti, gladni. Oni koji su najlakše povređeni spavali su na stolicama, na podu, gde god su mogli da nađu mesto. Ono što je bilo najgore, dok sam ih gledao nisam znao ko spava od umora, a ko je teško povređen.”
Od početka ove godine podneto je oko 450 krivičnih prijava protiv 666 lica zbog krijumčarenja oko 4.000 migranata.
Pored edukacije migranata, stručnjaci smatraju da je neophodno edukovati i policijske službenike koji rade sa njima. Nije na odmet, dodajemo, objasniti građanima da migranti nisu ni pretnja niti prilika da se na njima zaradi, već unesrećeni ljudi u potrazi za boljim životom. Ili, rečima našeg mladog sagovornika Jahje:
„Među Sirijcima ima onih koji su morali da prodaju svoj dom da bi pobegli iz sela u kojem je rat i da bi stigli u Evropu. Taj novac koji imamo ne znači da smo bogati. To nam je sva životna ušteđevina. Ja sam, na primer, godinama radio u Turskoj da bih stigao do ovde. Nisam ja bogat“, kaže nam ovaj momak koji će preko Mađarske pokušati da dođe do Skandinavije.
