Evropski parlament (EP) je izglasao Rezoluciju kojom se traži napredak u pristupnim pregovorima između Beograda i Brisela samo ako se Srbija usaglasi sa politikom sankcijama protiv Rusije.
Za Rezoluciju je glasalo 508 evropskih zastupnika, 75 njih je glasalo protiv a 61 su bili uzdržani.
"Davanje prioriteta usklađivanju zemalja pristupnica sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, pristupni pregovori sa Srbijom trebalo bi da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama vezanim za EU", stoji u izglasanoj rezoluciji.
Rezolucijom se poziva Srbija da sistematski uskladi sa restriktivnim merama EU i opštom politikom prema Rusiji, pokaže napredak u demokratiji i vladavini prava i prihvati vrednosti i prioritete EU, ali se takođe traži da se finansijska sredstva uslove ponašanjem Srbije naročito u spoljnoj politici.
"Preispitati sve fondove EU za Srbiju u ovom svetlu, a posebno bilo koji projekat finansiran u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan kako bi se obezbedilo da svi rashodi budu u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima EU", navodi se u izglasanoj Rezoluciji EP.
Inače Rezolucija se odnosi na novu strategiju u procesu proširenja.
Autor teksta, zastupnik Tonino Picula je nakon glasanja izjavio da je Evropski parlament uvek bio najveći zagovornik proširenja.
"Usvajanjem čvrstih preporuka o tome kako bi se trebala provoditi buduća politika proširenja ponovno možemo postaviti ton i standarde koji će omogućiti rast i napredak Evropske unije. Želimo osigurati da EU i dalje bude zajednica evropskih država koja se razvija i koja je otvorena za pridruživanje demokracija s kojima deli zajedničke vrednosti i interese", poručio je Tonino Picula.
Zahtev za ukidanje konsenzusa u procesu proširenja
Rezolucijom se između ostalog traži reformiranje procesa donošenja odluka unutar EU kada su u pitanju pristupni procesi, od jednoglasja na kvalifikovanu većinu.
"U svetlu rastuće ruske pretnje evropskom miru i stabilnosti, poboljšana politika proširenja i dalje je najjači geopolitički alat koji EU ima na raspolaganju", navodi e u Rezoluciji.
Evropski zastupnici ovom Rezolucijom takođe pozivaju države članice EU da ispune njihove obaveze prema zemljama Zapadnog Balkana i zemljama Istočnog partnerstva te osiguraju da se zemljama kandidatima ne nudi alternativa u zamenu za punopravno članstvo u EU.
Rokovi u pristupnim pregovorima i nagrađivanje napretka
Rezolucijom se traži da se odrede "jasni rokovi" za završetak pregovora sa zemljama pristupnicama i ustrajni su u zahtevu da se pregovori okončaju najkasnije do kraja tekuće dekade.
Izglasanom rezolucijom se traži da se demokratska reforma i vladavina prava stave u prvi plan procesa proširenja, uz poboljšano praćenje, izveštavanje, procenu i uslovljavanje.
Preporuka o novoj strategiji EU-a za proširenje obuhvata I poboljšanje vidljivosti finansiranja EU I konkretnih rezultata u zemljama proširenja. Takođe se naglašava neophodnost sprečavanja uplitanja trećih strana u političke, izborne i druge demokratske procese zemalja pristupnica.
"Uz osiguranje da se svaka stagnacija ili nazadovanje u reformskom procesu povezanom s EU pravovremeno sankcioniše, EU bi takođe trebala nagraditi zemlje kandidate kada ostvare održiv napredak, uključujući njihovo postupno uvođenje u jedinstveno tržište EU", navodi se u izglasanoj Rezoluciji.
Rezolucije Evropskog parlamenta inače nisu pravno ni politički obavezujuće za države članice EU niti ostale evropske institucije.
