Pošto je Nacionalnom savetu Albanaca, koji okuplja pripadnike te manjine na jednom od najsiromašnijih područja – jugu Srbije Vlada umanjila godišnji novčani iznos koji mu po zakonu isplaćuje, otvara se pitanje kakve bi posledice to moglo izazvati?
Ako se izuzmu dnevno-političke razmirice, jug Srbije i teškoće sa kojima se suočavaju građani sa tog područja, su za većinu državnih zvaničnika Srbije već dugo gotovo nevidljivi.
Opštine u kojima većinu čini albansko stanovništvo na njihovim mapama puta nađu se najčešće kada treba rešavati probleme izmakle kontroli, ili u toku predizbornih kampanja kada treba dati što više praznih obećanja.
Sada je jug Srbije ponovo predmet polemika, ali ne zbog ulaganja, već zakidanja novca Nacionalnom savetu albanske manjine. Uzrok je, kako objašnjavaju predstavnici vlasti, bojkot poslednjeg popisa i izbora za predstavnike manjina zbog čega je zvanično registrovan manji broj Albanaca.
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Galip Bećiri precizira da se radi o umanjenju za oko 50 000 evra, zbog čega za sada nije jasno da li će to telo, inače veoma značajno za pripadnike albanske manjine, uopšte nastaviti sa radom.
“Mi smo poslali kritiku, jer Albanski nacionalni savet nije kriv što je bio manji odziv na popis jer je to bio stav partija – a ne stav Saveta. To su mnogo manja sredstva, pogotovo kada se uporede sa problemima koje albanska zajednica ima u prosveti, obrazovanju i udžbenicima. Može da se desi da prekinemo sa radom, a to bi moglo i da se odrazi i na broj stanovnika, pogotovo što je veliki broj ljudi prihvatio Savet koji je u svom radu imao rezultate. Ovaj način na koji se država odnosi prema nama, to je stvarno nepredviđeno", naglašava Bećiri.
Vanredni popis
Pre samo nekoliko meseci tenzije i ogorčenje građana izazvane su kada je policija uklonila spomenik poginulim pripadnicima Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, koji su smatrali da su sprečeni u ostvarivanju prava na vlastite simbole onima za koje veruju da su ih zaslužili.
Sada se otvara i pitanje da li se smanjivanjem sredstava Srbija na pravi način odnosi prema albanskoj manjini s obzirom na tragična iskustva koja je imala u bliskoj prošlosti?
Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović tvrdi da Srbija ima senzibilitet za pitanja manjina i uverava da Srbija svojim delima ne želi da doprinosi zaoštravanju situacije na jugu Srbije.
“Mislim da ćemo najverovatnije pokušati ili da izvršimo vanredni popis koji će dati zaista stvarno stanje broja stanovnika na jugu Srbije. Druga od mogućih mera je da vidimo koji su zaista realni troškovi Albanskog nacionalnog saveta koji se ovim sredstvima ne mogu izmiriti i da se iz republičkog budžeta eventualno obezbedi deo koji nedostaje. To su dva najjednostavnija i najbrža koraka koji se mogu sprovesti”, kaže Suzana Paunović.
Umesto konkretne pomoći jug Srbije je do sada od nadležnih uglavnom dobijao prazna obećanja zbog čega se stvari već nekoliko godina ne pomeraju sa mrtve tačke, što ipak ne smeta nadlažnima da se utrkuju u izjavama da jug Srbije mora početi da se razvija.
Teška situacija u kojoj ljudi na tom podneblju žive Aleksandru Popovu iz Centra za regionalizam, govori da je argument države koji je iskoristila za smanjivanje godišnje apanaže Nacionalnom savetu Albanaca, potpuno neutemeljen:
“Situacija na jugu Srbije je prilično rovita, postoji veliko nezadovoljstvo. Ne samo zbog spomenika I drugih stvari, nego jednostavno se ti ljudi tamo osećaju zapostavljenim zbog toga što su uništeni zbog toga što su uništeni privredni resursi. Novi se ne obnavljaju nešto naročito. Srbija preko Koordinacionog tela čini neke napore, ali oni smatraju da to nije dovoljno i ne daje efekte. Mnogo je nezaposleno, pogotovo mladog sveta I nije slučajno što najveći broj lažnih azilanata baš iz samog Bujanovca. Zbog svega toga, treba činiti još veće napori i nikako ne ovakve poteze", ocjenuje Popov.
Ovakvim postupanjem vlasti Srbije nastavljaju sa marginalizacijom, u ovom slučaju albanske manjine, što ukazuje da nastavljaju putem kojim su često išli nosioci gotovo svih prethodnih vlasti.
Ako se izuzmu dnevno-političke razmirice, jug Srbije i teškoće sa kojima se suočavaju građani sa tog područja, su za većinu državnih zvaničnika Srbije već dugo gotovo nevidljivi.
Opštine u kojima većinu čini albansko stanovništvo na njihovim mapama puta nađu se najčešće kada treba rešavati probleme izmakle kontroli, ili u toku predizbornih kampanja kada treba dati što više praznih obećanja.
Sada je jug Srbije ponovo predmet polemika, ali ne zbog ulaganja, već zakidanja novca Nacionalnom savetu albanske manjine. Uzrok je, kako objašnjavaju predstavnici vlasti, bojkot poslednjeg popisa i izbora za predstavnike manjina zbog čega je zvanično registrovan manji broj Albanaca.
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Galip Bećiri precizira da se radi o umanjenju za oko 50 000 evra, zbog čega za sada nije jasno da li će to telo, inače veoma značajno za pripadnike albanske manjine, uopšte nastaviti sa radom.
“Mi smo poslali kritiku, jer Albanski nacionalni savet nije kriv što je bio manji odziv na popis jer je to bio stav partija – a ne stav Saveta. To su mnogo manja sredstva, pogotovo kada se uporede sa problemima koje albanska zajednica ima u prosveti, obrazovanju i udžbenicima. Može da se desi da prekinemo sa radom, a to bi moglo i da se odrazi i na broj stanovnika, pogotovo što je veliki broj ljudi prihvatio Savet koji je u svom radu imao rezultate. Ovaj način na koji se država odnosi prema nama, to je stvarno nepredviđeno", naglašava Bećiri.
Vanredni popis
Pre samo nekoliko meseci tenzije i ogorčenje građana izazvane su kada je policija uklonila spomenik poginulim pripadnicima Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, koji su smatrali da su sprečeni u ostvarivanju prava na vlastite simbole onima za koje veruju da su ih zaslužili.
Sada se otvara i pitanje da li se smanjivanjem sredstava Srbija na pravi način odnosi prema albanskoj manjini s obzirom na tragična iskustva koja je imala u bliskoj prošlosti?
Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović tvrdi da Srbija ima senzibilitet za pitanja manjina i uverava da Srbija svojim delima ne želi da doprinosi zaoštravanju situacije na jugu Srbije.
“Mislim da ćemo najverovatnije pokušati ili da izvršimo vanredni popis koji će dati zaista stvarno stanje broja stanovnika na jugu Srbije. Druga od mogućih mera je da vidimo koji su zaista realni troškovi Albanskog nacionalnog saveta koji se ovim sredstvima ne mogu izmiriti i da se iz republičkog budžeta eventualno obezbedi deo koji nedostaje. To su dva najjednostavnija i najbrža koraka koji se mogu sprovesti”, kaže Suzana Paunović.
Umesto konkretne pomoći jug Srbije je do sada od nadležnih uglavnom dobijao prazna obećanja zbog čega se stvari već nekoliko godina ne pomeraju sa mrtve tačke, što ipak ne smeta nadlažnima da se utrkuju u izjavama da jug Srbije mora početi da se razvija.
Teška situacija u kojoj ljudi na tom podneblju žive Aleksandru Popovu iz Centra za regionalizam, govori da je argument države koji je iskoristila za smanjivanje godišnje apanaže Nacionalnom savetu Albanaca, potpuno neutemeljen:
“Situacija na jugu Srbije je prilično rovita, postoji veliko nezadovoljstvo. Ne samo zbog spomenika I drugih stvari, nego jednostavno se ti ljudi tamo osećaju zapostavljenim zbog toga što su uništeni zbog toga što su uništeni privredni resursi. Novi se ne obnavljaju nešto naročito. Srbija preko Koordinacionog tela čini neke napore, ali oni smatraju da to nije dovoljno i ne daje efekte. Mnogo je nezaposleno, pogotovo mladog sveta I nije slučajno što najveći broj lažnih azilanata baš iz samog Bujanovca. Zbog svega toga, treba činiti još veće napori i nikako ne ovakve poteze", ocjenuje Popov.
Ovakvim postupanjem vlasti Srbije nastavljaju sa marginalizacijom, u ovom slučaju albanske manjine, što ukazuje da nastavljaju putem kojim su često išli nosioci gotovo svih prethodnih vlasti.
