Dostupni linkovi

Izložba 'Razotkrivanje tela' izazvala reakcije i u Srbiji


Izložba "Razotkrivanje tela" u Beogradu, oktobar 2012.
Izložba "Razotkrivanje tela" u Beogradu, oktobar 2012.
Kontroverzna izložba “Razotkrivanje tela”, za koju se procenjuje da je u svetu do sada videlo više od 30 miliona ljudi, postavljena je na Beogradskom sajmu, gde će svi zainteresovani moći da je vide do marta sledeće godine. Fascinirajuća je, ali istovremeno i šokantna zbog toga što su izloženi eksponati tela i organi preminulih ljudi koji su ih zaveštali u medicinske svrhe.

Fetusi različitih uzrasta, kardiovaskularni sistem, mišići, organi, ali i posledice oboljenja poput moždanog udara, ciroze jetre ili pušenja – samo je deo onoga što posetioce očekuje na “Razotkrivanju tela”. Svih osam izloženih tela i 180 organa konzervirani su silikonom i tu su se našli posle zaveštanja u medicinske svrhe.

Uprkos tome što su pomalo šokirani izloženim telima i organima nekada živih ljudi, posetioci sve što su videli ocenjuju kao veoma poučno:

molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:46 0:00
Direktan link


Posebno mesto u postavci zauzima eksponat “Lečeno telo”, na kome se jasno može videti kako je izvedeno nekoliko operacija i do kojih promena su dovele na telu.

Fizioterapeut i jedan od kustosa izložbe Dragoljub Bauković objašnjava da se na tom konkretnom eksponatu izvedeno 7 različitih zahvata.

"Možemo videti zamenu dela lobanje veštačkim delom, zamena dela vilice, pejsmekjer kako se ugrađuje, kako se fiksira zglob i imobiliše prelom potkolenice, veštački zglob kolena i kako je ugrađen veštački kuk", kaže Bauković.

Inače, izložba “Razotkrivanje tela” svoju premijeru je imala u Atlanti u Sjedinjenim Državama i do sada je bila postavljena u svim većim gradovima sveta.

Međutim, bila je zabranjena u Francuskoj, jer je tamošnji sud ocenio da je neprimereno koristiti leševe u umetničke svrhe, iako je reč o osobama koje su zaveštale tela i organe.

Jedan od protivnika njenog održavanja u Srbiji je pravnik Zoran Kontić. On je uveren da se ljudski ostaci mogu koristiti isključivo u obuci lekara i spasilaca, dok su za sve ostalo prihvatljivi isključivo modeli.

"Sve ostalo je apsolutno nepotrebno i samim tim se ne može kvalifikovati drugačije nego kao divljaštvo. Ne vidim zaista nikakav razlog da se sve to ne može uraditi na simuliranim ljudskim organima i telima. Samo tamo gde je zaista neophodno, tamo gde se mora raditi sa telom nekada živog čoveka jer se drugačije ne može obaviti edukacija. S druge strane, tamo gde je u pitanju samo posmatranje ne upotrebljava se čak ni tamo. Prema tome onaj ko je zaveštao telo, nije ga zaveštao za izložbu, to je sasvim izvesno. Čak i da jeste to ne bi opravdalo takvo ponašanje", smatra Kontić.

Organizatori ove kontroverzne izložbe napominju da je sva izložena tela ustupio Medicinski fakultet u Kini i da ne postoje bilo kakve sumnje u njihovo dostojanstveno tretiranje.

Ipak, predstavnica organizatora Jelena Zorić nije iznenađena zbog uzburkanih strasti, jer se, kako kaže, definitivno radi o nesvakidašnjem događaju.

"Naravno da se postavlja neko moralno pitanje koliko je to u redu, ili nije da se izlažu ljudska tela. Priču koju ćemo mi promovisati da treba da vodimo računa o zdravom životu – to je ono što je srž ove izložbe. Nek ljudi pažljivo tazmisle da li žele da dođu. Mi smatramo da je zaista ova izložba za sve uzraste i da ne postoje nikakve barijere da dođu roditelji sa decom. U Ljubljani, odakle postavka stiže, videlo je 80 000 ljudi, od toga su dolazili čitavi autobusi školaraca, studenata. Tako da i mi očekujemo takvu posetu i tip posetilaca", kaže Jelena Zorić.

“Razotkrivanje tela” će u Beogradu biti izloženo narednih pet meseci, pa svi koji žele da saznaju šta je ispod ljudske kože, kako čuvati, a kako uništiti telo u sve to mogu neposredno da se uvere. Izazvala je veliko interesovanje u regionu, pa je tako tokom postavke u Budimpešti videlo oko 250, a u Zagrebu 100 hiljada ljudi.

(FOTOGALERIJA: Izložba "Razotkrivanje tela" u Beogradu)

  • Slika 16x9

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. do februara 2019. Uređivao i vodio dnevne radijske informativne emisije. Sa terena izveštavao o razornim poplavama koje su pogodile Srbiju proleća i jeseni 2014. godine, u saradnji sa kolegama uradio desetine reportaža sa balkanske migrantske rute, kako iz Srbije, tako i iz Mađarske i Makedonije. Bavio se dnevno-političkim, ekonomskim, društvenim i temama iz oblasti evrointegracija Srbije. Kada se ne bavi najvećom strašću, novinarstvom, uživa sa svojim timom - Aleksom i Dušicom.

XS
SM
MD
LG