Gradska izborna komisija (GIK) Beograda saopštila je da dodatnim uvidom na 32 biračka mesta nisu utvrđene nepravilnosti u izbornom procesu u glavnom gradu Srbije.
Postizborna kontrola materijala za odbornike Skupštine Grada sprovedena je na zahtev opozicione liste Biramo Beograd, čiji kandidat za gradonačelnika je Dobrica Veselinović.
"Ovlašćena lica te koalicije nisu uočila nepravilnosti, niti su konstatovala primedbe na zapisnike, što ukazuje na punu legitimnost izbornog procesa", izjavio je Zoran Lukić, predsednik GIK-a.
Kako je rekao za Beoinfo, lista Biramo Beograd tražila je na uvid izvode iz biračkih spiskova na 32 biračka mesta radi kontrole broja upisanih birača u odnosu na jul 2023. godine, broj birača prijavljenih na jednoj adresi, da li su određena lica glasala i druge potencijalne nepravilnosti na koje su u javnosti ukazivali.
Lokalni izbori u Beogradu i 88 gradova i opština u Srbiji održani su 2. juna.
U glavnom gradu Srbije to su bili ponovljeni izbori, nakon izbora 17. decembra posle kojih Srpska napredna stranka (SNS) Aleksandra Vučića nije uspela da formira gradsku vlast.
Parlamentarne i lokalne izbore u decembru opozicija je okarakterisala kao "pokradene" od strane SNS, dovođenjem hiljada birača iz Bosne i Hercegovine i mesta u Srbiji u kojima tada nije bilo izbora, da na osnovu fiktivnih adresa u Beogradu glasaju za vlast Aleksandra Vučića.
Organizacija za Evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u izveštaju nakon decembarskih izbora navela je da su protekli uz pritiske vlasti na birače, zloupotrebu državnih institucija i medijsku dominaciju Aleksandra Vučića.
Slične kritike opozicija i nezavisna posmatračka misija CRTA izneli su i nakon junskih lokalnih izbora.
Po Gradskoj izbornoj komisiji, na izborima 2. juna u Beogradu SNS Aleksandra Vučića dobio je 64 mandata u gradskoj skupštini.
Lista Kreni-promeni Sava Manojlovića osvojila je 21 mesto, Biramo Beograd 14, Mi-snaga naroda Branimira Nestorovića deset i manjinska Ruska stranka jedan.
Skupština Grada Beograda ima 110 mesta.
