Desetine hiljada Izraelaca protestovalo je 14. januara u centru Tel Aviva protiv politike nove vladajuće koalicije sastavljene od desničarskih, ultradesničarskih i partija ultraortodoksnih Jevreja, prenela je agencija AFP.
Policija je procenila da se u Tel Avivu okupilo oko 80.000 ljudi, preneli su izraelski mediji.
Demonstranti su se odazvali pozivu organizacije koja se bori protiv korupcije, pod parolom spasavanja demokratije i sprečavanja promene političkog sistema koji postoji u Izraelu od 1948. godine.
Levičarske i partije centra, te savez arapskih stranaka Hadaš-Tal apelovale su na Izraelce da demonstriraju najviše protiv reforme pravosudnog sistema koju je 4. januara predstavila vlada premijera Benjamina Netanjahua kome se sudi za korupciju u nekoliko slučajeva.
Oni takođe traže Netanjahuovu ostavku zbog optužbi za prevaru, zloupotrebu položaja i mito.
Demonstrirali su i oni koji se protive izraelskom naseljavanju okupirane Zapadne obale i borci za prava LGBTQ zajednice jer u vladi ima ministara koji ne kriju da su homofobični.
Demonstranti koji su se okupili na Trgu Habima nosili su transparente na kojima je pisalo na hebrejskom i arapskom jeziku "Došlo je vreme da se sruši diktator",
"Vlada sramote", "Nema demokratije s okupacijom", "Bibi (Netanjahuov nadimak) ne želi demokratiju, nama nisu potrebni fašisti u Knesetu (parlamentu)", i "Iran je ovde", pored ostalog.
Demonstracije je podstakao Pokret crna zastava koji je podržavao dugu kampanju protesta protiv Netanjahua od jula 2020. do juna 2021. godine tražeći njegovu ostavku zbog korupcionaških skandala u koje je umešan.
Netanjahu, lider konzervativnog Likuda, koji je najduže bio na funkciji premijera u istoriji Izraela smenjen je 2021. godine.
Smenila ga je koalicija od osam ideološki različitih partija koje je povezivala želja da to postignu.
Krajem decembra Netanjahuova nova vlada je položila zakletvu posle pobede na parlamentarnim izborima u novembru petim za četiri godine, što pokazuje podeljenost biračkog tela i unutrašnje neslaganje u izraelskom društvu.
Bivši ministar odbrane Beni Ganc objavio je poziv na Tviteru da "svi Izraelci sa levice i desnice dodju i demonstriraju radi očuvanja izraelske demokratije, ocenivši da je to "gradjanska dužnost prvog reda".
Stotine ljudi okupilo se i oko predsedničke rezidencije u Jerusalimu mašući izraelskim zastavama, pozivajući presednika Isaka Hercoga da se pojavi.
Demonstracije su održane i u Haifi.
Pošto Izrael nema ustav pravosuđe je jedino sposobno da kontroliše vladu i čuva individualna prava.
Protivnici reforme pravosuđa veruju da će ona dati neograničenu kontrolu premijeru, ugroziti izraelsku demokratiju onakvu kakva je postojala od 1948. godine. Oni strahuju od skretanja ka neliberalnoj demokratiji.
Reforme bi mogle da pomognu Netanjahuu da izbegne da ga proglase krivim ili da njegovo suđenje potpuno prestane. Od 2019. godine kada je optužen, on optužuje pravosudni sistem za pristrasnost protiv njega.
Demonstracije 14. januara bile su najmasovnije otkako je 29. novembra nova vlada, najdesnije orijentisana u istoriji Izraela, položila zakletvu.
