Srbija: Još jedan 11. jul bez Dana sećanja na genocid u Srebrenici

Četiri godine nakon što je Evropski parlament proglasio 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici i preporučio državama regiona da to isto učine, oni kojih se to najviše tiče a to su BiH i Srbija nemaju takve odluke svojih parlamenata. Država BiH je u blokadi, kada su u pitanju koraci koji zadiru u te osetljive teme odnosno odnose na relaciji Banja Luka - Sarajevo, a šta sprečava Srbiju da to učini?

Ove godine su Žene u crnom, nevladina organizacija koja uporno svih ovih godina podseća građane Srbije na najstrašniji zločin koji se dogodio, a koji Srbija nije sprečila a mogla je, kako je to utvrdio Međunarodni sud, ponovo poslale na najvažnije adrese, predsedniku Republike, Vladi i Parlamentu inicijativu da se 11. jul obeležava kao dan sećanja. Staša Zajević kaže da nisu dobili nikakav odgovor na pisma poslata na te tri adrese.

Kako Evropski parlament razume odbijanje Srbije i dela BiH da posluša njihovu preporuku koju su u regionu pretočile u odluke i Hrvatska i Crna Gora i Makedonija? Izvestilac EP za Zapadni Balkan, Jelko Kacin kaže da su procesi u Srbiji i BiH duboko vezani, da bi se nešto pomerilo u Bosni, to treba da se prethodno dogodi u Srbiji, aludirajući naravno na stavove Banja Luke. Kacin kaže da se od predsednika Srbije Tomislava Nikolića kao suverena očekuje da pokrene inicijativu u parlamentu, kako bi se promenio odnos prema Srebrenici.

“Kao što smo mi Srebrenicu ugradili u kolektivno pamćenje EU, tako je potrebno tu Srebrenicu priznati i uzeti u kolektivno pamćenje BiH a da bi to bilo moguće, Srbija ima u tome veliku ulogu. Verujem, kao što je u dijalogu Beograda i Prištine dokazala da je nemoguće moguće, da će se to desiti i što se tiče odnosa zvanične Srbije, srpske javnosti, srpske države srpskog društva prema Srebrenici i svim porukama koje izlaze iz te priče”, rekao je Kacin.

Kucanje na savest

Još 2009. godine je Parlamentu Srbije prosleđena inicijativa preko grupe poslanika da se 11. jul obeležava kao Dan sećanja, ali to nije prošlo. Jedan od najupornijih bio je sadašnji potpredsednik Skupštine Žarko Korać.

“Bile su dve inicijative, praktično od istih pokretača. Jedne godine smo to uradili Nataša Mićić i ja, a pre tri godine inicijativu sam lično prosledio ali to nije ni stavljeno na dnevni red. Rečeno je da nema dovoljnu podršku poslanika. Međutim, naravno, nije stvar u formalnom razlogu, već u suštini. Nije postojala politička volja”, zaključuje Korać.

Žene u crnom su otišle i korak dalje te 2009. godine. Milos Urošević aktivista u toj nevladinoj organizaciji priseća se kampanje koja je trajala 18 meseci.

“Svakog 11. jula tih osamnaest meseci mi smo stajali svakog 11. u mesecu ispred Predsedništva Srbije sa zahtevom da predsednik Srbije 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Posle 18 meseci naše kampanje, Skupština je donela Deklaraciju a ne Rezoluciju (Deklaracija nije obavezujuća) u kome je rekla da osuđuje sve zločine, između ostalog i zločin u Srebrenici, ne imenujući ga kao genocid”, podsetio je Urošević.

Ima li danas političke volje da se država suoči sa pravim imenom i razmerama tog zločina, ne pokrivajući ga kao do sada brojkama mrtvih u susednom Bratuncu, brojkama koje rastu iz godine u godinu i liče na nadmetanje mrtvim glavama.

“Ja nemam očekivanja da će se to skoro desiti ali ta vrsta inicijativa je nešto što se zove kucanje na savest. Hajde da se nadamo da većina ljudi ipak ima savesti da ne može da izađe na kraj sa svojm savešću, ali ja mislim da će jednoga dana, ako ne mi, onda neka buduća generacija, biti svesna onoga što se desilo u Srebrenici”, kaže Žarko Korać i na pitanje da li to znači da Parlament neće ni na koji način obeležiti 11. jul, on konstatuje:

”Osim pojedinačne inicijative, nečega što će da uradi neki poslanik, na primer ja koji o tome govorim već 10 godina i koji sam išao u Srebrenicu, mislim da se više od toga neće dogoditi.”

Igrom slučaja ovih dana dva puta zaredom vaša novinarka je imala priliku da sluša mlade ljude koji su odrastali u 90-im i koji su sa začuđujućom dozom gneva negirali srebrenički genocid upotrebljavajući najprizemnije tabloidne spinove koji vređaju i osrednji ukus, pa ih nećemo citirati. Tek, i to navodi na zaključak da će u Srbiji proces suočavanja biti, što kasniji, to bolniji.