Rok za predaju izbornih lista je istekao u ponoć čime je ozvaničen početak predizborne kampanje koja zapravo traje već neko vrijeme. Na izborima će učestovati i stranke koje u parlamentu predstavljaju manjinske narode
Ranija praksa u Crnoj Gori je pokazivala da su manjinski narodi većinom glasali za građanske partije što je, bar djelimično, zapravo bio rezultat prelivanja glasova shodno D'ont-ovom sistemu. Međutim, od prethodnih izbora, Zakon manjinskim strankama omogućava olakšice i autentičnu zastupljenost u parlamentu.
Za razliku od starog izbornog Zakona po kom je princip pozitivne diskriminacije važio samo za albanske stranke koje su imale posebnu izbornu jedinicu i zagarantovanih pet poslaničkih mjesta, od prethodnih izbora izborni cenzus je smanjen za sve liste koje predstavljaju manjinske narode u Crnoj Gori koji sada, u političkom predstavljanju, mogu da koriste princip afirmativne akcije koja im omogućava da osvoje više mandata, odnosno, autentičnu zastupljenost u državi.
Predstavnik hrvatske populacije je Hrvatska građanska inicijativa, čija predsjednica Marija Vučinović objašnjava koje će biti ključne tačke partijskog programa u fokusu njene stranke, tokom predizborne kampanje.
„Prva tačka je zasigurno sigurnost i zaštita građana, to mora biti na prvom mjestu. Insistiraćemo na reorganizaciji, modernizaciji i kadrovskom jačanju svih sigurnosnih struktura. Zalagaćemo se za razvoj preduzetništva, da država i opštine raspolažu morem i obalom, restituciju, jačanje kulturnih veza sa Hrvatskom“, rekla je Vučinović
Rok za predaju izbornih lista je istekao u ponoć i time je ozvaničen početak predizborne kampanje koja zapravo traje već neko vrijeme.
U njoj učestvuje i Bošnjačka partija za koju njen funkcioner, Suljo Mustafić kaže da je apsolutno na strani svih reformskih procesa, a posebno obračuna sa korupcijom i kriminalom i evropskih i NATO integracija Crne Gore.
„Bošnjačka stranka će imati afirmativu kampanju i nećemo se baviti našom političkom konkurencijom. Bavićemo se onim što je bitno za građane i za manjinske narode, bošnjačkog i muslimanskog posebno, jer smatramo da su to najvažnija ekonomska pitanja, zatim i regionalni razvoj.
Mislimo da sredine u kojima žive manjinski narodi značajno zaostaju u razvoju i da tu treba tražiti prostor za projekte koji će poboljšati život građana i zaustaviti iseljavanje. Bavićemo se i zastupljenošću manjinskih naroda u institucijama i, naravno, državnom politikom“, kaže Mustafić.
Albanci u Crnoj Gori će imati mogućnost da biraju između tri liste. Prvu listu 'Albanci odlučni' čine: Albanska alternativa, Forca i Demokratska unija Albanaca.
Funkcioner Albanske alternative, Nik Đeljošaj je, rekavši da će albanska koalicija sarađivati sa bilo kojom parlamentarnom većinom koja poštuje njihove zahtjeve, ukazao na pitanja koja će biti u njihovom fokusu.
„Većina ovih zahtjeva postoje već 27 godina od vremena uvođenja višepartijskog sistema. Radi se o stvaranju Opštine Malesija sa punim ovlašćenjima i povećanju ovlašćenja u drugim opštinama (gdje žive Albanci), jer proces decentralizacije znači demokratizaciju društva. Ima i problematičnih ekonomskih pitanja, kao što je Zakon o Morskom dobru. Za nas je jako važno i očuvanje dvije lokacije u Ulcinju: Valdanos i Solana, kao i izgradnja puta koji povezuje Tuzi sa Plavom i Gusinjem koji prolazi kroz Albaniju. To je jako važno za Albance“, zaključio je Đeljošaj.
Pored grupacije koju uglavnom čine članovi odbora Demokratskog saveza iz Malesije, Plava i Rožaja, na oktobarskim izborima će nastupiti i savez Demokratske partije, Građanske inicijative, Demokratskog saveza i Građanskog pokreta “Perspektiva”.
Lider ove koalicije, Gzim Hajdinaga kaže da je prioritet rad na unapređenju statusa Albanaca.
„Kada su prava manjina u pitanju, naročito Albanaca ali i generalno, uvijek treba raditi da bude bolje, odnosno, da se dostignu evropski standardi. To je naš fokus, ali svakako i da doprinesemo demokratizaciji društva, da Crna Gora bude dio velike evropske porodice i NATO-a“, rekao je Hajdinaga.
Facebook Forum