U najnovijem izveštaju Evropskog parlamenta (EP) o Srbiji ponavlja se žaljenje zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, te se izražava zabrinutost zbog imenovanja Aleksandra Vulina na čelo obeveštajne službe (BIA).
U pripremljenom izveštaju Srbija se podseća da kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), mora da se da se pridržava principa i politike EU.
"Usklađivanje sa ratnohuškačkim autokratskim režimom je neprihvatljivo", ističe se u ovom izveštaju, te se "osuđuju bliski odnosi Srbije sa Rusijom".
U dokumentu čiji je autor izvestilac za Srbiju u EP, Vladimir Bilčik, navodi se da se Srbija uskladila sa relevantnim rezolucijama u Generalnoj Skupštini Ujedinjenih nacija, te sa suspenzijom Rusije iz Saveta za ljudska prava. Međutim, izražava se žaljenje zbog činjenice da Srbija dosledno nije uspevala da se uskladi sa restriktivnim merama EU protiv Rusije.
Vulinovo imenovanje u novoj Rezoluciji EP
"Evropski parlament je zabrinut zbog imenovanja direktora Bezbednosno-obaveštajne agencije, koji je poznat po svojoj anti-EU i prokremljskoj retorici", ističe se u izveštaju EP o Srbij.
U dokumentu Evropskog parlamenta izražava se žaljenje zbog činjenice da su "ključne komponente srpske spoljne politike u direktnoj suprotnosti sa stavovima EU", te se u tom smislu spominje potpisivanje sporazuma kojima se utvrđuju zajednički spoljnopolitički prioriteti Srbije i Rusije za period 2023-2024 kao i sastanci sa visokim zvaničnicima iz Rusije koji se nalaze na listi sankcija EU.
Poziv na punu primenu svih postignutih sporazuma u okviru dijaloga sa Kosovom
U dokumentu se pozdravlja činjenica da članstvo u EU i dalje predstavlja strateški cilj Srbije, ali se naglašava da će napredak u oblasti vladavine prava i osnovnih prava, usklađivanje sa politikom sankcija kao i normalizacija odnosa sa Kosovom, odrediti dinamiku prisupnog procesa.
Što se tiče dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, pozivaju se kako Beograd tako i Priština da se u ovaj proces uključe u dobroj veri i u duhu kompromisa kako bi postigli sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji.
Poziva se takođe na punu primenu svih postignutih sporazuma u okviru dijaloga uključujući i Zajedicu opština sa srpskom većinom.
Dokumentom se osuđu radnje koje ugrožavaju stabilnost i dovode u pitanje proces pomirenja, te se izražava duboka zabrinutost zbog tenzija na severu Kosova i neprihvatljive pucnjave na pravoslavno Badnje veče. Izveštajem se podsećaju strane da dele zajedničku odgovornost za mir i vladavinu prava svih ljudi na Kosovu.
Šta sledi nakon izrade izveštaja EP?
Ovo je prvi nacrt izveštaja oko kojeg će se raspravljati na spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta na sastanku koji je zakazan za 9. februar. Evropski zastupnici imaju pravo da nadograde ovaj izveštaj novim amandmanima.
Kasnije u toku godine će isti izveštaj biti izglasan na plenarnoj sednici kada dobija verziju Rezolucije EP.
Prošle godine je amandmanima u Rezoluciji o Srbiji, dodat i elemenat da konačni sporazum između Srbije i Kosova treba biti "zasnovan na međusobnom priznanju". Bio je to prvi zvanični dokument jedne evropske institucije gde se spominje međusobno priznanje. Rezolucije EP, međutim, nisu pravno obavezujuće za evropske institucije niti države članice EU.
