Etnički Jermeni u Nagorno-Karabahu saopštili su 28. septembra da raspuštaju otcepljenu državu koju su branili tri decenije, prenosi Reuters.
U saopštenju su naveli da će njihova samoproglašena Republika Artsakh "prestati da postoji" do 1. januara, što predstavlja formalnu kapitulaciju.
Za Azerbejdžan i njegovog predsednika Ilhama Alijeva, ovakav ishod je trijumfalna obnova suvereniteta nad područjem koje je međunarodno priznato kao deo teritorije Azerbejdžana, ali čija je etnička jermenska većina izborila de fakto nezavisnost u ratu 1990-ih.
Za Jermene je to poraz i nacionalna tragedija.
Jermenija je saopštila da je do 28. Septembra ujutru 65.036 ljudi prešlo na njenu teritoriju, od procenjenih 120.000 stanovnika.
"Analiza situacije pokazuje da u narednim danima više neće biti Jermena u Nagorno-Karabahu", rekao je jermenski premijer Nikol Pašinjan, a prenosi novinska agencija Interfaks.
"Ovo je čin etničkog čišćenja", ocenio je on.
Azerbejdžan negira tu optužbu saopštivši da ne primorava ljude da odu i da će mirno reintegrisati region Karabaha i garantovati građanska prava Jermenima.
Sjedinjene Države i druge zapadne vlade izrazile su zabrinutost zbog humanitarne krize i zatražile da međunarodni posmatrači nadgledaju odnos Azerbejdžana prema lokalnom stanovništvu.
Mnogi Jermeni koji su ove nedelje pobegli u teško natovarenim automobilima, kamionima, autobusima, pa čak i traktorima, rekli su da su gladni i uplašeni, prenosi Reuters.
Samanta Pauer, šefica Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), rekla je ove nedelje da je čula "veoma zabrinjavajuće izveštaje o nasilju nad civilima".
Azerbejdžan je rekao da joj je Alijev na sastanku 27. septembra rekao da će prava etničkih Jermena biti zaštićena zakonom, kao i prava drugih manjina.
Jermenija i Azerbejdžan vodili su dva rata u poslednje tri decenije oko regiona, koji je od raspada Sovjetskog Saveza bila većinska etnička jermenska enklava unutar međunarodno priznate granice Azerbejdžana.
Region je isprva došao pod kontrolu etničkih jermenskih snaga, pomognutih jermenskom vojskom, u separatističkim borbama koje su završile 1994. Međutim, tokom rata 2020. Azerbejdžan je vratio delove Nagorno-Karabaha zajedno s okolnim teritorijama.
