Američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony) izjavio je u sredu u Izraelu da je treba još da se radi na sporazumu o taocima između Izraela i ekstremističke grupe Hamas, ali je izrazio nadu u uspeh i takođe se založio za veće isporuke pomoći Pojasu Gaze.
Blinken se sastao se s izraelskim liderima nakon što je Hamas, kojeg su SAD i Evropska unija označili kao terorističku organizaciju, izložio plan u tri faze koji bi trebalo da traje četiri i po meseca, u odgovoru na predlog SAD, Izraela, Katara i Egipata. Svi taoci bi bili oslobođeni u zamenu za stotine Palestinaca koje je zatvorio Izrael, uključujući istaknute militante, i okončanje rata.
Predlog bi zapravo Hamas ostao na vlasti u Pojasu Gaze i omogućio bi mu da obnovi svoje vojne kapacitete, što je scenario koji su izraelski lideri odlučno odbacili. Predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) rekao je da su zahtevi ekstremističke palestinske grupe "malo preterani", ali da će se pregovori nastaviti.
"Intenzivno proučavamo to, kao što i, znam, vlada Izraela", rekao je Blinken posle sastanka s izraelskim predsednikom Isakom Hercogom.
"Puno je posla koji treba da se uradi, ali smo veoma fokusirani na to da uradimo taj posao, i nadamo se da ćemo moći da nastavimo sa oslobađanjem talaca koje je prekinuto", dodao je državni sekretar SAD.
Blinken je takođe uputio novi poziv za pomoć Gazi koja je razrušena u izraelskim vazdušnim i kopnenim ofanzivama nakon što su ekstremisti Hamasa izveli napad na jug Izraela 7. oktobra.
"Postoji toliko nevinih muškaraca, žena i dece koji pate zbog napada koje je izvršio Hamas i koji su sada uhvaćeni u unakrsnoj vatri koju je izazvao Hamas", rekao je Blinken.
Prema poslednjim podacima koje je objavilo ministarstvo zdravlja u gazi pod kontrolom Hamasa, u ratu u Pojasu Gaze, gde su čitava naselja sravnjena sa zemljom, ubijeno je najmanje 27.708 ljudi.
Izrael je i dalje duboko potresen Hamasovim napadom 7. oktobra, u kojem su ekstremisti upali na jug zemljee, ubivši oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, i otevši oko 250, od kojih je polovina ostala u zarobljeništvu u Gazi.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu kaže da će se rat nastaviti do "potpune pobede" nad Hamasom i povratka svih preostalih talaca.
Blinken, koji je u svojoj petoj poseti regionu od početka rata, pokušava da pomeri napred pregovore o prekidu vatre istovremeno zalažući se za šire posleratno rešenje u kojem bi Saudijska Arabija normalizovala odnose s Izraelom u zamenu za "jasan, kredibilan, vremenski odrđen put ka uspostavljanju palestinske države".
On se sastao sa Netanjahuom i drugim visokim izraelskim zvaničnicima u sredu.
Međutim Netanjahu, koji je sve nepopularniji u Izraelu, protivi se palestinskoj državnosti, a njegova vladajuća desničarska koalicija bi mogla da se raspadne ako se bude smatralo da premijer daje previše ustupaka.
Hamas je predložio prekid vatre kako bi se utišalo oružje u Pojasu Gaze na četiri i po meseca, tokom kojih bi svi taoci bili oslobođeni, a Izrael povukao svoje trupe iz priobalne palestinske teritorije, dok bi se postigao dogovor o prekidu rata.
Predlog ekstremističke grupe usledio je tokom dosad najvećeg diplomatskog pritiska za duži prekid borbi.
Izraelski Kanal 13 citirao je jednog visokog zvaničnika koji je rekao da neki od zahteva Hamasa nisu prihvatljivi za Izrael, ne navodeći detalje. Izrael je ranije poručio da neće povući svoje trupe iz Pojasa Gaze dok Hamas ne bude uništen.
U izveštaju televizije se navodi da je neidentifikovani zvaničnik rekao da će izraelske vlasti raspravljati o tome da li da potpuno odbiju Hamasov predlog ili da traže alternativne uslove.
Ponuda Hamasa, u dokumentu koji je Reuters imao uvid i koji su potvrdili izvori, čini se da je ublažen Hamasov zahtev za potpuno okončanje rata kao preduslov za oslobađanja talaca koje je zarobio 7. oktobra u napadu na Izrael.
Izvor blizak pregovorima rekao je da Hamasov kontrapredlog ne zahteva garanciju trajnog prekida vatre na samom početku, ali da će kraj rata morati da bude dogovoren tokom primirja pre nego što poslednji taoci budu oslobođeni.
Drugi izvor je rekao da Hamas i dalje želi garancije od Katara, Egipta i drugih prijateljskih država da će primirje biti održano i da neće propasti čim taoci budu oslobođeni.
Pritisak za prekid vatre se povećava je dok izraelske snage napreduju prema gradu Rafa na južnoj granici Gaze s Egiptom, gde se sklonilo više od polovine stanovništva opkoljene teritorije.
Obećavajući da će eliminisati Hamas, Izrael je pokrenuo vazdušnu i kopnenu ofanzivu. Napadi su opustošili dijelove Gaze, uništili bolnice i raselili više od polovine njenog stanovništva od 2,4 miliona, a velika je nestašica hrane, vode, goriva i lekova.
"Humanitarna situacija u Pojasu Gaze je više nego katastrofalna", rekao je Tomaso dela Longa (Tommaso Della Longa), portarol Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
Izrael je upozorio da bi se mogao probiti u Rafu, poslednje utočište za mnoge Palestince koji beže od borbi.
Vojska će "doći do mjesta na kojima se još nismo borili... sve do posljednjeg bastiona Hamasa, a to je Rafa", rekao je ranije ove nedelje izraelski ministar odbrane Joav Galant.
Nasilje je takođe planulo u Libanu, Iraku, Siriji i Jemenu, gde su grupe koje podržava Iran pokrenule napade u znak podrške Hamasu, što je izazvalo kontranapade Izraela, SAD i njihovih partnera.
U izraelskim napadima na sirijski grad Homs u sredu je ubijeno pet ljudi, uključujući tri civila, rekao je ratni posmatrač.
Njegovi borbeni avioni takođe su gađali baze pokreta Hezbolah koji podržava Iran na jugu Libana.
Jemenski Huti, koje podržava Iran, u međuvremenu su sedmicama gađali, kako navode, brodove povezane s Izraelom u Crvenom moru i Adenskom zalivu u znak solidarnosti s Palestincima.
Napadi su poremetili globalnu trgovinu i izazvali odmazde američkih i britanskih snaga.
Prošle sedmice, SAD su izvele napade na grupe koje podržava Iran u Siriji i Iraku, ubivši desetine u znak odmazde za smrtonosni napad na njihove trupe u Jordanu.
Izvori: AP, Reuters i AFP
