Za Albance na jugu Srbije ista rešenja kao za Srbe na severu Kosova

Dijalog Beograd-Priština o pravima Srba na severu Kosova vodi se u Briselu uz paralelan zahtev predstavnika Albanaca sa juga Srbije vladi u Beogradu za poboljšanje položaja albanske zajednice u tom području. I dok njihovi predstavnici traže manje-više preslikavanje na jug Srbije rešenja koja će biti dogovorena za Srbe u četiri opštine na severu Kosova, iz Beograda poručuju da takvom paralelizmu nema mesta.

Skupština svih albanskih odbornika iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa usvojila je deklaraciju u kojoj se od Srbije zahteva da donese urgentne mere za poboljšanje položaja Albanaca na jugu Srbije, tako da imaju ista prava koja Beograd traži za Srbe na severu Kosova.

Riza Halimi, jedini poslanik Albanaca u Skupštini Srbije, ovako obrazlaže tu inicijativu:

„Ima dosta sličnosti u problemima, i kao što se na Kosovu traže načini da se ti problemi efikasnije rešavaju, zašto se ne bi primenjivali isti mehanizmi u rešavanju istih problema kod dvostruko većeg stanovništva na ovom području nego na severu Kosova?“.

Lider Pokreta za demokratski progres Jonuz Musliu rekao da će rezolucija biti upućena Vladi Srbije, međunarodnoj zajednici i Vladi Kosova, i da se između ostalog traži i da Albanci iz Preševa i Bujanovca kontrolišu robu na carini na prelazu Končulj-Bela Zemlja u opštini Bujanovac.

U Beogradu, međutim, paralelizam između juga Srbije i severa Kosova ne smatraju opravdanim.

Uz uveravanje da postoji spremnost da se o novim zahtevima Albanaca sa juga Srbije razgovara, pri čemu se ne protivi tome da tim razgovorima prisustvuju i predstavnici Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, iznosi uverenje da se ne može porediti stanje na jugu Srbije sa onim na severu Kosova.

Podsećajući da pomenuta inicijativa predstavnika Albanaca sa juga Srbije nije bila ni pomenuta tokom razgovora sa njihovim predstavnicima 25. februara, on navodi da na jugu Srbije već postoje definisani zahtevi građana prema Vladi i da se oni uglavnom tiču poboljšanja ekonomske situacije.

Zahtevi predstavnika Albanaca sa juga Srbije nisu novi, oni su bili isticani još za vreme pregovora koje je predvodio Marti Ahtisari, podseća Nenad Đurđević, koordinator Foruma za etničke odnose. On, međutim, ističe da oni postaju glasniji i čak se i institucionalizuju sada, uporedo sa pregovorima o severu Kosova, uprkos tome što nije u potpunosti iskorišćen ni već postojeći prostor za manjinska prava koji albanskoj zajednici na jugu Srbije pruža institucija njihovog Nacionalnog saveta.

Etnički i ekonomski problemi

Stavove da je poslednja inicijativa albanskog korpusa sa juga Srbije postala glasnija upravo u trenutku kada su osnaženi zahtevi za Srbe sa severa Kosova i da ona može samo otežati ionako teške briselske razgovore Riza Halimi odlučno odbacuje:

„ S obzirom na veoma osetljive i veoma teške probleme koji postoje baš u području Preševske doline, dijalog Beograd-Priština može samo da doprinese rešavanju tih problema. Mi samo ukazujemo na probleme sa kojima se ovde u višedecenijskom intervalu suočavamo“.

Nenad Đurđević naglašava da su najveći problemi koji muče jug Srbije ekonomska nerazvijenost i ogromna nezaposlenost, ali da ti isti problemi ne muče samo albansku zajednicu u tom području, pa se upravo zbog toga ne mogu rešavati u ekskluzivno-etničkom ključu.

„Jug Srbije jeste i etnički problem, ali etnifikacija gorućih problema tog područja nije rešenje, zato što nerazvijenost i nezaposlenost nije ekskluzivno albanski problem, ne tišti, dakle, samo Albance nego i Srbe i Rome i pripadnike drugih nacionalnosti koji tamo žive. Mislim da se to u ovoj situaciji prenebregava, kao što se prenebregava i veliki broj instrumenata koje su i međunarodna zajednica i vlada Srbije u poslednje vreme koristile, kako bi, koliko je to moguće, poboljšala život građanima u tom području, pre svega Albancima. Ne kažem da su sve te mere urodile uspehom u onoj meri u kojoj su svi priželjkivali, ali mišljenja sam da taj paralelizam ne čini dobro ni Albancima na jugu u njihovom razgovoru sa vladom Srbije o rešavanju njihovih problema, a sigurno ne čini ni lakšim razgovore u Briselu, pri čemu bih rekao da otežava čak i poziciju samih kosovskih Albanaca jer uz sve što je već na dnevnom redu moraju da gledaju i kako da se uopšte postave prema zahtevima sunarodnika sa juga Srbije. Čini mi se da ni međunarodna zajednica takav paralelizam u ovom trenutku ne odobrava“, ocenjuje Đurđević.

Povodom deklaracije koja sadrži zahteve albanskog korpusa na jugu Srbije, mogli su se čuti i stavovi da je situaciju na severu Kosova nemoguće preslikati na jug Srbije i zato što Albanci u tom području imaju većinu samo u Preševu. Na takve ocene Riza Halimi, međutim, odgovara:

„U svim dosadašnjim popisima koje je Zavod za statistiku do sada ovde organizovao, Albanci u Bujanovcu čine više od 55% stanovništva, Srba ima 29%, ostali su Romi i pripadnici drugih nacionalnih manjina. To su službeni podaci Zavoda, ali ima pokušaja da se ovakvim podacima manipuliše zbog toga što nismo uspeli da se dogovorimo o popisu koji bi se ovde normalno obavio“, komentariše Halimi.