Više od polovine od oko 120.000 etničkih Jermena iz Nagorno-Karabaha stiglo je u Jermeniju posle munjevite vojne operacije Azerbejdžana u tom regionu, izjavili su u jermenski zvaničnici u četvrtak, 28. septembra.
Portparolka jermenskog premijera Nikola Pašinjana rekla je da je više od 65.036 ljudi iz Nagorno-Karabaha došlo u Jermeniju.
Egzodus je počeo nakon što je Azerbejdžan otvorio jedini put koji vodi od Nagorno-Karabaha do Jermenije četiri dana nakon sporazuma o prekidu vatre kojim je okončana azerbejdžanska vojna operacija 19. i 20. septembra, čime je Baku dobio potpunu kontrolu nad regionom.
Jermenski premijer Pašinjan optužio je Azerbejdžan za "etničko čišćenje", upozoravajući da nijedan etnički Jermen neće ostati u Nagorno-Karabahu nakon što su azerbejdžanske snage u munjevitoj vojnoj ofanzivi ostvarile kontrolu nad teritorijom naseljenom etničkim Jermenima.
"Ovo je direktan čin etničkog čišćenja na koji smo upozorili međunarodnu zajednicu", rekao je Pašinjan na sastanku vlade 28. septembra, pozivajući na konkretno delovanje međunarodne zajednice.
"Izjave koje osuđuju etničko čišćenje raznih međunarodnih aktera su važne, ali ako ih ne prate konkretne akcije, ove izjave će se smatrati pravljenjem moralne statistike za istoriju, tako da će u budućnosti različite zemlje imati priliku da se i formalno ograde od ovoga zločin, navode da su ga osudile", rekao je Pašinjan.
Dok se egzodus iz Nagorno-Karabaha nastavlja izazivajući sve veći strah od velike humanitarne krize, lider samozvane Republike Nagorno-Karabah Samvel Šahramanijan rekao je da će taj separatistički entitet prestati da postoji od 1. januara.
Posle munjevite akcije vojske Azerbejdžana, 20. septembra su dve strane potpisale sporazum o primirju.
Jermenija i Azerbejdžan vodili su dva rata u poslednje tri decenije oko regiona, koji je od raspada Sovjetskog Saveza bila većinska etnička jermenska enklava unutar međunarodno priznate granice Azerbejdžana.
Region je isprva došao pod kontrolu etničkih jermenskih snaga, pomognutih jermenskom vojskom, u separatističkim borbama koje su završile 1994. Međutim, tokom rata 2020. Azerbejdžan je vratio delove Nagorno-Karabaha zajedno s okolnim teritorijama.
