Vrhovni sud Izraela najavio je u ponedeljak, 31. jula, da će svi članovi sudskog veća razmatrati peticije u septembru protiv spornog zakona vlade premijera Benjamina Netanjahua usvojenog prošle nedelje što je izazvalo masovne proteste.
Taj zakon je jedan od niza promena u izraelskom pravosudnom sistemu koje planira da sprovede Netanjahuova vlada kako bi ograničila ovlašćenja Vrhovnog suda.
Plan reforme pravosuđa izazvao je višemesečne proteste i kritike Bele kuće.
Protivnici reforme upozoravaju da će se, ako bude usvojen niz planiranih zakona, vlast koncentrisati u rukama vladajuće koalicije i narušiti sistem kontrole i ravnoteže.
Pristalice tvrde je to neophodno kako bi se ograničila vlast sudija koji nisu izabrani na izborima i koji se smatraju preterano aktivističkim.
Netanjahu i njegovi saveznici su prošle nedelje usvojili zakon kojim se uklanja mogućnost Vrhovnnog suda da poništava odluke vlade ako ih smatra nerazumnim.
Vrhovni sud je početkom ove godine iskoristio tu mogućnost da spreči postavljenje Netanjahuovog saveznika za ministra unutrašnjih poslova pošto je nedavno priznao krivicu za utaju poreza.
Sud je najavio da će se saslušanje o tom zakonu održati 12. septembra u prisustvu svih 15 sudija.
Uobičajeno je da manje članova sudskog veća u Vrhovnom sudu razmatra predmete, ali je sada odlučeno da učestvuju sve sudije imajući u vidu da se radi o osetljivoj stvari.
Promene u pravosuđu koje su sproveli Netanjahu i njegova vlada izazvale su krizu bez presedana u Izraelu, najduže proteste, otvarajući duboke podele u društvu, narušavajući ekonomiju i izazivajući zabrinutost zapadnih saveznika.
Podela se proširila na vojsku, rezervisti dobrovoljci kažu da se neće javljati na dužnost, a bivši vrh upozorava da bi ratna spremnost Izraela mogla biti ugrožena.
Izraelski ministar odbrane Joav Galan rekao je u ponedeljak pred parlamentarnim komitetom za spoljne poslove i odbranu da je vojska ostala borbeno spremna ali da bi protesti dugoročno mogli biti štete.
Nova Netanjahuova vlada je položila zakletvu krajem decembra posle petih uzastopnih izbora za manje od četiri godine.
Većina tih izbora su bili referendumi o sposobnosti Netanjahua da vlada dok mu se sudi za korupciju.
Netanjahuova koalicija, koja kontroliše 64 od 120 poslaničkih mesta u parlamentu, kaže da su promene u sudstvu potrebne da bi se suzbilo ono što opisuje kao preterani upliv Vrhovnog suda za koji kaže da je postao previše politički intervencionistički.
Kritičari kažu da bi promene uklonile efikasne provere ovlašćenja izvršne vlasti i da bi mogle da dovedu do njene zloupotrebe.
Među podnosiocima peticije su Advokatska komora Izraela, kao i politička grupa za nadzor koja je saopštila da amandman od 25. jula "fundamentalno menja strukturu izraelske parlamentarne demokratije i karakter vlade".
